Подешавања / Settings

„Пирален није нађен у водама све до НАТО бомбардовања“, тврди се у „избрисаном“ докторату Мирјане Стојановић Милосављевић. Она је тако јасно означила ко је, по њеним налазима, починилац еколошког злочина са тешким здравственим последицама. Ову оцену поновила је у опширном интервјуу у НИН-у 3. августа 2003. године, који је сада једини јавности доступан траг њеног истраживања.

Два века од рођења оца српске ботанике, његовом маузолеју на Копаонику не може се прићи. За приступ гробу потребна дозвола Војске

Бивши шеф дипломатије СР Југославије Владислав Јовановић оценио је да би Србија могла да извуче врло конкретну корист из НАТО саопштења да за бомбардовање Србије 1999. није било мандата Савета безбједности УН.

У бомбардовању воза на Јужној Морави погинули тек венчани Ана Бјелетић и Иван Марковић, истраживачи у области хемије

Српски народ поново после 55 година дочекује Ускрс уз звуке агресорских летелица и бомби и у осећају патње и страха. Деветнаести дан НАТО бомбардовања обележили су стравични напади на све значајније градове у СРЈ, при чему је највећу штету тога дана доживело становништво Косова и Метохије.

Крагујевачком градоначелнику и градској скупштини никада није стигао одговор од Института за јавно здравље „Батут“ на званични захтев упућен 2003. године да им се доставе информације о здравственим последицама бомбардовања фабрике „Заставе“.

Забораву не подлеже! – тако се називало вече посвећено 15-годишњици војне агресије НАТО-а у Југославији. Тог дана у Москви, у Фонду словенске писмености и културе, окупили су се новинари, режисери, музичари који су везани за балканске земље.

nato bombardovanje zastava kragujevacc3_f

Бомбардовање крагујевачке фабрике Застава током НАТО кампање 1999. године и даље је делом обавијено велом тајне којом се можда крију далеко теже последице рата за раднике и житеље највећег града Шумадије.

Руски експерти из научноистраживачког института „Тихомиров“ у Жуковском код Москве тврде да понос америчког ратног ваздухопловства, стелт бомбардер Ф-117А, није оборен захваљујући умешности српских официра, већ модерним противваздушним руским системом бук, који Србија званично никада није имала. Ову тврдњу недавно је изнео један од војних експерата листа „Известија“ у ауторском тексту објављеном у часопису „Руска реч“.

Музички циклус The Disintegration Loops, заједно са снимљеним на крову једне од њујоршких зграда статичним видеом после уништавања кула-близанаца донео је америчком музичару авангардисти Вилијаму Басинском светску славу

„Немојте мајко да плачете. Ви сте родили јунака и не треба да плачете. Нека данас плачу мајке оних који су убили Драгана и Марка. Оне су родиле убице“, тешио је свештеник Бацковић мајку Драгана Бјелановића на синовљевом гробу.

Србија још није утврдила тачан, поименичан број жртава НАТО агресије из 1999. године. Не треба се чудити, Срби не поседују ништа слично ни када су светски ратови у питању и геноцид у Независној Држави Хрватској.

Двадесетчетвртог марта 1999. године почела је НАТО агресија на Савезну Републику Југославију. Акција „Савезничка сила“ окупила је најјаче земље западне хемисфере које су сву моћ и несразмерну силу показале, у највећем проценту, над недужним цивилним становништвом и невојним метама.

Све који су учествовали у томе… никога од њих не волим. Све их не волим, ето… Ако има икаквог морала или ичега сличног у ономе што су они радили, требало је макар да упуте извињење.

Пре 15 година Београд се поново, по ко зна који пут у историји, нашао у положају који је најбоље описао српски књижевник Милорад Павић, парафразирајући речи архитекте Ле Корбизјеа – најлепши град на најстрашнијем месту света.

Пре тачно 15 година НАТО пакт је бомбардовао тадашњу Југославију у трајању од 78 дана. Убијено је преко 2.000 људи, стотине цивила и одузето 88 дечјих живота.

Почело обележавање 15. годишњице од бомбардовања Југославије. Животе изгубило 4.000, а тешко рањено око 10.000 грађана. Узроке напада Алијансе разматраће више од 120 гостију из света

Политичке и друштвене турбуленције у Украјини изнеле су на светло дана већ скоро заборављене основе међународног права, што је за последицу имало да су се САД и ЕУ напрасно сетиле суверенитета и територијалног интегритета.

Поводом филма РТ о бомбардовању Србије вреди поставити питање како је могуће да се српским страдањем више баве Руси него Срби.

Јохен Шолц, потпуковник немачког ваздухопловства у пензији и бивши официр НАТО-гремијума, говори за Геополитику