Прочитај ми чланак
Поштоваоци Јосифа Панчића, највећег српског ботаничара, сутра, тачно два века од када се родио, венац на његов гроб моћи ће да положе само уз дозволу војних власти. Маузолеј са ковчегом од чувене оморике, игром стратегије и тактике нашао се у средишту војног објекта. На самом врху Копаоника налази се радарски центар, због кога је од 2001. године обилазак гроба великог научника готово немогућ.
Тако, Панчић данас почива опасан жицом, под даноноћном стражом, у маузолејом оштећеном у НАТО бомбардовању 1999. године. До његове вечне куће може се само уз специјално одобрење Министарства одбране и Војнобезбедносне агенције. Иако је гробница делимично обновљена и могла би да прими све поклонике дела великог ботаничара, почаст ће му одати само малобројна група планинара са Копаоника, којима је посета одобрена.
Сложена процедура уз коју се долази до Панчићевог гроба условљена је чињеницом што се одмах поред маузолеја налазе војно чвориште везе, торањ са антенама и објекат намењен контроли авио-саобраћаја. Управо због важности, овај објекат је током бомбардовања гађан 81 пројектилом, а на његову околину НАТО је расуо десет сандука касетних бомби.
У Министарству одбране немају одговор на питање да ли ће приступ вечној кући највећег српског природњака ускоро бити отворен за посетиоце. Како, међутим, незванично објашњавају, шансе за то су мале, јер је реч о објекту који је стратешки важан за Војску Србије.
– У непосредној близини је административна линија са Косовом и Метохијом, што захтева високе мере безбедности – објашњавају у Министарству одбране. – Због тога је пре више од деценије пооштрен режим приступа Панчићевом врху. Нажалост, у комплексу се нашао и научников маузолеј.
Иницијативу да се врата маузолеја отворе за све посетиоце поднео је још пре неколико година Планинарски савез Србије. Кажу да ће почаст одати у својој акцији у јуну.
– За тај поход на Панчићев врх затражићемо одобрење војних власти – каже Бранислав Божовић, секретар ПСС. – Уз све поштовање значаја војног објекта, сматрамо да би маузолеј требало свима широм да отвори врата.
Због строгих безбедносних мера чувања земних остатака српског оца ботанике, његови поштоваоци на 200. годишњицу рођења пошту ће му одати на другим местима. У одељењу Српске академије наука и уметности у Нишу биће одржан научни скуп, а студенти биологије положиће венац крај његове бисте у Студентском парку у Београду. Буџет за озбиљније обележавање је изостао, али се у САНУ надају да ће држава да исправи ту грешку и да ће уз свечану академију, заказану за 1. октобар, у Академији да буде организована и велика изложба посвећена његовом раду.
-САНУ ће да уради све што буде могла, али је држава заказала. Постоји идеја и да дигитализујемо Панчићев хербаријум, који је за све ботаничаре драгоцен, али и за то су потребна средства – објашњава за „Новости“ академик Владимир Стевановић.
ПРИМИО ПРАВОСЛАВЉЕ
Јосиф Панчић рођен је у селу Угрини код Брибира на територији данашње Хрватске. После студија медицине, на наговор Вука Караџића, дошао је да живи у Србију, а први посао имао је као лекар у Јагодини. Оженио се у Крагујевцу, где је и примио православље – подсећа академик Стевановић. – Открио је 2.400 биљака на територији Србије, од којих је најпознатија Панчићева оморика. Био је први председник Српске краљевске академије – данас САНУ.
(Вечерње новости)
