Подешавања / Settings

Најзад је Светислав Басара добио праву потврду да је осведочени европејац који поштује високе стандарде о заштити људских права

Постоји неколико правилности у одређивању саме суштине популизма као најочитијег израза већ успостављеног личног и ауторитарног облика владавине, што неминовно прати и стварање култа неприкосновеног и свемогућег политичког вође као неке врсте универзалног друштвеног демијурга.

Али ово додељивање трајних легитимација бившим посланицима се може тумачити и као непримерен покушај да се ствара нека врста параполитичког Горњег дома у нашем парламенту.

Он је постао суштинска и огољена метафора бахатости, осионости, ароганције, популизма, социјалне демагогије и непоштовања основних принципа правне државе, што се иначе може често препознавати у деловању владајуће коалиције.

Тако опозиција постаје тело без душе, без идеја и начела, једнако понавља похабане и плесниве фразе које ништа не значе, како је то говорио Јован Скерлић.

Да није било низа свечаности у Андрићграду, Републици Српској, у нашој дијаспори и у неколико градова у нашој земљи, у Србији готово да се не би ни осетило да се обележава Видовдан који има посебан историјски значај и смисао за нашу традицију и наш национални идентитет.

К. Кларк је, као доказ да Србија и Русија нису биле баш невине, навео писмо руског министра спољних послова Сазонова, у коме сугерише Николи Пашићу да се мане Македоније и окрене српским интересима у Босни и Херцеговини, јер Аустроугарска на том простору слаби и да је тамо будућност за остваривање српских интереса.

Што више одмиче ова година, све је очигледније да не постоји јасно одређен план на нивоу државе Србије о обележавању стоте годишњице Првог светског рата. Иако је пре годину дана, 12. априла 2013. године, Влада Србије донела одлуку о образовању организационог одбора за обележавање ове изузетно значајне годишњице, не постоји ниједна информација шта је до сада овај одбор урадио нити шта планира да уради.

Огласио се Миљенко Дерета: „Последице оваквог обележавања мартовског погрома ће бити поновно бујање некритичког национализма и погоршање међунационалних односа не само са Албанцима који су `тема` спорног текста. Замислите како би то изледало да се, рецимо, у школама у Прешеву, који је део нашег образовног система, чита овако нешто. Албанци би с разлогом изашли на улице да питају шта хоће ова влада. И ја то исто питање постављам“.

У овим данима када се непрестано јавља нека врста политичке хипокризије и сталног преиспитивања зашто у Србији не постоји респектабилна и делатна опозиција и зашто је она сама себе у толикој мери маргинализована, потребно је сетити се речи Борислава Пекића, који је указивао на то да „легалне политичке мањине не само да нису опасне по стабилитет цивилизоване заједнице него су неопходне за њен здрав живот, за виталност њене демократије.

Председник Владе Војводине Бојан Пајтић и заменик председника ЛСВ Бојан Костреш на последњем састанку договорили су се да спорна реченица да је “аутономија Војводине историјско и природно право њених грађана и њиховом вољом Војводина је у саставу Србије