Подешавања / Settings

Дуго се веровало да је Зејтинлик највеће српско војно гробље изван Србије. Сумњу у то буде најновија сазнања о жртвама аустроугарског логора Јиндриховице, двадесетак километара од Карлових Вари, на обронцима планинског масива Хрушне горе (Рудне планине).

Хрватска је данас етнички најчистија држава у Европи где се 96 % људи изјашњава као Хрвати. Према подацима Српске православне цркве, преко 35000 Срба је покатоличено након 1995. године.

Крајем марта 1992- жене српске националности затворене су у Брези где су их муслимани силовали и убили; 27. маја 1992-женске заtворенице из Брадине одведене су у логор Челебићи где су континуирано силоване; средином јула 1992 младе жене и девојке српске националности биле су доведене у хотеле Загреб и Европа у Сарајеву. Оба хотела претворена су у борделе за муслиманске војнике.

Објекат импозантних димензија и архитектонске вредности, чија је висина била 204 метра, чим је изграђен постао је један од препознатљивих симбола Београда.

Пре неколико дана једина Српкиња међу 1.000 Албанаца у Брежанику једва избегла линч дојучерашњих комшија.

Његова светост патријарх српски Иринеј, митрополит црногорско-приморски Амфилохије и владика липљански Јован служили су Свету архијерејску литургију у обновљеном храму Светог Илије у селу Млака код Јасеновца поводом обележавања Дана пробоја јасеновачких логораша – 22. априла.

Хашим Тачи би могао да буде први који ће се наћи на оптуженичкој клупи пошто „косовска скупштина“ донесе одлуку о формирању специјалног суда за ратне злочине које су починили припадници „ОВК“, пише пришински дневник „Бота сот“, позвајући се на изворе блиске Демократском савезу Косова.

Зашто се Србима у Хрватској све то догодило, где је њихова појединачна или колективна кривица, питао је својевремено пензионисаног универзитетског професора Светозара Ливаду један високорангирани УНХЦР-ов дипломата коме није било јасно чиме су Срби у Хрватској заслужили такву голготу. – Срби су жртве историјског некажњеног злочина

НАТО признао да је бомбардовао СРЈ мимо одлуке УН, али не и да је прекршио међународно право. Циљ био отварање нових војних база и ширење на Исток.

Јучерашњи британски „Индипендент“ објавио је чланак Тонија Петерсона, под насловом „Аустроугарска војска убија цивиле у Србији“, а све у оквиру једног сета од сто текстова на тему Првог светског рата – „Историја Првог светског рата у сто слика“.

Крвави крешендо у Војводини априла 1941. године. Око 35.000 протерано, а у мађарске логоре одведено и заточено 13.000 људи. Убијено више од 5.000

Информацију су, тврди породица, потврдили француски новинари који су видели Витошевићев рено 4 паркиран испред полицијске станице.

Томислав Николић, поводом 15 година од напада НАТО, истакао да до сада „нисмо чули искрено извињење“ за то безобзирно ракетирање моста на верски празник.

На православни празник Младенце у априлу 1942. године злогласне усташке јединице под командом Јуре Францетића у селима Стари Брод и Милошевићи, на левој обали Дрине, петнаестак километара низводно од Вишеграда, стижу српски збег од десетак хиљада душа, са женама, старцима и децом, и праве стравичан масакр.

Оана Лунгеску, портпарол НАТО пакта и Вљора Читаку, министарка окупаторске шиптарске владе у Приштини одлучиле су да на твитеру поделе срамну фотографију о бомбардовању Србије која је изазвала праву буру на овој друштвеној мрежи.

Огласио се Миљенко Дерета: „Последице оваквог обележавања мартовског погрома ће бити поновно бујање некритичког национализма и погоршање међунационалних односа не само са Албанцима који су `тема` спорног текста. Замислите како би то изледало да се, рецимо, у школама у Прешеву, који је део нашег образовног система, чита овако нешто. Албанци би с разлогом изашли на улице да питају шта хоће ова влада. И ја то исто питање постављам“.

Пре тачно 10 година шиптарска руља прогнала је 4000 људи из својих домова, готово 1000 је рањено, а страдало је 19. Запад је ћутао, КФОР није реаговао, дан данас починиоци нису кажњени. Десет година касније, Србија је добила НАТО парламент.

Овог 17. марта се навршило једанаест година од великог албанског насиља над косовским Србима.

Хрватска најновија историографија покушава да врши ревизију дешавања из Другог светског рата и нивелише чињенице о геноциду над Србима, упозорава директор Музеја жртава геноцида у Београду Вељко Ђурић. Он сматра да „до данас постоји историјски континуитет хрватске политике према српском народу, који је у НДХ био кристално јасан: трећину побити, трећину протерати, а трећину покрстити“.

Репресалије над цивилима правдане су тиме да је реч о „непријатељу наклоњеном живљу”