Podešavanja / Settings

Možda bez informacione podrške, ali ipak, sa uspehom, u Beogradu je protekla prva Međunarodna evroazijska konferencija u organizaciji društvenog pokreta Evroazijska Srbija. Jedan od njenih učesnika bio je mladi ukrajinski istoričar Sergej Belous. O sebi Sergej kaže da je Srbiju odabrao zato što je još u školi učiteljica govorila o Srbima kao o prijateljskom narodu za Ruse.

Rusija ne bi imala pouzdanijeg saveznika od Srbije, a Srbija bi se našla u krugu zemalja koje svoju integraciju grade na potpuno ravnopravnim osnovama i bez političkih uslovljavanja, jer u evroazijskim strukturama, za razliku od EU, sve države članice imaju podjednak glas.

Juče je u beogradskom Sava centru, u organizaciji NVO „Evroazijska Srbija”, a u saradnji sa ruskom agencijom Rossotrudničestvo, održana „Prva međunarodna evroazijska konferencija”

Leonid Sluckiй, predsednik Komiteta Dume za odnose sa Zajednicom nezavisnih država i deputat Skupštine Saveza Belorusije i Rusije, izjavio je za medije da postoje preduslovi da Evroazijski parlament bude ustrojen 2015. godine, ali da postoje određene razlike u shvatanju i poimanju ovog pitanja, ističući da je ideja kazahstanskog predsednika o osnivanju tv kanala koji bi bio specijalizovan za informisanje o temama evroazijskih integracija zvanično podržana i od beloruskih i ruskih parlamentaraca.

– U Rusiji živi najmanje 50.000 Srba, još toliko u okolnim zemljama, Belorusiji, Ukrajini, Moldaviji, Estoniji, Litvaniji, Letoniji, ali i u Kazahstanu, Azerbejdžanu, Kini, Japanu i dvema Korejama. To je svet koji kroz proces integracija može da obezbedi budućnost slovenskim narodima, a posebno Srbima.

Trećeg septembra je u Moskvi došlo do radne posete predsednika Jermenije Serža Sargsjana sa predsednikom Rusije V.Putinom. U toku tog sastanka jermenski predsednik je izjavio da je njegova zemlja donela odluku da stupi u Carinski savez, kao i da je Jerevan spreman da preduzme sve potrebne praktične korake i da zatim učestvuje i u formiranju Evroazijskog ekonomskog saveza.

Gost naše emisije je Dušan Proroković, politikolog, izvršni direktor Centra za strateške alternative. U poslednje vreme pojavilo se mnogo zanimljivih tema geopolitičkog karaktera. Nedavno je naš gost objavio članak pod nazivom «Kosovo je Sirija».

Bivša sovjetska republika Jermenija biće nova članica Carinske unije Rusije, Belorusije i Kazahstana, a učestvovaće i u formiranju Evroazijske ekonomske unije.

Bez rusko-srpske „konekcije“ nema istinskog „povratka Rusije na Balkan“, a bez „povratka Rusije na Balkan“ nemoguće je istiskivanje evroatlantizma iz Evrope, tj. neostvariva je smena unipolarnog i ustoličenje multipolarnog poretka.

Azija je sasvim nesumnjivo zadužila celo čovečanstvo. Staro-kineska mudrost i duhovnost u vidu četiri religije sa Indijskog potkontinenta samo su deo neprekidnog vrela kojeg volimo da zovemo „Drevni Istok“. I samo hrišćanstvo je nesumnjivo jedan delikatan, transcendentalni dodir Istoka sa već racionalnom civilizacijom koju nam je zaveštala Antika. Kao uostalom i Vizantija sama. Sa hrišćanstvom su Misterije Istoka i sve tajne povezanosti svega u vasioni po prvi put u istoriji izrazile želju da zažive u univerzalnom, običnom ovozemaljskom čoveku.(1)

Ruski Nemac. Ubeđeni evroazijac. Rođen u Minhenu 1988-me. Završio „Klostergymnasium Schaftlarn“ u Bavarskoj i „Clifton College“ u Engleskoj. Preselio se u Rusiju 2006-te. Diplomirao na MGIMO MID RF gde je osnovao i stao na čelo Evroazijskog debatnog kluba. Lider evroazijskog omladinskog pokreta „Mlada Evroazija“ i rukovodilac Centra za evroazijsko-evropsku saradnju pri Institutu EvrAzЭS. Ekspert INION RAN. Oblast interesovanja: filosofija evroazijstva, evroazijske integracije, problemi društveno-ekonomske modernizacije, projekat „Velika Evropa“.

Premijer Ruske Federacije Dimitrij Medvedev je odbacio pretpostavku da je Evropska unija pokušaj vraćanja bivšeg SSSR-a i uticaja Rusije na postsovjetskom prostranstvu.

Moramo znati šta je evroazijstvo, kako je nastalo, koje su mu savremene perspektive i gde je tu korist za Srbiju.

Naredni meseci će pokazati koliko je premijer bio korektan prema Rusiji i iskren sa Srbijom.

Ukoliko bi poslušala Rešetnjikova, možda bi se pred Srbijom otvorilo nekoliko kriznih žarišta. Kako bi se Moskva tada ponašala?

Pa šta je to sa našim narodom? Jel’ on to ne prepoznaje nepravdu? Ili mu ne smeta

„Po medijima se provlači da predstavnici Rusije govore kako je Moskvi svejedno da li će Crna Gora ući u NATO savez ili neće. To nije zvanična politika Rusije i predsednika Vladimira Putina. Zato izjave da se ništa neće promeniti u odnosima sa Crnom Gorom – u slučaju njenog ulaska u NATO – nemaju utemeljenja”.

Evropa nema alternativu, ali samo za srpske političare. Jer, ta omiljena zamena teza u poslednjih 13 godina, domaćoj političkoj eliti je služila kao opravdanje za prodaju Kosmeta, uništavanje domaćih banaka, fabrika i poljoprivrede, gušenje srpskih vrednosti i tradicije, a sve uz obećanje da ćemo pod briselskom kapom svi biti lepi, zdravi i bogati.

Erdogan se nije šalio, Turska je započela svoje približavanje Šangajskoj organizaciji za saradnju koju čine Rusija, Kina, Tadžikistan te turkofone države Kazahstan, Uzbekistan i Kirgistan.

„Pesnica“ će, po svemu sudeći, koristiti vazduhoplovnu bazu Kantu u Kirgiziji. Rusija ne želi da avio-snage ODKB budu sastavljene samo od ruskih ekipa