Podešavanja / Settings

Ово је исечак из календара „Дубровник“ за 1898. годину у издању Српске дубровачке штампарије А. Пасарића, у ком се износе подаци с пописа Дубровника од 31. 12. 1890., па се у табели „Језик (говор у кући)“ (стр. 67) за Град Дубровник износе следећи подаци: 5823 ‒ српски, 677 ‒ талијански, 19 ‒ словенски (тј. словеначки!), […]

Srpski premijer je, naime, potvrdio dolazak na forum, kažu u njegovom kabinetu, ali je praktično učinjeno sve da se to ne dogodi. Takav ishod sam Vučić je nagovestio u ponedeljak, na popodnevnoj pres-konferenciji u Beogradu, kada je rekao da još nije doneo konačnu odluku, ali da „verovatno neće učestvovati“ na Dubrovnik forumu. U Kabinetu premijera […]

Прворазредна трагична табу тема о некада српској Далмацији и српском Дубровнику, чини окосницу српских заблуда и бјежања од себе. Да ли су Хрвати средином 19. вијека, за свој књижевни језик, преко Вука Караџића и Ђуре Даничића узели српски језик, за свој књижевни језик, који им је послужио за освајање, претежно српске Далмације, дијелова Босне и […]

Из Хрватске стиже вест да се Јосип Манолић оженио у 97. години живота. Ознаш који је ухапсио Алојзија Степинца, маспоковац, оснивач ХДЗ-а и први премијер независне хрватске државе, последњи сведок који је учествовао и у стварању и у рушењу Југославије, крије још многе тајне које могу усталасати цео Балкан. Прочитајте тестаментарни интервју који је ексклузивно […]

Оно што није приказано на телевизији, није се ни десило. Сходно томе, оно што је на телевизији, сигурно се десило. Пратећи ову небулозну логику искривљеног огледала, државна телевизија нашег суседа производи псеудо-историјске филмове и серије, с’ очигледном идејом да лажи поновљене у бескрај морају на крају постати истина. Та рецептура је одавно позната и потпуно […]

Crnogorski premijer Milo Đukanović izjavio je da ni Mojkovačka bitka 1916, kao ni Dubrovnik 1991. godine, nisu bili u nacionalnom interesu Crne Gore.

A turističkim prospektima koje je Hrvatska odštampala za katolički Božić i Novu godinu, svi nazivi srpskih institucija u Dubrovniku „prevedeni“ su na hrvatski jezik i nisu obeleženi kao pravoslavni. Tako je hram u centru grada nazvan Crkva Svjetog blagovještenja, a crkva i groblje u Boninovu su ostali bez oznake da su srpski.

Vandali su juče popodne na automobilu takođe urezali i reč „Mrš“ i kamenom ga oštetili na više mesta.

Slobodna Dalmacija je objavila da je vrlo verovatno u pitanju ruska podmornica, budući da su Rusi i Kinezi nedavno najavili zajedničke mornaričke vežbe u Mediteranu.

Da je Dubrovnik do 20 veka bio srpski, a ne hrvatski grad govore i činjenice.

Na proputovanju po Dubrovačkoj rivijeri i ostrvu Lopud. Stradun zagušen turistima sa svih strana sveta. Turisti iz Srbije uglavnom dolaze direktno, bez posredstva agencija

O Hrvatima nema originalnih podataka ni u jednom arhivu čije postojanje je starije i od tzv. “stare Hrvatske iz perioda hrvatske narodne dinastije”, odnosno iz vremena pre njenog potčinjavanja od strane Mađara – ni u arhivu Vatikana, ni Venecije, ni Milana, ni Firence, ni Graca, ni Beča, ni Carigrada – ni igde ni nigde, već u tzv. “prepisima sa starijih nesačuvanih originala”, čime je nastala samo “historijska Hrvatska u prepisu”.

Danas kada je sve odrađeno kako treba mnogim Srbima je nezamislivo da neki Vjekoslav, Fabijan, Don, Fratar, Medo, Ivo, Josip može sebe da smatra Srbinom iako je katoličke vere, a opet zaboravljaju da je naš prvi kralj loze Nemanjića bio prvo kršten u Katoličkoj crkvi, pa opet dolazimo do te famozne religije koja je podelila Srbe.

Tin Ujević je svoje knjige „Lelek Sebra“ i „Kolajna“ napisao na ekavici, ćirilicom i objavio ih u Beogradu. To je činio, kako sam kaže, iz političkih i idealističkih razloga. Taj isti gospodar reči, umetnik i boem, družio se sa mladobosancima, a u svom eseju „Obrisi Jugoslavije“ napisao odu srpskom seljaku. Tada i hrvatski kompozitor, Splićanin Jakov Gotovac, komponuje koračnicu „Čika Pera“, posvećenu kralju Petru I Karađorđeviću

Reči „Srbe na vrbe“ osvanule na ogradi porte pravoslavne crkve u Dubrovniku. Na ulazu u grad grafit „Stop ćirilici u Vukovaru“.

Svi dubrovački pisci osećali su se Srbima, a najveći među njima Ivo Gundulić je u „Osmanu“ od 11 000 stihova većinu posvetio Srbima u Srbiji, Makedoniji, Hercegovini i Bosni.

Kako piše hrvatska štampa Dubrovnik bi ovime postao izuzetak od regualtive Evropske unije, čija bi „vizna autonomija” asocirala na nekadašnji povlašteni položaj i autonomiju Dubrovačke republike. No, iako je spreman da podrži takvu ideju, reči gradonačelnika Dubrovnika Andro Vlahušić otkrivaju nešto drugo.

Srbi katolici smatrali su sokolski pokret za cement u temeljima Jugoslavije. Zato su masovno stupali u redove sokola. (1)

Sokolski pokret nastao je pre Prvog svetskog rata u borbi za jačanje nacionalne svesti kod slovenskih naroda.

Sokolsko društvo u Dubrovniku je radi unapređenja poljoprivrede i širenja patriotizma radilo na osnivanju seoskih sokolskih četa. Orašac i Trsteno su sela jedno uz drugo. Sokolsko društvo Dubrovnik priredilo je 26. 5. 1929. izlet u Trsteno. Iz Dubrovnika je krenulo parobrodom 149 članova sokola svih kategorija, sa njima je išla sokolska muzika i dosta izletnika. Krenuli su uz svirku i pesmu Trstenomu.