Pročitaj mi članak
А туристичким проспектима које је Хрватска одштампала за католички Божић и Нову годину, сви називи српских институција у Дубровнику „преведени“ су на хрватски језик и нису обележени као православни. Тако је храм у центру града назван Црква Свјетог благовјештења, а црква и гробље у Бонинову су остали без ознаке да су српски.
„Не треба се чудити фалсификовању православних и српских назива, јер је у току процес похрваћења Срба у Дубровнику. Тај процес подразумева фалсификовање српске историје града, непризнавање ћирилице, ућуткивање Српске православне цркве и претње српским житељима овог града“, рекао је Драган Дракулић.
На питање колико данас има Срба, није знао да нам прецизно одговори:
„Званично нас по попису има има свега 1.164, а незванично око 3.000. Људи живе у страху од усташа и боје се да се изјашњавају као Срби. Зато нас је и као верника у овом храму све мање, а на Српском гробљу све више“, објашњава Дракулић.
Срби у Дубровнику и његовом херцеговачком залеђу у средњем веку чинили су већину. У граду и Републици Рагузи се говорило српски, „како од пучана, тако од властеле, како код куће тако и у опћини“, записали су тадашњи историчари. Нова хрватска држава је ту чињеницу претворила у тврдњу да се у Дубровачкој републици говорило и писало – латински.
Од 15. века Срби у Дубровнику су покатоличавани, али тиме није угушен њихов национални идентитет. И у другој половини 19. века Дубровник је био културни и привредни центар приморских Срба. По попису аустријских власти из 1890. године, од 9.713 становника Дубровника 5.283 грађана навело је да говори српским језиком, док није било ниједног грађанина који говори хрватским.
„Хрватска је ту чињеницу фалсификовала тако што је крајем 19. века Матица хрватска српске песме објављивала као „хрватске народне пјесме“, што је изазивало отпор Срба католика. Тиме је започео процес похрваћења католичких и православних Срба у Дубровнику, који траје и данас“, објашњава Драган Дракулић.
Српска православна Црква Св. благовештења, као главна српска институција и место окупљања дубровачких Срба, изграђена је 1877. Налази се у историјском језгру старог града. Поред ње је Музеј икона СПЦ, са 78 православних дела из 15. века и 18 портрета знаменитих Срба, као и Српска библиотека са 12.000 свезака, који су, нажалост, затворени.
„До Другог светског рата православни Срби са Србима католицима у Дубровнику су представљали велику друштвену целину, тако да су се на општинској згради на Страдуну увек вијориле и дубровачка и српска застава. Данас више није тако. Срби у Дубровнику се прогоне, против њих се изналазе разне неистине и подвале, а наше светиње се скрнаве“, истиче Дракулић.
Хрватска држава јесте последњих година реновирала Српску православну цркву у Улици од пуча број 8, али је наставила да избегава да назначи како су храм и Музеј икона власништво СПЦ. Власт је угасила и две православне капеле које су постојале у дубровачком затвору и болници.
Претње и напади не престају. На храму СПЦ је 2013. године исписана претња „Србе на врбе“, на једном транспаренту „Ћирилица марш из Вуковара“, а на аутомобилима са београдском регистрацијом ове године – „Нисте добродошли“ и „Олуја 1995 мрш“. Починиоци нису ухваћени.
Извор: Новости
