Подешавања / Settings

Границе Европске уније су за ове невољнике уско грло, а све декларације о хуманости и правима на азил бегунаца из ратом угрожених подручја остају само у говорима политичара и њихових представника за штампу.

Није познато да ли и данашњи амерички амерички амбасадор у Београду у потпуности дели мишљење некадашњег аташеа за штампу амбасаде Велике Британије, али нема сумње да се и он бави проучавањем менталног здравља српског народа.

И после потписивања споразума наше владе и фирме “Игл хилс” из Уједињених Арапских Емирата о изградњи “Београда на води” у јавности су остале многобројне недоумице око тога коме је он потребан и колико је уопште користан за наш главни град и читаву Србију.

Кад год посланик из опозиције постави питање које није по вољи посланика Српске напредне странке, јер се односи на неразјашњене, боље рећи, прикривене поступке власти, уследи готово истог тренутка реаговање шефа посланичке групе СНС-а или неког посланика те странке.

Срби се обично не сећају својих пријатеља и доброчинитеља, а још брже и лакше заборављају и осведочене непријатеље. Не памте чак ни оне из последњих 25 година, чији се допринос распаду Југославије и огромним људским и материјалним жртвама више и не помиње.

Почетком прошлог месеца Би-Би-Си је емитовао радио програм “Муџахедини на турнеји”, у коме се говорило о доласку муџахедина у Босну деведесетих година двадесетог века и њиховој борби против Срба, који су угрожавали опстанак муслимана.

Нова ера удвориштва у Србији настала је после председничких и парламентарних избора у мају 2012. Полтрони су се убрзо нашли на старом послу, пре свих пребеглице из странака које су изгубиле изборе, а које су, ништа необично, одједном увиделе да им највише одговара програм Српске напредне странке.

Председник је и сам био запањен недвосмисленим речима господина Хана, пошто је, изгледа, заборавио смркнуто лице свога претходника на месту првог човека Србије, када му је немачка канцеларка усред Београда објаснила шта она (а тиме и Европска унија) мисли о мантри српских политичара “ И Европа и Косово”.

“Данас “, како је изјавио А. Вулин, “Трибунал контролишу САД (зар то није случај откако је основан?), које су пустиле Војислава Шешеља из притвора и сад кроз његова уста говоре да ће рушити српску владу.” На крају, поручио је премијеру да је можда време да размисли о приоритетима спољне политике.

“Већ има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо…”, писао је Вук Караџић 1818. у предговору “ Српског рјечника”, а до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика”. Непуна два века касније, српска слова и писмо све брже нестају из Србије, а ни стање језика није задовољавајуће.

Не треба се чудити што обичан свет на Западу често има површна и погрешна сазнања о Србији и српском народу ако до њих долази обавештавајући се од аутора као што је Маргарет Макмилан. Ова канадска историчарка, професор универзитета и ректор колеџа „Свети Антоније“ у Оксфорду, спада у водеће стручњаке за историју међународних односа и објавила је више књига из области којом се бави: Никсон и Мао, Опасне игре: употреба и злоупотреба историје, Канада и НАТО, Немирни век: Међународни односи 1900-1990, Рат којим је окончан мир, и друге.

Непристрасне телевизијске камере и микрофони неумољиво су бележили такмичења у заједљивости, тражењу начина да се посланик из друге странке што безобзирније понизи, извргне руглу, увреди и најзад представи као заступник става који је потпуно безначајан или чак штетан по интересе државе

Из интервјуа Александра Вучића америчкој телевизијској станици Си-Ен-Би-Си очигледно је да није нимало лако бити премијер у Србији. Он је потпуно посвећен и опредељен за спровођење реформи у земљи, пре свега ради стварања повољније климе за долазак страних инвеститора. Међутим, “какве год реформе покушате да спроведете на Балкану…то је горе од пакла”.

Премијер је био толико кооперативан да се готово извињавао госпођи Меркел што смо ми Срби безгранично тврдоглав и безуман народ.

Пут Србије у Европску унију испуњен је многим знаним и незнаним препрекама, те је неизвесно када ће се он и како завршити. С друге стране, сасвим је могуће да се наша земља знатно брже, ипак, нађе у Бриселу, али као чланица Северноатлантског савеза, чији је главни штаб такође у истом граду.

Црногорски политичари на власти радо би своју државу увели у НАТО, за разлику од можда и већег броја грађана, који нису претерано одушевљени идејом о приступању тој злочиначкој организацији пошто нису заборавили њено бомбардовање у првим данима агресије на СРЈ 1999. године.

Представе обичног српског грађанина о исто тако обичном становнику Сједињених Америчких Држава засноване су делом на запажањима, делом на предрасудама.

Сер Хенри Вотон (1568-1639), енглески песник и дипломата, оставио је шаљиву и честу навођену дефиницију амбасадора. Према њој: “Амбасадор је честит човек, послат у иностранство да обмањује и сплеткари у корист своје земље”

Најамници или плаћеници, учесници у оружаним сукобима и активностима везаним за њих, којима је искључиви мотив стицање материјалне користи, ратници за новац, помињу се већ у првим данима писане историје, а можда их је било и раније. Владари су увиђали њихове предности у односу на “домаће” војнике, јер су обично радили оно што домаћи нису желели или могли.

Пре неки дан двојица средовечних мушкараца и, очигледно, добрих познаника, причају у трамвају о изборима за Скупштину Србије 16. марта. Немам ни жељу ни намеру да их прислушкујем, али они говоре прилично гласно, те их ја – хтео не хтео – чујем.