Podešavanja / Settings

Veliku pažnju javnosti koja prati ofanzivu protiv islamista koja traje na nekoliko frontova i koja preti da preokrene situaciju na Bliskom istoku izazveo je video u kome Asadove snage i saveznici slave pobedu nad ID

Oko 150 ljudi svakog dana prođe kroz „Info-centar za azil” u Nemanjinoj ulici, a kako kaže Vladimir Sjekloća, u gradu se u svakom trenutku nalazi oko 200 do 250 „vidljivih izbeglica”. – Vidljivi su oni koji se u toku dana slobodno kreću po gradu. Ima i onih koje kriju krijumčari i koji izađu na videlo […]

Zašto Obaminu administraciju brine zakon koji bi omogućio porodicama žrtava 11. septembra da traže odštetu od saudijskih vlasti? Šta tačno stoji iza protivljenja Obamine administracije zakonu i zašto ona tako brani Saudijsku Arabiju?

Poznat po imenima dvojice diplomata koji čak nisu bili ni eksperti za Bliski istok, sporazum Sajks–Piko, kojim su Britanija i Francuska obezbedili sfere uticaja na teritorijama umirućeg Osmanskog carstva, uveo je region u decenije etničkih i verskih sukoba i džihadistima Islamske države pružio priliku da uzvrate proglašenjem svog kalifata. „Sporazum o maloj Aziji”, jedan od najvažnijih u istoriji savremenog Bliskog istoka, 16. maja 1916. tajno su, uz saglasnost Rusije, sklopile dve kolonijalne sile, a njegovi potpisnici, ser Mark Sajks i Žorž Piko, teško da su mogli i da pomisle da će nova raspodela sfera uticaja toliko dugo opredeljivati sudbinu Bliskog istoka.

„Aмерика не би смела да пропусти овакву прилику да прошири свој утицај на Блиском истоку и осигура индустријску доминацију“, цитира „Волстрит журнал“ једног од сенатора из штаба Џона Мекејна, који се писменим путем обратио администрацији америчког председника Барака Обаме. Како наводи лист, реч је о испоруци ловаца Ф-16 компаније „Локид Мартин“, као и о ловцима […]

ЕУ – САД „У Европи реч Балкан буди слике етничких сукоба и регионалних ривалстава великих сила. Евроазија такође има своје Балкане, али су евроазијски Балкани много већи и насељени су верски и етнички хетерогеним профилом популације. Они су смештени у том широком и дугом подручју које је средиште зоне глобалне нестабилности и обухвата делове југоисточне […]

Saudijski kralj Salman bin Abdulaziz Al Saud doputovao je u višednevnu zvaničnu posetu Ankari na poziv turskog predsednika Erdogana, a nakon zvanične posete, 14. i 15. aprila u Istanbulu je prisustvovao 13. Samitu Organizacije islamske saradnje (OIC).[1]

Američki strateg Zbignjev Bžežinski poziva na savez „Sjedinjenih Država, Rusije i Kine za dobrobit celog sveta“, citirajući njegovu novu knjigu znakovitog naslova za građene bivšeg Sovjetskog Saveza „Na putu do globalne perestrojke“, piše portal Geoeconomist.

Libanski Hezbolah, šiitska grupacija, 1989. godine, unela je jednu suštinsku promenu u svoj unutrašnji sistem, koja joj je omogućila da prestane da bude samo jedna milicija, i da se pretvori, četvrt veka docnije, u najvažniju libansku političku i vojnu organizaciju, i jednu od najuticajnijih na Bliskom istoku.

„Poznato je da su se otac i sin Ahmat i Ramzan Kadirov borili protiv ruskih snaga tokom rata u Čečeniji. Predsednik Rusije Vladimir Putin je govorio da je Ahmat Kadirov shvatio da bi Čečenija trebalo da bude zajedno s Rusijom. Ali treba imati u vidu da je ogromnu ulogu u čitavom procesu odigrao zamenik šefa Federalne službe bezbednosti Rusije, general Ugrjumov, koji se više puta sastao s Ahmatom Kadirovom i postao njegov prijatelj. A onda je sin, Ramzan Kadirov (aktuelni lider Čečenije), krenuo očevim stopama, jer je to u duhu čečenskog naroda“, podseća stručnjak.

Vašington tvrdi da nema pešadiju u borbama protiv ID u Iraku i Siriji, ali ga demantuje pogibija marinca na frontu kod MosulaBilo je potrebno da marinac Luis Kardin strada od granate koju je na položaj njegove jedinice u severnom Iraku krajem marta ispalila Islamska država da bi američka i svetska javnost saznale da je Pentagon potajno podigao bazu na najisturenijoj liniji fronta u toj zemlji. Možda će biti neophodno da još američkih vojnika strada da bi Vašington potvrdio ono što se već nazire iz njegovih eufemizama: da SAD, uprkos svojoj zvaničnoj politici, šalju sve više kopnenih trupa u Irak, Siriju i Libiju, i to ne samo kao savetnike, kako tvrde, nego u borbu.

Izveštaji da su snage sirijske vlade preuzele grad Palmiru od snaga IDIS-a dokazuju da teroristička grupa ne može da izdrži ustaljene napade, rekao je za Raša Tudej Gregori Kopli, strateški analitičar i urednik Defense & Foreign Affairs.

Imejl prepiska bivše državne sekretarke SAD Hilari Klinton i njenog savetnika Sida Blumentala, sa koje je nedavno skinuta oznaka tajnosti, pokazuje da je Klintonova bila „do guše umešana“ u zaveru Zapada protiv libijskog lidera Muamera Gadafija i njegove panafričke valute „zlatni dinar“, kaže F. Vilijam Engdal „Nju istern autluk“.

Izrael je dokaz da onaj ko ima cilj nađe i put i da, ako postoji posvećenost i kvalitet, kvantitet i nije presudan.

Početkom januara ove godine je u dobi od 58 godina iznenada preminuo lider vojno-obaveštajne službe, odnosno, Glavne obaveštajne uprave Glavnog štaba vojske Ruske Federacije (GRU), general Igor Dimitijević Sergun.

Zvanični predstavnik Bele kuće Džoš Ernest smatra da SAD za sada nisu spremne da priznaju genocidom sistemsko ubijanje hrišćana u Iraku i Siriji.

Ika Uahbeh, zamenica glavnog urednika jedinog dnevnog lista na engleskom jeziku The Jordan Times, piše kolumne za taj dnevnik 26 godina. Diplomirala je na Fakultetu za književnost i istoriju u Temišvaru, gde je studirala engleski jezik i književnost i francuski jezik i književnost. Ika Uahbeh živi u Amanu, u Jordanu, preko 35 godina. Njen muž je civilni inženjer; imaju jedno dete koje je u inostranstvu na studijama.

Turska politika „nula problema sa susedima“, doživela je fijasko te je činjenično stanje „nula prijatelja, beskonačno problema“. Jednostavno Turska pod Erdoganom gubi stare saveznike ne stičući nove.

16. februara, govoreći u Evropskom parlamentu u toku svoje posete Briselu, ministar inostranih poslova Irana Mohamed Džavad Zarif je upozorio Saudijsku Arabiju (KSA) zbog razmeštaja kopnenih snaga u Siriji, izjavivši da će mešanje Rijada u sirijski konflikt biti ocenjeno kao kršenje međunarodnog prava. U tim rečima bilo je sakriveno upozorenje saudijskim vlastima o zabrani mešanja u vojne sukobe u Siriji. Međutim, ostaje otvoreno pitanje koliko je uopšte moguće potpuno učešće saudijskih oružanih snaga u ovoj vojnoj operaciji.

Niko ne zna kako će se rat u Siriji završiti a kamoli kako će se odvijati narednih godinu, mesec ili nedelju dana. Postoji mnogo promenljivih, novih događaja, obrta i okreta i dešavaju se brzo, ponekad neočekivano. Zato što ne znamo šta se zaista događa iza zavesa u Vašingtonu, Ankari i Rijadu ne možemo reći da se taj trio sprema za kopnenu invaziju na Siriju.