Pročitaj mi članak
У више немачких градова дошло је до сукоба Курда и радикалних муслимана. Повод за то је опсада под којој терористи организације ИДИЛ држе курдски град Кобане на сиријско-турској граници. Немачка штампа опширно коментарише то насиље.
Полиција у Келеу ће наредних дана морати добро да поради на реконструкцији догађаја у овом градићу у близини Хановера на северу Немачке. Као гром из ведра неба, усред града је избила масовна туча између 60-ак тамошњих курдских Језида и око 30 Чечена. Према изјавама сведока, сукоб је почео тако што су два језидска младића на железничкој станици почела да се провокативно удварају једној муслиманској девојци – у присуству њеног супруга који је „изгледао као побожни муслиман“. Супруг се, наравно, побунио, а онда су обе стране телефонима позвале појачање…
У уторак (7.10.) је све изгледало као да ће на истом месту доћи до реванш-туче; окупило се око 100 Чечена, насупрот којима је положај заузело око три пута више Језида. Полиција је овај пут била припремљена: претходно је пратила како обе стране мобилизују снаге преко интернета. Органи реда су држали две разјарене групе на пристојном одстојању, и тек када су предвече „усијане главе“ покушале да пробију полицијски кордон, „прорадили“ су и пендреци и бибер-спреј. Када се све смирило, испоставило се да су повређени четворица полицајаца и петорица младића. Занимљиво је што је велики број медија ове младиће назвао „демонстрантима“.
Сличних инцидената је било и другде. У Хамбургу је дошло до сукоба више стотина Курда и радикалних муслимана – ове потоње је полиција окарактерисала као вехабије. У тучи су коришћене и металне шипке и мачете. Овом сукобу је претходиле демонстрације око 500 Курда у центру града – они су тражили солидарност са својим сународницима у граду Кобанеу на сиријско-турској граници, који се налази под опсадом припадника терористичке групе ИДИЛ. На железничкој станици у Хамбургу је око 80 Курда блокирало шине и саобраћај, машући заставама странке ПКК која је забрањена у Турској и транспарентима са сликом заточеног курдског вође Абдулаха Оџалана.
„Кобане је далеко, али само географски“, пише у свом коментару тих догађаја Рајнхард Милер, новинар листа Франкфуртер алгемајне цајтунг:
„У стварности се светски сукоби преносе и на немачке улице. У Штутгарту, Хамбургу, па чак и у идиличном Целеу, избило је насиље. Јавни ред је у опасности. То није само апстрактни сигнал упозорења, већ се ради о темељима мирног суживота. Сваки појединац може да указује на ситуацију на Блиском истоку, да се солидаризује са својом браћом по вери и да се политички организује. Али, то мора да чини мирно и да при томе и другима призна право да користе своје основне слободе.“
„Баш на том плану понешто запиње када је реч о неким досељеницима. То нису само овдашњи припадници терористичког исламизма, који презиру сваки облик толеранције и правне државе; и Курди су и раније свој протест искаљивали на немачким органима реда. А немачка држава тежи да покаже разумевање за такве ствари. Јер, ово није полицијска држава у којој се право на мишљење и окупљање гарантује само онима који су угодни власти. Али, противници државе – свеједно који – то злоупотребљавају“.
„Једно се мора учинити: држава и друштво морају да се залажу за толерантно опхођење свих према свима, што је у Немачкој одавно случај у многим градовима, фирмама и удружењима у којима постоје најразличитије културе и религије. А непријатељима слободе и пријатељима насиља морају бити јасно постављене границе. Као последње средство за то може да послужи (против)насиље како би угроженима могло да се помогне. На Блиском истоку или код куће. Свет је постао мањи. Али наша цивилизација не сме бити мала“, пише коментатор листа Франкфуртер алгемајне цајтунг.
Коментатор листа Штутгартер нахрихтен сматра да „у Немачкој, ни курдске, ни друге исламске туче у име њихових заједница у свету – немају шта да траже. Мирни протест против исламске терористичке паравојске спада у културу демократије – па тако сме да се одржава и на немачким улицама. У Штутгарту, Берлину, Хамбургу и другде. Али, насилна конфронтација непомирљивих верских или политичких табора је неприхватљиво изношење турске унутрашње политике у иностранство – при чему је курдска ПКК и у Немачкој с пуним правом на листи терористичких организација. Сукоби у Келеу и Хамбургу не би смели да се претворе у правило.“
Вестдојче цајтунг (Диселдорф) пише да су „напади на курдско утврђење Кобане у Сирији тужна игра чије последице би могле да се осете и у Северној Рајни-Вестфалији и то онда када се досад мирне демонстрације Курда претворе у насиље. Или када – као што се то десило у Келеу – Курди или Језиди и радикални муслимани насрну једни на друге. Између Рајне и Вупера постоји потенцијал за сукобе пренете са Блиског истока – ако је веровати бројкама Министарства унутрашњих послова. А оне кажу да се по Северној Рајни-Вестфалији креће 1800 вехабија спремних на употребу силе. У суботу (11.10.) су хиљаде Курда најавиле да ће изаћи на улице Диселдорфа у знак солидарности са сународницима у Кобане. Надајмо се да ће све протећи мирно.“
