Прочитај ми чланак

Зеленски захтева још помоћи док тврди да је победа над Русијом и даље могућа

0

Украјински председник Володимир Зеленски извршио је притисак на своје западне савезнике да појачају војно снабдевање и обећао победу над Русијом, пошто је Кијев у суботу обележио две године од почетка СВО Москве у Украјини.

Украјински лидер је на самом почетку рата приказивао себе и своју војску као надмоћне на истоку и југу док се касније испоставило да су надјачане и бројчано надјачане, а Русија је обезбедила своје прве територијалне добити.

У разговору са лидерима Г7 — од којих су неки отпутовали у Кијев — Зеленски је рекао да ће њихова „витална подршка“ помоћи његовој земљи да победи на бојном пољу.

„А ви савршено добро знате да нам све ово треба на време и рачунамо на вас“, рекао је он.

„Путин може да изгуби овај рат“, рекао је он на виртуелном самиту лидера Г7, у пратњи шефице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, канадског премијера Џастина Трудоа и италијанске Ђорђе Мелони, који су сви отпутовали у Кијев.

„Запамтите да се империјалне амбиције и реваншизам могу победити само заједно“, рекао је Зеленски.

У саопштењу након самита, Г7 је позвала на додатни новац како би се помогло Кијеву да затвори недостатак средстава.

Како рат улази у своју трећу годину, кашњења у кључном пакету финансирања из САД од 60 милијарди долара довела су до несташице муниције у Украјини, а Москва покушава да искористи своју предност након важног заузимања Авдијевке.

Али Зеленски и његов врховни командант у суботу су настојали да пробуде главне војне и финансијске финансијере рата и земље.

„Победићемо“, рекао је Зеленски раније током церемоније на кијевском аеродрому Гостомел, који је био на мети Русије првог дана свеопштег напада 2022.

Нови шеф украјинске војске Олександар Сирски рекао је да је уверен у победу „јер светлост увек побеђује таму“.

Када је руски председник Владимир Путин најавио „специјалну војну операцију“ у зору 24. фебруара 2022, многи су очекивали победу за неколико дана али то се није десило.

Од тада, међутим, Украјина је претрпела неуспехе своје помпезно најављиване контраофанзиве 2023.

Русија је уложила велика средства у своју одбрамбену индустрију и регрутирала стотине хиљада војника, док Украјина нема довољно људства и нема довољно муниције коју испоручује Запад за артиљерију и противваздушну одбрану.

Шеф НАТО-а Јенс Столтенберг позвао је Украјину и њене савезнике да „не клону духом“, а фон дер Лајен је похвалила „изузетан отпор“ Украјине када је стигла у украјинску престоницу.

Кијев је у суботу потписао безбедносне споразуме са Отавом и Римом, а Канада је рекла да ће обезбедити укупно 2,2 милијарде долара финансијске и војне подршке 2024. године.

„Бићемо уз Украјину са свиме што је потребно, колико год буде потребно“, рекао је канадски Трудо.

Кијев се суочава са једним од најтежих тренутака откако је рат почео, са одлагањем обећаних европских артиљеријских граната које погоршавају застој у помоћи у Вашингтону.

Русија снажно напада на истоку након што је 17. фебруара заузела јако утврђени град Авдијевку.

Војници у рударском граду Покровск на истоку Украјине послали су јасну поруку страним лидерима окупљеним у Кијеву.

„Дајте нам артиљерију, дронове, гранате“, рекао је 31-годишњи украјински војник, који се представио као Вуди.

„Наша пешадија, наоружана јуришним пушкама и гранатама, била је суочена са артиљеријом, авионима и тенковима“, додао је 39-годишњи војник из Кијева, који се бори већ две године.

Русија је наставила са својим разорним нападима дроновима и ракетама на градове Украјине.

У последњим ударима украјинске власти су саопштиле да су три цивила убијена у источном граду Дњепру и у Одеси током ноћи с петка на суботу.

Градоначелник Кијева Виталиј Кличко рекао је да су се сирене за ваздушни напад огласиле 989 пута у престоници током две године рата — у просеку више од једном дневно.

Ниједна страна није дала бројеве погинулих и повређених војника, док обе тврде да су нанеле огромне губитке.

У августу 2023, Њујорк тајмс је цитирао америчке званичнике који наводе да су војни губици Украјине износили 70.000 мртвих и 100.000 до 120.000 повређених.

Амерички обавештајни подаци који су процурили у децембру показују да је 315.000 руских војника убијено или рањено.

Извор: Nulta Tačka

Ознаке: , , ,