Зашто би због државног удара у Нигеру Французи могли да остану без струје?

09:20 01.08.2023.

Као један од водећих произвођача уранијума, Нигер представља кључ енергетске стабилности Француске - која две трећине своје електричне енергије добија из нуклеарних електрана

Државни удар у Нигеру, који су прошле недеље спровели припадници председничке гарде те земље, у први мах је пратио испробану формулу пучиста у другим земљама Западне Африке: Група незадовољних официра приводи председника, привремено суспендује рад владе институције, затвара границе и проглашава ново тело – најчешће је реч о својеврсним „народним саветима за одбрану отаџбине“ или томе слично – након чега присталице војске излазе на улице како би исказале подршку пучистима.

Нови режими би се ускоро нашли на удару критика „међународне заједнице“ – у пракси реч је о неколико западних земаља и земаља региона – које прете санкцијама и суспензијом чланства у међународним организацијама, да би се ситуација смирила и након неколико дана живот вратио у нормалу.

Пучисти своју легитимизацију траже пре свега у борби против џихадиста, исламиста и сепаратиста – као и у обезбеђивању економске стабилности. Већину њих повезује и оштро противљење присуству француске војске и оружаних снага у региону, коју оптужују за спровођење неоколонијалне политике Париза.

Такав сценарио постао је честа појава у Сахелу, у Западној Африци, по чему је тај регион у западним медијима последњих година погрдно назван „Појасом пучева“. Државни удари су за мање од три године успешно спроведени у Малију (2020. и 2021. године), Гвинеји (2021) и Буркини Фасо (јануар и септембар 2022), па вести о сличним догађајима у Нигеру нису изненадили чак ни површне посматраче догађаја у Африци.

Ипак, догађаји у Нијамеју наишли су на далеко оштрију реакцију, како у региону тако и на Западу.

Економска заједница западноафричких држава (ECOWAS), која окупља 15 земаља из тог дела света, увела је санкције и запретила силом ако вође пуча у Нигеру не врате на власт свргнутог председника Мохамеда Базума у року од недељу дана, пренео је Ројтерс.

На хитном састанку чланица западноафричког економског савеза затражено је да се поново успостави уставни поредак, уз упозорење да ће у супротном бити последица. „Те мере могу да укључују и употребу силе“, наведено је у саопштењу после састанка, уз истицање да ће се тим поводом одмах састати званичници одбране. Пуч је наишао и на критике Сједињених Америчких Држава, Француске и Европске уније, које су суспендовале слање развојне помоћи и безбедносну сарадњу са том западноафричком земљом.

У први мах, западни медији су оштре реакције западних престоница образложили чињеницом да су Нигер и његов доскорашњи председник Мохамед Базум важили за „последњи бастион“ француског (а самим тим и западног) утицаја у региону, пошто су Мали и Буркина Фасо недавно протерале преостале француске војнике са своје територије.

Француска је, као некадашња водећа колонијална сила у Западној Африци, током последњих десетак година ангажовала више хиљада својих војника у операцијама које су за циљ имале борбу против тероризма, али и илегалних миграција. Поред Француске, у Нигеру војну базу имају и Сједињене Америчке Државе.

Ипак, поред безбедносних питања, Нигер је Француску и друге западне земље значајан и због још једног разлога – уранијума.

Без уранијума из Нигера, Французи би могли да остану без струје

Са залихама од око 440.000 тона, колико је та земља имала према проценама ОЕЦД-а и Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА) из 2019. године, Нигер се налази на седмом месту у свету, док са око 2.000 тона годишње њихова производња чини око пет одсто укупног светског аутпута. Уранијум се, иначе, експлоатише у тек петнаестак земаља у свету, док је скоро половина производње концентрисана у само једној од њих – Казахстану.

Уранијум из Нигера кључан је за рад нуклеарних електрана у Европској унији, пошто та организација око 25 одсто својих потреба за тим енергентом увози управо из те западноафричке земље – више него из било које друге појединачне државе. Друго и треће место на тој листи заузимају Казахстан и Русија, што значи да њих три заједно покривају око 66 одсто европског увоза.

Нуклеарне електране представљају значајан извор електричне енергије у многим европским државама. Несумњиви лидер у тој категорији је Француска, у којој се у сваком тренутку између 60 и 70 одсто електричне енергије добија управу из тих извора – процентуално више него у било којој држави на свету. Међу земљама које добијају најмање трећину своје електричне енергије из нуклеарних електрана налазе се и Словачка (59 одсто), Мађарска (47 одсто), Белгија (46 одсто) Словенија (43 одсто) и Чешка (37 одсто), показују подаци ИАЕА из 2022. године.

Уранијум је на простору Нигера пронађен крајем педесетих година прошлог века, непосредно пре него што је та држава стекла независност од Француске 1960. године, док су француска предузећа која се баве производњом нуклеарне енергије у Нигеру присутна од када је експлоатација уранијума започела 1971. године. Водећу улогу у производњи уранијума игра француска корпорација „Орано“, у чијем се већинском власништву налази компанија СОМАИР. Већина уранијума се вади у рудницима на северу Нигера, на јужним ободима Сахаре, у околини градова Арлит и Агадез. У експлоатацији уранијума учествују и компаније из других земаља, попут Кине и Канаде, додуше у знатно мањем обиму.

Уранијум из Нигера је „неопходан за рад нуклеарних електрана у Француској“ и без њега она не може да има „енергетску независност“, изјавила је посланица Зелених у француском Парламенту Сандрин Русо, пренела је телевизија ТФ1. Нигер је до пре неколико година био главни извор уранијума који се користи у француским електранама, а процењује се да је Француска у 2020. години из те западноафричке земље увезла око 35 одсто тог енергента, више него из било које друге државе.

Након што је један од најзначајнијих рудника уранијума у Нигеру 2021. године затворен „након исцрпљивања ресурса“, Француска се окренула другим добављачима. Ипак, према подацима француске организације „Нуклеарна опсерваторија“ и компаније „Орано“, уранијум из Нигера и даље чини незанемарљив део француског увоза тог енергента, односно између 10 и 15 одсто.

Још један ексер у ковчегу „Франсафрике“

Ти подаци откривају зашто су Западне земље, пре свих Фрацуска, на пуч у Нигеру реаговале оштрије и одлучније него у на оне у државама попут Гвинеје, Малија и Буркине Фасо. Непријатељски настројена влада у Нијамеју – која би у сваком тренутку могла да обустави извоз уранијума у земље Европске уније – представљала ли озбиљну опасност по енергетску безбедност тог блока, а поготово Француске, чија се привреда већ налази на ивици рецесије и коју су претходних месеци потресали социјални немири.

Страхови француских власти обистинили су се када су представници хунте у понедељак објавили да, како је пренео Би-Би-Си, обустављају извоз уранијума и злата у Француску. Реч је о два најзначајнија природна ресурса са којима та земља располаже и који чине значајан део њеног извоза.

Један од чланова хунте, пуковник Амаду Абдрамане, оптужио је претходну власт да је „одобрила француској војсци да нападне председничку палату и ослободи некадашњег председника Базума“, што француско Министарство спољних послова није потврдило, али ни демантовало, наглашавајући само да је „председник Базум једини легитимни представник власти у Нигеру“.

Та поприлично неодређена изјава француског министарства, као и чињеница да они нису експлицитно одбацили употребу силе како би се Мохамед Базум вратио на чело владе у Нијамеју, показује да Париз није спреман да се олако одрекне још једне коцкице у својој (нео)колонијалној империји коју је економиста Франсоа-Гзавије Вершав пежоративно назвао „Франсафрик“ (Françafrique). Након пораза у Малију, Гвинеји, Буркини Фасо и Централноафричкој Републици (која већ годинама блиско сарађује са Русијом), губитак Нигера додатно би ослабио француски утицај у региону и ојачао положај других сила, попут Русије и Кине, које на афричке земље гледају као на себи једнаке.

Серија пучева у Западној Африци показује да владе тих земаља не успевају да изађу на крај са нагомиланим проблемима, али и да је значајан део популације незадовољан подређеним положајем у ком се регион налази у односу на свог (некадашњег) колонијалног владара.

За то имају и добар разлог: Иако је Нигер богат рудама попут уранијума и злата, он је и даље једна од најсиромашнијих и најнеразвијенијих земаља на свету, са БДП-ом по глави становника који ММФ процењује на свега 600 долара он се налази на незавидном 182. месту на свезу. Поред тога, реч је и о најмлађој земљи на свету, пошто просечан становник Нигера има тек нешто више од 15 година.

Разочарани досадашњим резултатима претходних влада у борби против глади, сиромаштва и тероризма, становници Нигера и других земаља Сахела желе да виде промену политике, а многи од њих управо у Русији виде потенцијалног партнера за будућност.

„Доле са Француском, живео Путин“, написао је на парчету картона један учесника демонстрација у Нијамеју које су организоване како би се пружила подршка пучистима. Други учесници су, налик на становнике Малија и Буркине Фасо прошле године, на протест понели бело-плаво-црвене тробојке Руске Федерације.

Како ће се окончати политичка криза у Нигеру и да ли ће се народна пословица да „пас који лаје не уједа“ обистинити када су у питању претње чланица ECOWAS-а – показаће време. Оно што је сигурно је да ће доносиоци одлука у Паризу, уколико не дође до рестаурације Ancien Régime-а у Нијамеју, морати да пронађу алтернативе за уранијум из Нигера. У супротном, биће приморани да се, као и њихове немачке комшије, врате добром старом угљу.