Прочитај ми чланак

Заокрет ка милитаризацији у Немачкој?! Ово се дешава…

0

Оклопна возила, хеликоптери и друге врсте оружја су постали тражена роба – не само због рата у Украјини. Немачки канцелар Олаф Шолц би радо убрзао производњу у Немачкој, али то није нимало лако, пише Дојче веле.

Политика наоружавања је у Немачкој „предуго“ вођена као да се ради о куповини аутомобила, рекао је канцелар Олаф Шолц у фебруару поводом почетка градње фабрике муниције у саставу Рајнметала, великог немачког произвођача оружја. Аутомобил се наручи и онда има само да се сачека три до шест месеци док не стигне из фабрике.

-Али, индустрија оружја не функционише тако. Оклопна возила, хаубице, хеликоптери и системи противваздушне одбране не стоје на полицама. Ако се током година ништа не наручује, ништа се ни не производи.

ОДБРАНА ЗЕМЉЕ ЈЕ ПОНОВО ТЕМА

Потреба за оружјем и муницијом је огромна, не само да би Украјина добила војну подршку.

-Не можемо се поуздати у то да Американци увек за све плаћају цех, односно да стављају материјал на располагање. То значи, повећање димензија војне производње, одбрамбене и оружане индустрије, сценарији па и они за одбрану земље, морају се поново активирати, рекао је „зелени“ вицеканцелар и министар привреде Роберт Хабек на једном заседању у марту.

НЕ ЖЕЛИ СЕ „ПОСЛОВАЊЕ СА СМРЋУ“

Након деценија разоруижања ово је не мање него заокрет за 180 степени. После Пада Зида 1989. и поновног уједињења Немачке 1990, мир је за Немачку изгледао као нови статус кво. Бундесвер је смањен, издаци за оружје су укидани.

Према једној студији фондације Фридрих Еберт, војнотехничка индустрија се у Немачкој смањила за око 60 процената. Од око 290.000 радних места остало их је нешто мање од 100.000.

Са духом времена у Немачкој се слагало дистанцирање од војне индустрије. Године 2014.

је тадашњи вицеканцелар Зигмар Габријел (СПД) рекао да неће „пословање са смрћу“ а и канцеларка Ангела Меркел се није интересовала за послове са оружјем.

Велики концерни попут Рајнметала су све више премештали своје погоне у иностранство – што им је омогућавало и да заобиђу ограничења извоза из Немачке.

Још крајем 2021, када су СПД, Зелени и ФДП дошли на власт, планирали су даље ограничавање бизниса са оружјем. Али, потом је Русија извршила препад на читаву Украјину.

ГРАЂАНИ СЕ БРАНЕ

Заокрет ка већој милитаризацији још није доспео у главе многих Немаца. То се види и по тражењу додатних локација за производњу оружја.

-Нећемо фабрику муниције у Троиздорфу, нећемо се погнути под притиском из Берлина! – тим слоганом су се грађани и локални политичари у Клајнштату у Северном Порајњу-Вестфалији побунили против грађевинских планова фирме Дил дифенс.

Они су указивали да морају постојати неопходне површине за одстојање које су прописане из безбедносних разлога. А локално становништво би те површине радије искористило за градњу станова.

Троиздорф није усамљен случај. И у Саксонији се протестовало када је у пролеће 2023. Обзнањено да би Рајнметал тамо можда градио фабрику барута.

На крају су се планови изјаловили зато што држава није могла да обезбеди иницијални новац за то. То је један посланик ЦДУ замерио влади у Бундестагу.