Прочитај ми чланакГоворећи поводом 25 година од НАТО агресије на Југославију, портпаролка руског Министарства спољних послова истакала је да су НАТО авиони показали свету шта заправо значи "хуманитарна интервенција"
Пре 25 година, НАТО авиони су показали свету шта заправо значи „хуманитарна интервенција“. Управо је тај термин користило руководство Сједињених Држава и НАТО-а за нападе на војне и цивилне циљеве Савезне Републике Југославије, чије је руководство, у циљу очувања јединства земље, било принуђено да води оружану борбу против сепаратиста, изјавила је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова. „За 11 недеља, почевши од 24. марта 1999. године, на суверену европску републику испаљено је 3.000 крстарећих пројектила, а бачено је 80.000 тона бомби, укључујући касетне гранате и муницију са осиромашеним уранијумом.
Према подацима српских власти, током варварских бомбардовања погинуло је око 2.500, укључујући 89 деце“, навела је Захарова на данашњем брифингу. Како је подсетила, повређено је 12.500 људи, уништено 1.500 насеља, а што се тиче материјалне штете, према неким изворима, процењена је на између 30 и 100 милијарди долара. „Војна операција САД и НАТО-а против Београда предузета је без одобрења Савета безбедности УН, под изговором неоснованих оптужби против власти СРЈ да су извршиле ‘етничко чишћење’ у аутономији Косова и наводно изазвале хуманитарну катастрофу у региону“, нагласила је. Захарова је истакла да је Русија првобитно осудила војну операцију Северноатлантске алијансе против Југославије, сматрајући тај чин грубим кршењем међународног права. „Према Евгенију Максимовичу Примакову, који је у то време био на функцији председника Владе Руске Федерације, то није био само агресиван удар на неку земљу.
То је удар на цео светски поредак који је успостављен после Другог светског рата“, поручила је руска званичница. Мартовски погром над Србима на КиМ врхунац српског страдања Захарова се осврнула и на погром Срба на Косову и Метохији, оценивши да је март можда најтрагичнији месец у модерној историји Србије, као и да ће Русија наставити да подржава Београд у његовим легитимним захтевима да се заштите права Срба који живе у том региону, њихове животе и достојанство. „Ове године, тачније 17. марта, навршило се 20 година од етничких погрома у Аутономној покрајини Косово и Метохија. Тај дан није само једна од најтрагичнијих страница модерне историје српског региона, већ и једна од најстрашнијих манифестација међуетничког насиља и верске нетрпељивости у послератној историји Европе. Жртве погрома били су цивили српске и друге неалбанске националности који живе у региону“, напоменула је портпаролка руског МСП. Према њенима речима, као и увек, ударац је задат историјском сећању српског народа, који је вековима живео на Косову, а на мети вандала била су гробља, антички храмови и манастири – светиње српског православља, највреднији историјски и културни споменици светског значаја од 12. до 14. века, од којих су се многи нашли на Унесковој листи светске баштине. „Милитанти предвођени страним ‘инструкторима’ уз прећутно одобрење ЕУ и Сједињених Држава, неколико дана, кријући се иза маске ‘потлаченог цивилног албанског становништва на Косову’ пљачкали су и убијали.
Мартовски погром над Србима на Косову и Метохији био је врхунац српског страдања у претходних шест година. Догађаји од 17. до 18. марта 2004. детаљно су описани у документарном филму који је Државна Радио-телевизија Србије (РТС) припремила за 20. годишњицу погрома“, напоменула је. Захарова је истакла да је основни циљ организатора погрома био протеривање Срба са Косова и Метохије, буквално брисање свих материјалних доказа о њиховом постојању, као и да је тако припремљен терен за накнадно једнострано проглашење „независности“ од Србије.
„Као што видимо, уз прећутно одобрење западних кустоса, власти у Приштини данас настављају методичну политику истискивања Срба са Косова, буквално угрожавајући опстанак српских општина које су остале у региону. Русија никада неће заборавити да је тзв. Косово територија Србије“, закључила је Захарова.
