Прочитај ми чланакАмерички председник Џо Бајден позвао је Русију на смиривање напетости у сукобу с Украјином и предложио састанак двојице челника.
Предложио је састанак због све веће забринутости због накупљања руске војске на украјинској граници.
Председник САД нагласио је непоколебљиву посвећеност Сједињених Држава суверенитету и територијалном интегритету Украјине и изразио забринутост због акумулације руске војске, саопштила је Бела кућа.
„Председник Бајден је потврдио свој циљ изградње стабилних односа са Русијом, у складу са америчким интересима, и предложио је самит у трећој земљи у наредним месецима како би се разговарало о низу питања са којима се суочавају Сједињене Државе и Русија.“
Ситуација у немирном источном украјинском региону Донбаса, где се владине снаге боре са проруским трупама, погоршала се последњих недеља.
Руски медији извештавају да су регионалне власти Доњецка и Луганска известиле о појачању гранатирања, бомбашких напада и снајперских напада украјинских трупа.
Украјинске власти су, с друге стране, оптужиле Кремљ за гомилање руских трупа.
У међувремену, Сједињене Државе оптужиле су Русију да наводно подгрева напетост у региону и прете да ће одговорити на руску „агресију“.
Русија је у уторак упозорила Сједињене Државе да амерички ратни бродови треба да избегавају Крим „за своје добро“ и упозорила друге земље да Украјину не снабдевају оружјем.
Два америчка ратна брода требало би да стигну у Црно море ове недеље због ескалације сукоба на истоку Украјине.
Намере Русије нису јасне
Од средине марта из Украјине стижу бројна упозорења западним владама да Русија распоређује трупе на Криму, који је анектирала 2014. године и у зони сукоба на истоку земље.
Од Кијева до Вашингтона, дипломате, обавештајни званичници и војни стручњаци труде се да разазнају значај руског гомилања војних трупа и појачане претеће реторике.
Да ли је то показивање силе? Знак непосредне инвазије? Или тест за Украјину и њене савезнике? Намере Русије нису јасне.
Портпарол председника Владимира Путина Дмитриј Песков рекао је да је премештање трупа преко руске територије „унутрашња ствар“.
Неке трупе, укључујући јединице на Криму, биле су на вежбама, рекао је он.
Али Песков је такође рекао Украјини да „престане да провоцира“.
У недељном интервјуу за телевизију Русија-1, портпарол је рекао да Кремљ „не иде према рату са Украјином“.
„Наравно, нико не планира да ратује и нико не прихвата могућност таквог рата“, рекао је.
Украјински обавештајни извори рекли су за ББЦ да додатне снаге чине 16 тактичких група батаљона, што би било до 14.000 војника. Укупно, Русија сада има око 40.000 војника на источној граници и око 40.000 на Криму.
Руски министар одбране Сергеј Шојгу оптужио је НАТО за „претње“, а Русија је одговорила слањем две војске и три ваздушно-десантне трупе на западне границе за извођење вежби.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столенберг назвао је нове руске покрете „највећим окупљањем руских трупа од илегалне анексије Крима“.
Рекао је да су потезе Русије „дубоко забрињавајући“.
Украјина, НАТО и западне владе већ дуго оптужују Русију за размештање оружја и војних јединица у источној Русији.
НАТО подржава Украјину
Украјина формално није чланица НАТО-а, али пакт има блиске односе са Украјином која прима западно оружје, укључујући америчке противтенковске ракете „јавелин“.
Говорећи у седишту НАТО-а у Бриселу, украјински министар спољних послова Дмитриј Кулеба рекао је да Русија „отворено прети Украјини ратом и уништавањем државности“.
Украјински председник Володимир Зеленски сматра да „Русија жели да се Запад плаши руске снаге и моћи“.
Кремљ и даље негира потезе и све тамошње руске трупе назива „добровољцима“, док неки аналитичари сматрају да ово није руска инвазија јер би се у супротном Русија инфилтрирала на територију уз помоћ „малих зелених човечуљака“, како се популарно назива руски наоружани војници у маскирним униформама без обележја, који су учествовали у анексији Крима.
Оружани сукоб на истоку Украјине избио је 2014. године, убрзо након пуча када су прозападне снаге у Кијеву збациле проруског председника Виктора Јануковича.
Истовремено, становници региона Донбас одбили су да се потчине новим властима.
У градовима источне Украјине сепаратисти су прогласили „Народну републику“ и непрестано теже већој аутономији и придруживању Русији.
Влада у Кијеву жели то да спречи.
У зони сукоба, познатој као Донбас, углавном се говори руски и сада многи њени становници имају руске пасоше.
У деловима источне Украјине Русија већ води „хибридни рат“ ширећи своју „меку моћ“ и пропаганду.
Председник Путин рекао је да ће Русија бранити руске држављане у иностранству ако се утврди да су у опасности.
Велике битке одвијале су се 2014. године, а потом је дошло до размене заробљеника.
До сада је у сукобу убијено око 14.000 људи. Украјина тврди да је до сада 2021. године у Донбасу убијено 26 њених војника, у поређењу са 50 током целе 2020.
Сепаратисти тврде да је ове године умрло више од 20 њихових војника.
Непријатељство између Кијева и Москве веће од територијалних тежњи
Постоји неколико фактора који погоршавају тренутне везе.
У фебруару је Зеленски увео санкције Виктору Медведчуку, пријатељу председника Путина.
Украјина је такође забранила емитовање три проруске ТВ станице.
Мировни споразум из Минска о „свеобухватном прекиду ватре“, договорен 2015. године, још увек није испуњен.
Споразум предвиђа да Украјина може да поново успостави контролу над својом границом са Русијом у регионима које држе сепаратисти, након што им се одобри самоуправа и одрже локални избори. Али договори о независном праћењу избора у региону још увек нису постигнути и пуцњава није престала.
Што се Русије тиче, Путин се суочава са парламентарним изборима у септембру и наставком масовне подршке Алексеју Наваљном, најјачем Путиновом критичару, који је тренутно у затвору.
Путин би могао придобити неке гласаче бранећи руске грађане у делу Украјине под надзором побуњеника.
Што се тиче односа са Сједињеним Државама, претпоставља се да распоређивањем снага Путин жели да тестира америчког председника Бајдена, који је заузео оштрији став према Русији од свог претходника Доналда Трампа.
Оно што је сигурно јесте да је непријатељство између Кијева и Москве веће од територијалних тежњи.
Крим ће заувек остати Путинов, јер има геостратешки значај за Русију.
А источна Украјина ће и даље бити територија и полигон на коме се Русија такмичи са Западом.
