Прочитај ми чланакУкрајина се 2014. превратом ослободила владајуће елите и јарма "проруских" тајкуна. Сви су очекивали просперитет, бољу сарадњу с ЕУ, слободу тржишта и путовања, раст стандарда, нова радна места и нове технологије.
Украјина се 2014. превратом ослободила владајуће елите и јарма „проруских“ тајкуна. Сви су очекивали просперитет, бољу сарадњу с ЕУ, слободу тржишта и путовања, раст стандарда, нова радна места и нове технологије.
Данас, нешто више од четири године након државног удара и примене структурних реформи које су тражили Брисел и ММФ, за Украјину се може рећи да је једна од најсиромашнијих европских земаља. Иако је и 2013. године била у проблемима, као већина земаља у Европи и свету, ситуација је ипак била пуно боља и становништво Украјине је могло живети. Није било богато, али је имало неку сигурност. Ако изузмемо мали део елите, подузетника и високих државних службеника остали дословно немају за хлеб. И ово нису вести које објављује руска пропаганда, него статистички подаци Кијева и Светске банке.
У упоређењу с 2013. годином, након које су уследиле демократске промене и реформе, разина сиромаштва у Украјини је значајно нарасла. Украјинске Вести јављају како грађани земље све више штеде на храни и одећи, а око половице становништва земље преживљава с мање од 5 долара дневно или 130 украјинских гривна. Економист Андреј Новак појашњава да се тако одређује критере сиромаштва и то би било месечно 4358 гривна по месечно по особи, док 25% грађана живи на самој граници екстремног сиромаштва, преносе Вести.
„Наши пензионерии, чак и 50% становништва, не могу се похвалити таквим приходима. Дакле, нема ничега изненађујуће у овим бројкама”, каже Андреј Новак.
Светска банка је потврдила ове податке, које је назвала “шокантнима”. Вести наводе како је економска криза, која је започела у Украјини 2014. године, довела је до повећања сиромаштва у земљи од 67%.
Новинари су анализирали што си Украјинци сада могу приуштити и што су могли куповати пре доласка “демократије” и примене дела “структурних реформи”.
У неким деловима има “напретка”. На пример, раније се с просечном платом могло купити мање кромпира и хељде, али се ситуација с месом, хлебом и превозом драстично погоршала. На пример, просечна украјинска породица може себи приуштити 2,2 пута мање ових производа, а пилетине 1,7 пута мање. Такође, Украјинци све мање купују месо, које мењају јајима, чија цена још није толико нарасла. Осим тога, нагло се смањила потрошња рибе и плодова мора и воћа.
Према речима стручњака, још два чиниоца сведоче о порасту сиромаштва, а то је пораст потрошачког кредитирања и пораст продаје рабљене одеће у такозваним “секенд хенд шоповима”.
Социолози фирме Research & Branding Group, који су крајем прошле године провели истраживање о томе што штеде Украјинци, тврде како већина грађана наставља смањивати потрошњу на одећу (56%) и храну (50%).
Што се тиче зајмова, тоом 2017. је њихов волумен порастао за 40%, али аналитичари овај тренд придаје дугорочном паду прихода грађана и потрошене штедње које су чували за црне дане, због чега се сада све више прибјегава малопродајним кредитирањима, што конкретно значи улазак у минус на банковним картицама.
„Нема ничега изненађујућег у чињеници да у Украјини има више сиромашних”, каже Новак.
„Прво, у земљи је током протеклих година дошло је до велике девалвације националне валуте, гривне. Друго, ликвидирано је на десетине банака с депозитима Украјинаца. Само ти чииниоци су били довољно да дође до великог осиромашења становништва”, закључује украјински стручњак.
Ако је пре 2014. године 15% становништва Украјине живело испод границе сиромаштва, данас их је 25%. У Украјини, највећем резервату плодне земље у Европи и географски важном место на раскришћу Европе и Азије, државна политика у погледу економског развоја заостаје за 20 година”, саоптшила је Светска банка.
Осим тога, директорица Светске банке за Украјину, Бјелорусија и Молдавију, Сату Кäхкöнен, истакнула је да је Кијев добио много више новца од осталих.
„Кијев је добио 5,5 милијарди долара. Пола средстава, 2,5 милијарде долара, за разне инвестицијске пројекте, плус 2 милијарде долара за потпору регионалним буџетима за примену реформи, те још 500 милона долара за набавку гаса. Нажалост, овај новац није употребљен у целости и чекамо одлуке владе Украјине”, љутито је одговорила Сату Кäхкöнен.
Извештај Светске банке наводи како је ниво сиромаштва у земљи у протекле четири године порастао за 67%.
Према подацима Уједињених нација Украјина је на нивоу најсиромашнијих азијских земаља и држава екваторијалне Африке.
НЕМАЧКИ ЛИДЛ у СРБИЈИ ОТВАРА продавницу на гробљу! https://t.co/pCB1OxfaZd
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 22, 2018
У овом прорачуну нису наведене бројке пораста цијена комуналних услуга, плина, гријања, воде и станарине. Агенција Research & Branding Group упозорава да није у обзир узела највећу ставку издатака током година – комуналне накнаде. Ако је просек комуналија за двособни стан у главном граду 2013. породица плаћала 400 гривна месечно, данас плаћа 2500 гривна.
Провладин економист Александар Охрименко није тако песимистичан, јер Светска банка не узима у обзир чињеницу да се у Украјини целе плате “исплаћују у оверти”, под посебним слободним уговорима, те да сиромаси “заправо имају пуно веће проходе од просека, као и планове за сиву зараду”. Врло охрабрујуће, иако је свима у Украјини јасно да су то обичне глупости.
