Објављене су важне депеше које откривају мање познате догађаје билатералних односа Београда и Вашингтона и њихових НАТО савезника, али и телеграми који показују како се стварала слика о животу у социјалистичкој држави на раскршћу двеју супротстављених политичких и војних блокова.

Тако се, на пример, у извештају Стејт департмента од 16. децембра 1976. спомиње сусрет са чланом Централног комитета Савеза комуниста Хрватске (ЦК СКХ) који се описује као „прозападно оријентисана“ особа и додаје да је у прошлости доследно изражавао своја политичка уверења.

Сусрет америчког дипломате и хрватског партијског званичника догодио се претходни дан, 15. децембра, на лету из Лондона у Загреб, а највећи интерес изазвали су саговорникови ставови о лошим односима Југославије и Совјетског савеза.

Неименовани комунистички политичар описао је сусрет између Тита и Брежњева, који је одржан месец дана раније, као „јако тежак и незгодан“.

Најважнији детаљ односио се на Брежњевљев захтев да Југославија своје јадранске луке уступи на коришћење флоти ШСР-а, међутим, Тито је то одбио.

„Између Југославије и ШСР-а постоје јако дубоке разлике које су готово непомирљиве“, закључио је анонимни члан ЦК СКХ, пренео је портал загребачког „Јутарњег листа“.

Амерички дипломати бавили су се Титовим здравственим стањем поводом његовог 83. рођендана.

У извештају се наводи како је због Титових здравствених проблема те 1975. традиционални слет на Стадиону ЈНА трајао двоструко краће него претходних година, а затим следи опис тадашњег председника државе.

Наглашава се како је Титова коса свеже офарбана, док његово лице изгледа подбуло, што може бити последица болести или узимања лекова.

У неслужбеним коментарима неких његових пријатеља чуло се како Тито не изгледа добро као и да је за време ручка био изразито носталгичан.

На основу разговора с неименованим југословенским новинаром, пред крај јануара 1976. у Вашинтон је послата кратка порука у којој се упозорава на погоршање здравственог стања Јосипа Броза Тита. 

Наводи се како је „председник Тито делимично парализован и налази се у лошем расположењу, због чега је одложио путовање у Мексико и Кубу“.

Новинар који је разговарао с америчким службеником пренео је да му је речено како је Титу потребно отприлике седам недеља да се опорави.

На питање је ли Тито претрпео мождани удар, новинар је рекао „не“, али аутор извештаја констатује како није сигуран да ли је новинар уопште схватио значење енглеске речи „строке“ (удар).

Веома важна порука Стејт департменту је послата 22. 5. 1973.године и бави се питањем Титовог наследника, а као главни кандидат спомиње се Стане Доланц као особа чији је положај у Савезу комуниста „од велике важности за све потребне маневре у случају смрти или инвалидности председника“.

Доланц је у то време био секретар Извршног бироа ЦК СКЈ, и један од најмоћнијих југословенских политичара.

У другом извештају од 28. маја 1974. изнова се актуализује питање ко ће наследити Тита. Притом се упозорава на интервју који је Доланц дао иностраним дописницима – поводом одржавања Десетог конгреса СКЈ – којима је изненађујуће отворено говорио о Југославији након Титове смрти.

У одговору на питања о наследнику Јосипа Броза Тита, Доланц је рекао како се о томе још не размишља јер Југославија није краљевина. 

Но, амерички је утисак да управо Доланц очекује да ће остати на својим тадашњим функцијама још један четверогодишњи мандат.