Pročitaj mi članakDeklaracija o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, kako je i najavljeno na nedavno održanom svesrpskom saboru naći će se uskoro pred poslanicima dva parlamenta Republike Srpske i Srbije. Parlamentarci Srpske usvojili su večeras tu deklaraciju, dok sednica Skupštine Srbije na tu temu još nije zakazana.
Опозиција тврди да се у скупштинским кулоарима као датум распаве о свесрпској декларацији спомиње 11. јули, како би се тим текстом покрила дешавања тога дана у Сребреници.
На последњем скупштинском колегијуму председница парламента Ана Брнабић најавила је да ће расправа о декларацији бити заказана за другу половину јула. Иако смо закорачили у јули текст те декларције још није стигао у скупштинску процедуру. Не зна се ни да ли ће седници можда присуствовати неко из Републике Српске, зна се једино да је на колегијуму парламента Српске договорено да ће се на свечаној седници у Бањалуци тамошњим посланицима обратити председница Скупштине Србије Ана Брнабић.
Српска опозиција за сада нема никакве детаље о седници која следи, али док део опозиције најављује да неће присуствовати тој „фарси од расправе о свесрпском памфлету коју Александар Вучић планира“, дотле друге опозиционе странке најављују да ће гласати против. Из ССП напомињу да ће се огласити након заказивања седнице парламента.
„Посланицима још увек није достављен текст те декларације па се Демократска странка о њему није изјашњавала. Вероватно ћемо вољом Александра Вучића 11. јула расправљати о једном режимском памфлету за који је грубо злоупотребљена реч „свесрпски“. Како се неки документ може назвати свесрпским, а предлаже га странка чији су се истакнути чланови и посланици заклели над Уставом Аљбина Куртија, уз обавезу која проистиче из те заклетве да ће поштовати територијални интегритет и целовитост неке лажне државе“, каже за Данас Срђан Миливојевић, посланик ДС.
Миливојевић пита и како се свесрпским може назвати документ приликом чијег креирања су свесно изостављени Срби из Хрватске?
„Неукључивањем Срба из Хрватске приликом доношења овог документа, режим Александра Вучића свесно и злонамерно негира постојање Срба у Хрватској, стаје на страну злочиначког режима Независне државе Хрватске чија намера је била истребљење Срба са простора Хрватске, Босне и Херцеговине и Срема. То потврђује оно што тврдим већ 30 година, а то је да је режим деведесетих, саучесник у страдању Срба у Крајини, Херцеговини и деловима Републике Српске, јер је очигледно да му је циљ и био да Срба у Хрватској више не буде“, наводи посланик ДС.
Он подсећа да у овом „свесрпском документу“ нема Срба из Македоније, Црне Горе, са Косова и Метохије? Где су Срби из Чикага, највећег српског града у дијспори? Зашто се негира постојање Срба у Бечу, Лондону, Паризу, широм Немачке?
„Напослетку, како нешто може бити свесрпско а да у састављању овог документа учествују само представници режима који не уживају подршку ни 25 одсто бирачког тела, и који подршку надомешћују доказаном изборном крађом? Зашто за њих не постоји најмање 4 500 000 грађана Србије који не подржавају ту мафијашку и издајничку политику? Свесрпски карактер је присутан само у називу овог режимског памлета. Његов суштински свесрпски карактер је намерно изостављен, јер је намера Вучића да јавности понуди један политички бућкуриш, састављен од радикалске реторике и напредњачког прегнућа на рушењу темеља националне политике који су директно супротни интересима наших грађана и опасни по очување нашег националног идентитета“, истиче саговорник Данаса.
Миливојевћа занима и зашто у овом документу нема осуде политике деведесетих која је Србе у Хрватској и Босни и Херцеговини гурнула у рат, а онда оставила на милост и немилост својој злој судбини?
„Где је осуда санкција које је Милошевић уз прећутну сагласност Шешеља и радикала увео Србима у Босни и Херцеговини како би додатно ослабили наш народ преко Дрине, како би иих свесно исцрпли пред акције Бљесак и Олуја? Срби који су на том простору преживели и Турке и Аустроугаре и Немце и Хабзбуршку монархију и Павелића, Црну легију и Јасеновац, нису преживели Вучића, Шешеља и Милошевића. Где је осуда ватрених говора у цркви у Глини, оних који су се верали по сарајевским брдима са кишобраном калибра 7,62 мм и пропагирали политику 100 за једног? Где је осуда оних који нису смели да дочекају колону изгнаника када су Срби протерани из Крајине августа 1995? Где је осуда оних који су те људе који су једва преживели погром, ловили по београским улицама и враћали на фронт“, пита Миливојевић и додаје каква је то „свесрпска декларација“ која не сме да осуди злочиначку и издајничку политику вођену на Косову и Метохији од краја осамдесетих до 2000. и од 2012. до данас?
Саговорник Данаса констатује да у свесрпској декларацији нема ни речи о европској будућности Србије и Републике Српске. Све државе у региону су далеко више одмакле на европском путу, док Србија стоји чврсто заглављена на слепом колосеку пута за нигде.
“ За мене лично, реч је о пропагандном урадку Александра Вучића који овом назови декларацијим прикрива слом своје политике на Косову и Метохију пребацујући фокус својих погубних аспирација на Републику Српску. Очигледно да је уништење Републике Српске следећи циљ издајничке политике Александра Вучића којом ће платити прећутну подршку својих ментора и налогодаваца зарад даљиег опстанак на власти. Напослетку, у овом памфлету, нема ни речи о очувању ресурса ове земље, воде , ваздуха, обрадивог земљишта и рудног богатства за неко будуће време и неке будуће генерације“, констатује посланик Демократске странке и додаје да ће колегама из посланичке групе предложоти да гласају против декларације.
И посланици Еколошког устанка неће гласати за свесрпску декларацију, јер она не показује праву намеру и праву жељу за очување Србије и српског народа и традиције. Та декларација, како каже Данијела Несторовић, посланица Еколошког устанка, само је покриће актеуланом председнику и МИлораду Додику за све нечасне и криминалне радње. Та декларација ће, каже, још дубље продубити кризу у региону јер радикалска филозофија је погубна за било какав вид напретка и бољитка за српски народ.
„Деценијама уназад иста, радикалска филозофија, коју спроводи актуелни председник Србије, доводи до поделе међу народом. Те поделе су видљиве у сваком сегменту живота. Наш и њихов потритизам. Наша и њихова земља. Наша одбрана правде и јавних интереса и њихова верзија те одбране. Када у тако дубоко подељеној земљи по систему „завади па владај“ придодаш и борбу обичног човека да преживи и сачува голи живот и живот своје деце, правити још једну поделу више на то ко је Србин, а ко је “ страни плаћеник“ је само логичан след догађаја“, напомиње Несторовићева.
Према њеним речима Еколошки устанак чине људи који нису плаћене патриоте.
„Ми бесплатно волимо нашу земљу, наше људе, нашу воду и ваздух, нашу традицију и културну баштину. Ми ћемо се и даље борити против подела у друштву на начин који је једини могућ – сви заједно без икаквих декларација, јефтиних парола и скупова који величају вођу. Ми смо увек били уз народ и очување оне основне вредности – бити човек“, истиче посланица Еколошког устанка и додаје да опозиција и не зна шта пише у тој Декларацији, у тих 49 тачака.
Додаје да знају само оно што су прочитали у медијима, што је још један парадокс српске политике.
„Вероватно ћемо текст декларације добити пред заказану седницу“, закључује Данијела Несторовић.
Војислав МИхаиловић, лидер и посланик ПОКС-а, каже за Данас да је коалиција НАДА усагласила ставове и да ће гласати против декларације. Став ПОКС-а је да не учествује у тој фарси коју Вучић планира.
„Не желимо да му дајемо алиби за нове издаје које планира. Када год Александар Вучић учини неки акт велеиздаје, као што је било прихватање француско-немачког споразума и његовог плана имплементације у Охриду, он обавезно почне да србује и да качи свуда српске заставе, како би прикрио од народа своју срамоту. Он то покушава да учини и сада и није случајно што је протекли заједнички државни сабор Србије и Републике Српске организовао баш на дан када је укинута граница између Албаније и лажне државе Косово. Ми у тој фарси од декларације нећемо учествовати. Нећемо му дозволити да она послужи за заташкавање нових велеиздаја, попут распродаје природних ресурса Србије Рио Тинту и сличним пројектима што је наумио Запад“, наводи Михаиловић.
И посланици ЗЛФ неће гласати за Декларацију Сверпског сабора и у оквиру организације се води расправа о питањима везаним за овај документ.
“ У сваком случају, он је за нас неприхватљив из више разлога. Најпре због тога што се ради о документу који инструментализују велика национална питања и емоције грађанки и грађана због дневно-политичких интереса Александра Вучића и Милорада Додика. Осим тога, документ је лоше написан, са претензијом за присвајањем придева српски, употребом апстрактних и празних појмова и фраза, као и противречно постављеним циљевима и лоше дефинисаним закључцима и политикама“, објашњава за Данас др Ђорђе Павићевић, посланик ЗЛФ-а
Из таквог текста, како каже, немогуће је закључити било шта, осим намере да се успостави политичка агенда и линија поделе у друштву која ће омогућити владајућим странкама Србије и Републике Српске да профитирају од лажног патриотизма и драматичне реторике.
„За ЗЛФ је принципијелно неприхватљив овакав начин решавања идентитетских питања који игнорише плурализам, преправља историју и суспендује друштвени дијалог и научну расправу о овим питања. Реч је од стварању наддржавног тела које се ставља изнад формалних институција и намеће решења кроз документе који подсећају на Гарашаниново Начертаније или нацрт меморандума САНУ, овога пута уз институционализацију таквих докумената“, напомиње посланик ЗЛФ.
Према његовим речима посебно забрињавају делови текста који изједначавају верски и национални идентитет, који одређују улогу цркве у образовном процесу, хвале напоре оба руководства да се утврди историјска истина или утврђују једно тумачење традиционалних и породичних вредности као основ идентитета.
„Србији и Републици Српској су, више од напора да се на овакав начин решавају идентитатска и национална питања, потребни документи којима се декларише посвећеност успостављају демократских институција, владавине права, слободних и поштених избора, изградњи праведне државе у којој ће квалитетно школство и здравство бити доступни свима. Потребно је да се грађани и грађанке слободно одлуче о својој будућности, не да им нека квазифеудална тела намећу слику колективне будућности“, закључује Павићевић.
