Прочитај ми чланакИако је, након више рунди преговора с прозападном опозицијом коју представља уличарски самопроглашени „председник“ Хуан Гаудио, уставни председник Венецуеле, Николас Мадуро, објавио одржавање пријевремених избора, самозвани лидер опозиције је најавио бојкот избора. Тренутно није јасно је ли Хуан Гаудио говорио у име своје фракције у опозицијској коалицији, странке „Волунтад Популар“ која у Народној скупштини има само 14 посланика.
Одлазећи сазив Народне скупштине Венецуеле броји 167 посланика, а опозицијски „Округли стол демократије“ има већину од 112 посланика, међу којима многи нису били сагласни око питања вањског уплитања или војног свргавања актуалне власти.
Хуан Гаудио, које је крајем јануара (сијечња) ове године на једном од тргова у источном Каракасу заколутао очима и уперио их у небо, заклео се на Устав и заклео Богу као легитимни председник венецуеланског народа, очигледно је свестан свих претрпљених пораза, стога му је једина преостала опција била бојкот избора, иако су се чак и проматрачи из Сједињених Држава, попут бившег председника Картера, уверили да је изборни процес у Венецуели један од најтранспарентнијих и најпоштенијих у свету.
Без обзира на све, лидер опозицијске фракције „Волунтад Популар“ каже да би била фарса суделовати у било каквој изборној трци у којој би била и влада Николаса Мадура, што су дословно исте ријечи које је неколико дана раније у интервуу за Њујорк Тајмс изрекао посебни амерички представник за Венецуелу, Елиот Абрамс.
“Бела кућа неће дати подршку новим изборима у јужноамеричкој земљи ако на гласачком листићу буде било ко од двојице људи на власти: Мадуро или Гвадио. Ако се желе кандидовати, прво морају напустити дужност и тако избећи борбу око тога је ли гласање манипулисано”, рекао је Елиот Абрамс, иако Гвадио тренутно не врши никакву функцију, нема приступ згради Народне скупштине, а своје „седнице“ одржава с неколико истомишљеника у подрумима или на скривеним местима и зградама источних четврти главног града латиноамеричке земље.
Гвадио је јасно поручио да противници председника Николаса Мадура неће учествовати ни на каквим превременим изборима које он распише. Сценариј исти као у свим земљама у којима је прозападна опозиција постављала ултиматуме власти и није пристала на ризик да изгуби на слободним и демократским изборима.
Самопроглашени „уличарски председник“ Венецуеле је у интервуу за агенцију АП рекао да би била фарса суделовати у било каквом изборном такмичењу с Мадуровом владом која је још на власти.
С друге стране, Мадурова управа је обећала је да ће почетком 2020. године расписати изборе за Народну скупштину, која је била под контролом опозиције, али је њезин рад блокирала Национална уставотворна скупштина, тело које по Уставу Венецуеле има веће овлашћења од парламента.
Избори за парламент се обично одржавају касније током године. Гвадио је казао „како планира задржати титулу вршитеља дужности председника, чак и након што му заврши мандат председника Народне скупштине“. Овом изјавом је показао да га не занимају демократске процедуре или Устав Венецуеле. Без обзира на попуштање владе у Каракасу, Хуан Гаудио је „донио одлуку“ и даље живи у уверењу да је „председник“.
Поновио је како су “нужне све стратегије” за промене и рекао да је опозиција “апсолутно обавештена о контактима америчке и Мадурове владе”. О тим контактима, али и везама владе Венецуеле с бројним политичарима и пословним круговима из земаља које су у почетку признале Хуана Гвадиоа за председника ћемо нешто касније.
Венецуела месецима пролази кроз дубоку политичку кризу, која је почела крајем сијечња када је Гвадио сам себе прогласио за прелазног председника државе и којег је признало око 50 земаља, међу којима и САД. У два наврата је Гвадио покушао свргнути Мадура силом, крајем фебруара (вељаче) покушајем упада с „хуманитарном помоћи“ из Колумбије, а касније нападом на касарну у главном граду, уверен да ће га подржати и оружане снаге земље, али су оба покушаја пропала.
Ипак, земљу погађа и озбиљна економска криза, која је додатно погоршана америчким финансијским санкцијама и економском блокадом уведеним у покушају свргавања Мадура с власти.
Хуан Гвадио именовао владу у сенци
У својим покушајима је раније ове недеље вођа опозицијске фракције „Волунтад Популар“ именовао пет нових помоћника и рекао „како се припрема за транзицију владе и нове изборе у Венецуели“.
Гвадио је изјавио да је именовао „владу у сенци“, што је „нова фаза у борби за свргавање председника Николаса Мадура“. Објаснио је да пет нових помоћника „припремају транзицију владе и нове изборе на којима неће суделовати владајући ПСУВ“.
Хуан Гвадио је за помоћника именовао стварног вођу своје странке, Леополда Лопеза, који се неколико месеци скрива у кући шпанског амбасадора у Каракасу. Под његовом заштитом је прихватио положај главног координатора „владе у сенци“, иако није јасно како ће ово „тело“ уопште функционисати. Опозицијски политичар и правник Хулио Боргес, који живи у егзилу у Колумбији, постао је Гвадиоов шеф дипломатије.
Подсетимо, њихов “транзицијски план” су Вашингтону представили управо Леополдо Лопез, Мариа Корина Мачадо, Антонио Ледезма и Хулио Боргес, али је све кренуло странпутицом и почињене грешке ће Гадио и његови ментори и сарадници тешко поправити.
Паралелна влада у Венецуели није никаква новост и део је америчке иницијативе још из 2017. године. Уз кључне актере, Лопеза и Боргеса, остали чланови Гвадиовог тима бавиће се „економским развојем, инвестицијама и људским правима“.
Мадуро је кратко коментарисаонајновију иницијативу, описавши Гвадиоа као марионету америчке владе.
Хуан Гвадио и Леополдо Лопез заједно су дискредитирани због корупцијске завере и проневере новца од “хуманитарне помоћи” у Кукути.
29. августа (коловоза) је путем свог рачуна на Твитеру Гвадио објавио нека “именовања” за његову фиктивну паралелну владу.
Наводни “председнички повереници” су распоређени на следећи начин. Леополдо Лопез, политички ментор Гвадиоа, који након неуспелог државног удара од 30. априла (травња) борави у шпанској амбасади у Каракасу, очито бежи од правде у земљи и практично је изолован од света. Хулио Боргес, бегунац у Колумбији, те Хавиер Троконис, други су кључни актери измишљене владе Гвадиоа. Ово значи да следи ескалација у дипломатском рату и да ће САД појачати санкције против Венецуеле, а фиктивна влада ће делити плен од отете имовине Венецуеле која је доступна америчком министарству финансија.
Али вратимо се накратко именовању Леополда Лопеза за “повереника за Владин центар”, које је створило више сумњи, подсмијеха и збуњености од осталих, јер је то интерпретирано као потврда да је Хуан Гвадио „корисни идиот“ којим управља Лопез.
Међутим, Лопезова ситуација у шпанској амбасадије још један збуњујући фактор. Наиме, такозвани “Владин центар” би се састајао унутар дипломатског седишта, иако је Шпанија примила Лопеза и пружила му заштиту, али под јасним условом с ограничењима за политичке активности оснивача странке „Волунтад Популар“.
Политички аналитичари, чак и они који у земљи подржавају опозицију, питају се „како ће то “Владин центар” деловати из шпанске амбасаде у Каракасу, уз наведене увете о пружању азила Лопезу?
Чини се да Хуан Гвадио овим на медијском нивоу покушава оживети идеју да је његова паралелна влада стварна, што чини пре позива на нове уличне демонстрације. Али су му опет збрка и несналажење без чврсте руке Леополда Лопеза осујетили реализацију плана.
Блумберг: Земље које су признале Гвадиоа, ипак послују с Мадуром
Уопштено говорећи, Хуан Гауидо чак и у земљама које су га подржале, када се прогласио за председника, више нема подршку, нити изазива осећај жаљења, већ подсмех. То се највише види у економији и финансијама, јер бројне земље, не само Кина и Русија, како се мисли, имају пословне интересе у Венецуели.
Унаточ чињеници да је Хуана Гвадиоа више од 50 земаља признало за вршитеља дужности председника Венецуеле, Мадуро је и даље на власти и управља свим пословима, пише Блумберг. А страни дипломати у Каракасу, који су раније ове године почели игнорисати венецуеланског лидера, сада су драматично променили своје понашање и присиљени су пословати с њим.
Наиме, у марту (ожујку), када се Хуан Гвадио, којег је већ признало педесетак земаља, вратио у Каракас са свог „тријумфалног путовања“ у иностранство, немачки амбасадор Даниел Кринер стигао је с другим дипломатама на аеродром да поздрави Гвадиоа и тако му покаже своју подршку.
Убрзо је влада Мадура протерала немачког велепосланика из земље. Кринер је отишао у Берлин, а политика његове владе остала је непромијењена.
Међутим, у јулу (српњу), схвативши неуспех америчких напора да свргне председника Венецуеле, дипломат се вратио у Каракас како би испуњавао своје дужности и сарађивао с владом Мадура. Пре две недеље, заједно с европским колегама, суделовао је на састанку с венецуеланским министром спољних послова Хорхеом Ареазом.
Надаље, Ареаза је одржао и службене састанке у Шпанији и Португалу, који су претходно признали Гвадиоа за „вршитеља дужности председника“ Венецуеле.
Овај „дипломатски џију-џицу“ одраз је све очитије стварности: Мадуро је за сада још увек на власти и задужен је да води послове земље, унаточ чињеници да је Гвадиоа признало више од 50 земаља.
Ове године су се догађаји миењали неверојатном брзином, наводи Блумберг. У почетку су дипломати са седиштем у Каракасу ажурирали своје пописе контаката, заменивши Мадурове сараднике представницима Гвадиоа. Многи војни аташеи послани су у своју домовину како углавном западне земље не би пословале с Мадуровим генералима.
Но такав је след догађаја побудио забринутост у страних дипломата, јер сви помоћници Гвадиоа живе под сталном претњом хапшења. Поред тога, било је додатних проблема уобичајене природе, на пример, при добивању дипломатских таблица за службене аутомобиле.
Према Блумбергу, позивајући се на дипломатске изворе који су жељели остати анонимни, прије неколико месеци два дзваничника из једне од земаља која је најагресивнија према Мадуру нису могла послати своје ствари натраг у домовину, јер су венецуелански службеници на аеродрому одбили бринути о њиховимј пртљазима.
Рекли су како их је цариник с посебним задовољством питао: “Зашто не тражите Гвадиоа да се побрине за ваше ковчеге?”. Влада земље из које су ти званичници морала је послати посебно писмо тражећи од Мадура да пусти ствари кроз царину, што је на крају и учињено.
Званичник једне од латиноамеричких земаља је под уусловом анонимности рекао за Блумберг да је његова земља погрешила у журби да призна Гвадиоа. Сада, рекао је, дипломати морају радити “луде ствари” о којима никада нису читали чак ни у уџбеницима.
Као што примећује Блумберг, сада постаје јасно да ће Гвадиово признање постојати на некој симболичком нивоу. И успркос јасним доказима да оштре санкције САД-а све теже погађају Мадура и његове сараднике, све у свету се и даље обавља у сарадњи с његовом владом.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
