Прочитај ми чланакОксана Созонова, уредница "Њус фронта" са Крима: Нико на Криму не жели повратак Украјини. Најпопуларнији сајт је о изградњи Керчанског моста.
Оксана Созонова у посети Београду (Фото: Приватна архива)
У Симферопољу, у ноћи између петка и суботе, одржан је велики рок спектакл на коме су учествовали „Ноћни вукови“ чувеног Aлександра Золдастнова. „Хирург“ је пред више хиљада грађана Крима одржао говор о историји полуострва и то је јуче био најцитиранији догађај у медијима Крима.
Друга вест било је признање кривице украјинског обавештајног пуковника Јевгенија Панова, који је ухапшен пре неки дан. Он је требало да организује извлачење двојице украјинских саботера који су имали задатак да нападну аеродром и пруге на Криму али су „пали“ после сукоба са припадницима ФСБ у близини Aрмјанска између 8. и 9.
Трећа вест је да туристичка сезона никада није била боља, а четврта и за грађане полуострва најважнија ствар је да Керчански мост, дуг 19 километара, који ће их спојити са Русијом напредује брже од планираног и да ће можда бити готов пре 2018 – овако је за „Новости“коментарисала „ужарено“ стање на Криму Оксана Созонова, уредница програма за Србију портала „Њуз фронт„.
ТAТAРИ СУ ЗAДОВОЉНИ
– Кримски Татари којих има десетак процената нису непријатељи прикључења Русији – тврди наша саговорница.
– Тек сада су добили право као мањина на свој кримско-татарски језик, културну аутономију и друге институције, све оно што им Украјина никада није ни понудила, док је формално владала овом територијом.
Млада новинарка задужена да „покрива“ регион Србије, Косова и Црне Горе, јуче је стигла у Београд. Каже да се звецкање оружја око Крима више чује у свету него на обалама Црног мора, а када су грађани у питању – на претње Порошенка више се нико не осврће.
– Верујте, најпосећенији сајт на Криму је онај који уживо прати изградњу грдосије од моста који ће спојити Краснодарску област са новом републиком. Видљивих војних активности нема, а постављање система С-400 на положаје одбране наше републике од пре неки дан медији у овом делу Русије забележили су на ниво вести – објашњава Созонова.Народ, преко два милиона житеља Крима, апсолутно је сигуран у своју војску и нико не стрепи да би Кијев могао да нанесе веће зло грађанима сада руске републике.
Како прича Созонова, проблема у животу обичних људи на овом подручју има. Највећи је што банкарски систем Русије још није заживео те грађани не могу да шаљу и примају новац.О томе се сада много говори баш из разлога што је туристичка сезона у пуном јеку. Многи желе да продуже летовање на Криму, а не могу да успоставе везе са својом банком у Русији.
– Оно што, рецимо, није забележила светска штампа са Крима је велика анкета која је рађена за потребе државе и медија о томе да ли су грађани задовољни одвајањем од Украјине – наставља Созонова. Aнкетирано је на стотине људи са питањем да ли би било боље да су остали у Украјини јер је тада редовно било струје, платног промета… Сви анкетирани су били за Русију.
Наша саговорница вели и да је све више делегација из ЕУ на Криму у полузваничним посетама, али о томе има мало вести у западним медијима.
– Делегације француске државе боравиле су на Криму два пута, а Италијани једном – наставља она.
– Долазили су и представници других земаља да се увере шта грађани заиста мисле о Украјини. Чули су истину. Да су људи остали под влашћу Порошенка и Кијева данас би Крим личио на Донбас или Луганск.
– Врло брзо и у политичком смислу питање Крима биће заувек решено – убеђена је Созонова.
ХРУШЧОВЉЕВ ПОКЛОН
– Пре само 60 година Крим је био „братски поклон руског народа украјинском“, који је тада празновао 300. годишњицу уједињења Русије и Малорусије у једну државу. Тако је симболични гест требало да учврсти пријатељство и економију, али и политички значај новог генералног секретара Никите Хрушчова – подсећа новинарка са Крима и додаје:
– Наше полустрво је током своје историје било у орбити утицаја Источне римске империје, Хазарског каната, Монголске империје и Османске империје пре него што је 1783. године постало део Руске империје. Русија је била монолитна држава до 1917. године, када је после револуције подељена на формално независне совјетске републике и аутономије. Крим је Украјини поклонио Хрушчов 1954. на једном састанку у Кремљу, посвећеном пољопривреди, а да руски народ никада није питан шта мисли о томе.
