Pročitaj mi članakNeki ekolozi tvrde da je čovečanstvo već u svom šestom masovnom izumiranju, posebno zato što klimatske promene koje je prouzrokovao čovek prete milijardama vrsta.
У новој студији, научници су предвидели да, иако је овај застрашујући догађај можда већ у процесу, његов врхунац може потрајати много дуже него што се раније очекивало.
У овој студији о шестом масовном изумирању под називом „Однос између величине изумирања и климатских промена, током великих криза морских и копнених животиња“, истраживачи су проценили када би могло да се догоди следеће масовно изумирање.
Нова студија је открила да, иако се изумирање биодиверзитета великих размера које се тренутно дешава, још увек не квалификује као масовно изумирање, Земља се брзо креће ка шестом таквом догађају.
Од свог формирања пре око 4,5 милијарди година, Земља је доживела пет масовних изумирања, при чему је око 75 процената живота планете избрисано током 2,8 милиона година, што је само трептај ока на космичким размерама.
Од ових катастрофалних догађаја, најпознатији је најновији, а то је џиновски астероид „Чиксулуб“ који је збрисао диносаурусе пре 66 милиона година, збрисавши 76 одсто светских врста.
Неки еколози тврде да је човечанство већ у свом шестом масовном изумирању, посебно зато што климатске промене које је проузроковао човек прете милијардама врста.
Кунио Каихо, јапански климатски научник са Универзитета Тохоку, открио је у студији, да постоји отприлике пропорционална веза између просечне површинске температуре Земље, и биодиверзитета Земље.
Он је приметио да врсте могу изумрети из више разлога, па да би разумели како би изгледала „нормална“ стопа изумирања, еколози мере „позадинску стопу“ изумирања, где 5-10 посто изумирања врста за милион година одговара основној стопи.
Већа стопа, као што је „више од 10 процената изумирања врста у кратком времену (нпр. стотинама година) значајан догађај“.
Професор Каихо је приметио да велика масовна изумирања резултирају губитком више од 60 одсто врста, док се мањи догађаји дешавају чешће.
Иако је кратер Чиксулуб можда био спољна претња животу на Земљи, већина догађаја изумирања је изазвана драстичним променама климе, било загревањем или хлађењем до екстремних степени.
Професор је открио, да је у претходним таквим ужасним догађајима хлађење глобалне површинске температуре, довело до највећег масовног изумирања када су се температуре охладиле за 7Ц.
Важно. Само на социјалној мрежи Вконтакте објављујемо све наше најбоље вести. На осталим социјалним мрежама то нећете наћи. Такође нас нађите и на Телеграму. Будите у току, пратите нас.
— СРБИН инфо (@srbininfo) August 20, 2022
