Прочитај ми чланак

Украјинска дилема грчке војске

0

Док Турска тестира хиперсонично оружје, од Грчке се очекује да свој поуздани ПВО систем С-300ПМУ-1 пошаље Украјини на коришћење. У замену, САД би јој послале системе „Патриот”

Министар одбране Грчке Николаос Панајотопулос изјавио је 17. децембра да би Атина свој систем ПВО С-300ПМУ-1 руске производње могла да преда кијевском режиму. Такође је додао да се то ипак неће догодити све док САД не распореде свој МИМ-104 „Патриот” на грчком острву Крит. С-300ПМУ-1 је модернизација система С-300ПМУ из касних 1980-их и раних 1990-их. Првобитно познат под НАТО кодним називом СА-10Д, а касније преименован у СА-20, систем је набавила Грчка након кризе у односима између Турске и Кипра 1997-1998 (такође позната као Кипарска ракетна криза).

У то време, Никозија је од Русије купила С-300ПМУ-1 како би зауставила деценије турског кршења суверенитета и територијалног интегритета Кипра. Анкара је одговорила ескалацијом која је умало прерасла у отворени сукоб у којем се Грчка обавезала да ће свим средствима (укључујући и војним) подржати своју кипарску сабраћу. После низа преговора, супротстављене стране су постигле договор према којем је Кипар пристао да пошаље новонабављени руски систем ПВО на Крит, док је Турска обећала уклањање својих офанзивних снага усмерених према Кипру. Тако је Грчка непланирано добила С-300ПМУ-1, један од најнапреднијих система ПВО тог времена.

Од тада, грчко ратно ваздухопловство располаже једним пуком састављеним од четири система С-300ПМУ-1 са осам лансирних јединица и 32 лансера. Систем користи пројектиле 48Н6 са дометом до 200 км. Према релевантним изворима, грчка војска је од Русије набавила 175 пројектила, поред других (под)система. С-300ПМУ-1 је од суштинског значаја за безбедност Грчке, посебно у јужном делу Егејског мора. Систем већ две и по деценије служи као средство одвраћања од турских амбиција у региону, чувајући суверени ваздушни простор Грчке.

Грчки министар одбране је додао да Атина режиму у Кијеву може да обезбеди и друге системе ПВО руске производње набављене током 1990-их, укључујући и оне кратког домета, попут система као што су Тор-М1 и Оса-АКМ. Грчко ратно ваздухопловство користи најмање 4 система Тор-М1 са 16 лансера, док грчка копнена војска поседује 21 систем са 84 лансера. Максимални домет му је 12 километара и његова главна намена је да заштити управо системе великог домета, попут С-300ПМУ-1. Сличне перформансе и намену има и Оса-АКМ, домета до 15 километара. Грчка војска користи 39 ових система са најмање 120 лансера.

Како преноси pronews.gr, током састанка у грчком Министарству одбране, Панајотопулос је изјавио: „Ако Сједињене Државе инсталирају систем Патриот на острву (Крит) и након што га интегришу – повежу се са националним системом противваздушне одбране, онда се С-300 може уклонити. Иста процедура важи и за било који други систем противваздушне одбране руске производње који можда желе да пошаљу у Украјину”.

Треба напоменути да грчки министар одбране није говорио о куповини „Патриота”, већ о размештању система који припадају америчкој војсци. Ово значи да би системе највероватније контролисале америчке трупе, иако је грчко људство обучено да управља њима. Поред тога, тврдње да ће С-300 завршити у Украјини су у супротности са недавном изјавом грчког премијера Киријакоса Мицотакиса, који је изјавио да Атина не планира да шаље системе С-300ПМУ-1 или било које друго стратешки важно оружје. Резон грчког премијера је прилично разумљив, јер би губитак тако напредног система ПВО као што је С-300ПМУ-1 озбиљно угрозио безбедност Грчке.

Да ствар буде гора, тај потез би се десио у тренутку када Турска тестира нову суперсоничну вођену ракету са свог дрона „Бајрактар Акинџи”. Селџук Бајрактар, шеф компаније „Бајкар”, тврди: „Прва турска суперсонична ракета ТРГ-230-ИХА, коју је произвела компанија Рокетсан, успешно је погодила свој циљ на удаљености од 100 километара.” Поменуто оружје је унапређена, ваздух-земља верзија ракете ТРЛГ-230 која се лансира са копна. Као резултат модернизације, домет копнене верзије од 20-70 км је значајно повећан и достиже до 150 км за ваздух-земља варијанту ТРГ-230-ИХА.

Пројектил би Турској могао дати приметну предност у Егејском мору, што средства ПВО као што је С-300ПМУ-1 чини још важнијим за Грчку. Велики домет система омогућава Грчкој да обара турске беспилотне летелице пре него што би могле да испале своје ракете, укључујући и најновију ТРГ-230-ИХА. С друге стране, лошије перформансе система „Патриот” га чине непогодним за исту улогу, јер има краћи домет, мањи радијус дејства, као и лошију мобилност, а истовремено је неупоредиво скупљи.

Нажалост, откако је Русија покренула своју контраофанзиву против НАТО агресије у Европи, претходно избалансирани спољнополитички приступ владе Киријакоса Мицотакиса је одбачен након што је Атина била принуђена да отворено стане на страну САД/НАТО/ЕУ. У оквиру овог заокрета, иначе крајње непопуларног код огромне већине народа (како у Грчкој, тако и на Кипру), донета је одлука да се грчко оружје пошаље кијевском режиму. Атина је послала неколико врста оружја, укључујући БВП (борбена возила пешадије) и ПОВР (противоклопне вођене ракете). Многи Грци су с правом били бесни, посебно након што је откривено да су њихови сународници, иначе аутохтони живаљ Мариупоља и околних области, били изложени бруталним репресијама од стране кијевског режима, посебно његових неонацистичких јединица попут злогласног батаљона „Азов”.