Прочитај ми чланакЗа последњих недељу дана на линији додира снага кијевског режима и Армије Новоросије установљеној минским споразумом о примирју интензивност борбених дејстава постепено се приближила оној из рата 2014-2015.
Борбе се воде по целом фронту и изостају још само општи напади. Украјинци су привукли оруђа примирјем забрањених калибара и гранатирају насељена места и пребацују војску. Кијевски режим покушава да заузме ничију земљу, залази у зону под контролом армије Новоросије с циљем пресецања главних путева или заузимања бољих положаја, а на југу маневрише како би дошао у ситуацију да окружи Докучајевск.
Наиме, украјински званичници стално позивају на „решење по хрватском моделу 1995“, односно постепено кидање територије Доњецке и Луганске Народне Републике уочи коначног напада, а не устежу се ни од позива на протеривање становништва као у „Олуји“.
Пијандуре и лењивци
Украјинска војска не оставља утисак да је способна за борбу. Војници се пијани ваљају улицама, тенкови слећу с путева и мостова, дисциплине готово да нема. Последице најбоље илуструје недавни бој Десног сектора са 128. бригадом Армије Новоросије код рудника Бутовка. Тешке губитке Десни сектор је претрпео јер су једноставно били сувише лењи да копају склоништа на месту где су логоровали месецима и где их је на крају покрила артиљерија.
Армија Новоросије такве покушаје је спречила контрабатеријском борбом, уништавањем ватрених тачака и оклопних возила. То је довело до тешких губитака Украјинаца, а извештачи с терена и волонтери објавили су информацију да је протекле недеље погинуло око 70 војника.
Губици за недељу дана примирја изгледали би претерани да кијевски министар одбране Стјепан Полторак на састанку с НАТО није признао како је од почетка године погинуло 623 украјинских војника.
Председник Петро Порошенко тврди да је у сукобу погинуло 10.000 Украјинаца, око 20.000 рањено, а да има око 1,8 милиона унутрашњих избеглица. При том није рачунао милион који је од њега побегао у Русију. То је део ратне реторике Кијева који жели да настави сукобе у страху од пада режима услед потпуног економског колапса земље.
Заједничка мобилизација
Мобилизација у Доњецку и Луганску спроводи се у исто време када и у Русији. Наиме, председник Владимир Путин наредио је проверу мобилизације у сва четири војна округа са развијањем јединица и штабова на ратне позиције у условима који одговарају атомском рату. Таква провера није забележена од совјетских времена, а симболично се завршава 22. јуна на дан немачке агресије на СССР.
Украјина је опет на ивици рата и Армија Новоросије спремна је на такав сценарио. Доњецк и Луганск искористили су прославу Дана победе 9. маја да организују параде, што је био изговор да уведу тешку борбену технику у зону близу линије разграничења. Осим тога, спроводе се мере потпуне мобилизације, маневри батаљонског и бригадног нивоа. Месне команданте налик на харамбаше заменили су професионални официри. То више није војска добровољаца који су разбили кијевске снаге 2014-2015. године, већ армија пуног профила.
Осим тога, од украјинске артиљерије тешко страдају цивили, услед чега народ притиска вође Доњецка и Луганска да батале примирје.
