Pročitaj mi članakKina i Rusija u završnoj su fazi izgradnje prvog gasovoda koji će iz Sibira gasom snabdevati Šangaj.
Гасовод „Моћ Сибира“, како се зове део који се налази у Русији, почео је да испоручује природни гас северу Кине још у децембру 2019. године.
Гасовод на кинеској страни пролази источном страном државе, покрај Пекинга па све доле до Шангаја. Средња фаза радова започета је још у децембру 2020. године, а последњи, јужни део, кренуће с испоруком гаса 2025, наводе кинески државни медији.
Енергетски гиганти у власништву двеју држава, руски Гаспром и Чајна нешенал петролеум корпорејшен, гасовод граде већ осам година, пише ЦНБЦ.
Индикативно је да завршна фаза изградње долази таман у тренутку великог енергетског рата Русије и Запада, преноси Јутарњи лист.
Подсећања ради, Кина је тражила диверсификацију својих извора енергије, а опсег и гломазност овог гасовода најпластичније показују на какву је диверсификацију Пекинг првобитно мислио.
Иако је Русија наводно уложила 55 милијарди долара у овај нови гасни споразум с Кинезима, Пекинг је од 2019. године увезао гаса у износу од само 3,81 милијарди. Но, темпо кинеских куповина експоненцијално се убрзао већ у првој половини ове године и готово утростручио.
Према обиму, Гаспромов извоз гаса у Кину порастао је за 63,4 одсто на 7,5 милијарди кубних метара током прве половине године, наводи руска новинска агенција Интерфакс. Изворни уговор циљао је на 38 милијарди кубних метара годишње испоруке у надолазећим деценијама.
У извештају Интерфакса такође стоји да је Гаспромов укупни извоз у земље које нису биле део Совјетског савеза пао за 31 одсто, на 68,9 милијарди кубних метара, у првих шест месеци ове године.
Почетком фебруара Кина и Русија прошириле су свој годишњи уговор о куповини гаса за 10 милијарди кубних метара – ниједна од земаља није прецизирала када би уговор тачно требало да се реализује, али су навеле да је реч о „дугогодишњем уговору“. Ројтерс је, у међувремену, донео и своју процену која говори о додатних 37,5 милијарди долара током 25 година.
И Кина и Русија разговарале су о изградњи додатних гасовода, попут оног за који се очекује да ће ићи из Сибира кроз Монголију. Фајненшел тајмс је овог месеца већ писао да Монголија очекује почетак изградње новог гасовода, познатог као „Снага Сибира 2“, у оквиру од две године.
У међувремену, Кинези и Руси настављају да сарађују и на развоју нуклеарне енергије. Подсећања ради, у мају 2021. кинески председник Си Ђинпинг и Владимир Путин иницирали су оно што се тада у медијима описивало као револуционарни догађај – градња двеју заједничких нуклеарних електрана у Кини. Последњих месеци Кина купује и све више руског угља, који је и даље непревладан енергент у тој земљи, а сада из Русије стиже и с посебним попустом за источне пријатеље.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 27, 2022
