Pročitaj mi članakEvropsko tužilaštvo (EPPO) počelo je istragu protiv šefice Evropske komisije (EK) Ursule fon der Lajen u slučaju nabavke vakcina protiv korona virusa. Prethodno su slučaj vodili belgijski tužioci Krivična istraga belgijskih tužilaca protiv šefice Evropske komisije (EK) Ursule fon der Lajen u slučaju kupovine vakcina protiv korona virusa od američke kompanije Pfizer prešla je u ruke Tužilaštva Evropske unije (EPPO).
Ово преноси Политико позивајући се на представника белгијског ресора. До данас у овом случају није подигнута оптужница.
У априлу 2023. Фредерик Балдан, радник једне од белгијских консултантских фирми, поднео је тужбу против Фон дер Лајен првостепеном суду града Лијежа. Тужилац је истакао да су поступци шефа Европске комисије оштетили финансијске интересе Белгије и нарушили „поверење јавности“.
Још у јесен 2021. америчко издање Тхе Нев Yорк Тимес је објавило да су се шеф Европске комисије и генерални директор америчке компаније Пфизер Алберт Бурла дописивали пре закључивања највећег уговора о набавци вакцина у историји Европске уније.
Цена трансакције могла би да достигне 35 милијарди евра, наводи се у публикацији. Шеф ЕК је осумњичен да има „директан утицај“ на преговарачки процес, а број купљених вакцина могао би знатно да премаши потребе. Радило се о склапању уговора за куповину 1,8 милијарди доза за потребе ЕУ.
У јануару 2023. НYТ је тужио Фон дер Лајен због одбијања да објави преписку са шефом компаније Пфизер. Тада је заменица шефа ЕК за вредности и транспарентност Вера Јоурова рекла да су поруке могле да буду избрисане због њихове „краткотрајне, ефемерне природе“.
Балдановој тужби су се касније придружиле и владе Мађарске и Пољске. Међутим, како примећује Политико, након доласка на власт проевропски оријентисаног Доналда Туска, Варшава је покренула процес повлачења своје жалбе.
Европска народна партија (највећа фракција у Европском парламенту) је 7. марта предложила Урсулу фон дер Лајен за свог кандидата за европске изборе и подржала њен поновни избор на чело Европске комисије. На овој функцији је од 2019.
Наредни избори за Европски парламент биће одржани 6-9. јуна 2024. Након што становници 27 земаља ЕУ изаберу 720 европских посланика (мандат им је пет година), почеће међустраначки преговори чији ће резултат бити идентификација кључних претендената на место шефова Европског савета, европског Служба за спољне послове и Европска комисија.
