Прочитај ми чланак
Првом геноциду у 20. веку – геноциду над Јерменима – претходио је турски покољ Јермена 1895, каже новинар Ерве Рубе у свом чланку објављеном на Dreuz.info .
„Вековима су Турци живели просто као паразити на тим преоптерећеним и вредним људима. Опорезивали су их до економског изумирања, отимали им најлепше кћери и терали их у хареме, одводили хришћанску мушку децу на стотине хиљада и претварали их у муслиманске војнике.
Немам намеру да описујем ужасно вазалство и угњетавање које је трајало пет векова, мој циљ је само да се нагласи овај урођени став муслиманских Турака према људима који нису њихове расе и религије – да они нису људи и бића са правима, већ само покретне ствари, којима се може дозволити да живе када промовишу интересе својих господара, али које могу бити немилосрдно уништене када престану да буду корисне. Овај став је појачан укупним непоштовањем људског живота и интензивним ужитком у наношењу физичке патње, што нису неуобичајена својства примитивних народа“, новинар наводи америчког амбасадора у Отоманском царству, Хенрија Моргентауа.
Тада, рекао је Рубе, 2 000 000 Јермена је морало да напусти своју постојбину или да умре. То је оно што Европа има сада у продавници за Јевреје у Палестини.“ Од 1894 до 1896, до 400 000 хришћанских Јермена је убијено у масакрима које су приредили посебни пукови султана Абдула Хамида Другог, познатог као Црвени Султан .
У 1895, 300 000 Јермена, најбогатијих и најобразованијих грађана Отоманског царства, дивљачки су убијени. Формално, масакри су требали да поткопају „јерменско националистичко расположење“, које је, са јерменским политичким странкама, изазвало Хамидову забринутост . Према чланку, Хамидов циљ је био да угуши њихову активност, али, за разлику од Младих Турака, није намерио да истреби целу нацију.
Чланак цитира представнике Француске, Велике Британије и Русије, који карактеришу масакре из периода Абдула Хамида Другог као геноцид. Чланак даље наводи америчког председника Грувера Кливленда, који је, 2. децембра 1895, изјавио у Конгресу, “ извештаји о масакрима над хришћанима Јерменима и фанатичан анимозитет према њима изазива страх за безбедност људи. „
„Када су 1896. САД захтевале да Абдул Хамид Други обустави прогон Јермена, он је, као и његов наследник Ердоган, порекао оптужбе, оптужујући Бугарску и Русију за изазивање великог прилива муслиманских избеглица“, каже се у чланку .
И то је оно што је означило почетак „Турске за Турке“, закључује се.
Јерменски геноцид
Геноцид над Јерменима (1915-23) био је намерно и систематско уништавање јерменског становништва Османског царства током и непосредно после Првог светског рата. Карактеришу га масакри и депортације, укључујући принудне маршеве под условима створеним тако да доведу до смрти депортованих, са укупним бројем умрлих који достиже 1,5 милиона.
Већина заједница Јерменске дијаспоре настала је од преживелих из геноцида .
Данашња Турска негира чињеницу геноцида над Јерменима, правдајући злочине као „депортацију Јермена ради њихове безбедности“. Само неколико турских интелектуалаца, укључујући нобеловца Орхана Памука и научника Танера Акчама, отворено говори о неопходности да се призна овај злочин против човечности.
Јерменски геноцид су признали: Уругвај, Русија, Француска, Литванија, Представнички дом Скупштине италијанске републике, већина америчких држава; парламенти Грчке, Кипра, Аргентине, Белгије и Велса, Национални савет Швајцарске, Дом комуна Парламента Канаде, пољски Сејм, Ватикан, Европски парламент и Светски савет цркава .
За Србин.инфо превео: Александар Јовановић – Руска странка
