Pročitaj mi članak

Totalitarni pakao: UN pokreće globalni Gejtsov program digitalne identifikacije

0

Uz podršku Fondacije Bila i Melinde Gejts, Ujedinjene nacije (UN) su upravo pokrenule „kampanju koju predvode ambiciozne zemlje“ za promovisanje i ubrzanje razvoja globalne digitalne javne infrastrukture (DPI).

Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) saopštio je da će njegova kampanja „50 u 5” podstaći izgradnju „osnovne mreže komponenti” uključujući „digitalna plaćanja, ID i sistem za razmenu podataka”, koji će služiti kao „kritičan akcelerator Ciljeva održivog razvoja (SDG)“.

UNDP je naveo: „Cilj kampanje je da 50 zemalja dizajnira, implementira i skalira najmanje jednu komponentu DPI na bezbedan, inkluzivan i interoperabilan način za pet godina“

Defender izveštava: Kritičari kampanje uključuju TTim Hinchliffe-a, urednika The Sociable, koji je za Defender rekao da veruje da je DPI „mehanizam za nadzor i kontrolu koji kombinuje digitalni ID, digitalne valute centralne banke [CBDC], vakcinalne pasoše i ugljenični otisak praćenje podataka, utirući put za 15-minutne pametne gradove, buduća zatvaranja i sisteme socijalnog kredita.

UNDP predvodi kampanju „50-u-5” zajedno sa Centrom za digitalnu javnu infrastrukturu, Co-Develop, Alijansom za digitalna javna dobra. Među pristalicama su GovStack, Međuamerička razvojna banka i UNICEF, pored Gejts fondacije.

U septembru 2022. godine, Gejts fondacija je izdvojila 200 miliona dolara „za proširenje globalne digitalne javne infrastrukture“, kao deo šireg plana za finansiranje 1,27 milijardi dolara u „zdravstvenim i razvojnim obavezama“ ka cilju postizanja SDG-a do 2030. godine.

Gejts fondacija je tada navela da je finansiranje bilo namenjeno promovisanju „infrastrukture koju zemlje sa niskim i srednjim prihodima mogu da koriste da postanu otpornije na krize kao što su nestašica hrane, pretnje po javno zdravlje i klimatske promene, kao i kao pomoć u pandemiji i ekonomskom oporavku.”

Advokat za zaštitu privatnosti sa sedištem u Kaliforniji Greg Glaser opisao je kampanju „50 u 5“ kao „totalitarnu noćnu moru“ i „distopijsku“ inicijativu usmerenu na male zemlje „kako bi im omogućili digitalni ID, digitalne novčanike, digitalno zakonodavstvo, digitalno glasanje i još mnogo toga”.

„Iz političkih razloga, tipovi UN-a poput Gejtsa ne mogu otvoreno da planiraju ’jednu svetsku vladu‘, pa koriste različite fraze kao što su „globalno partnerstvo“ i „Agenda 2030“,“ rekao je Glaser za Defender. „Ljudi mogu da dodaju „50 u 5“ toj rastućoj listi distopijskih fraza.

Još jedan advokat za zaštitu privatnosti sa sedištem u Kaliforniji, Ričard Džef, izrazio je slična osećanja, rekavši za Defender da inicijativa „50 u 5“ „ukazuje na mnogo veće pitanje globalizacije, centralizacije i digitalizacije svetskih ličnih podataka“.

„Moja kratkoročna briga su loši akteri, a to bi bili pojedinci i male grupe, kao i državni zlonamerni akteri, koji će sada imati veliku novu metu ili oruđe da ugroze normalan rad manje tehnološki sofisticiranih zemalja“, rekao je.

On je rekao da ga Gejtsova umešanost „pakleno plaši“. Derik Broze, glavni urednik The Conscious Resistance Network, rekao je za Defender da je to „još jedan znak da ovaj obnovljeni pritisak na infrastrukturu za digitalnu identifikaciju neće koristiti prosečnoj osobi“.

„Projekti poput ovih koriste samo vladama koje žele da prate svoju populaciju i korporacijama koje žele da proučavaju naše svakodnevne navike i ponašanja da nam prodaju proizvode“, rekao je Broze.

Inicijative za promovisanje DPI na globalnom nivou takođe uživaju podršku G20. Prema magazinu Ekonomist, na septembarskom samitu G20 u Nju Delhiju — održanom pod sloganom „Jedna zemlja, jedna porodica, jedna budućnost“ — Indija je dobila podršku Gejts fondacije, UNDP-a i Svetske banke za plan za razvoj globalnog skladišta DPI tehnologije.

„Svetu nije potrebno 50 u 5“

11 zemalja „prvog pokretača“ koje lansiraju „50-u-5“ su Bangladeš, Estonija, Etiopija, Gvatemala, Moldavija, Norveška, Senegal, Sijera Leone, Singapur, Šri Lanka i Togo.

„Zemlje, bez obzira na nivo prihoda, geografiju ili gde se nalaze na svom putu digitalne transformacije, mogu imati koristi od toga da budu deo 50-u-5“, navodi se u kampanji, dodajući da „upornim i kolektivnim naporima, svet može da gradi budućnost u kojoj digitalna transformacija nije samo vizija već i opipljiva stvarnost.”

Prema Glaseru, 11 početnih zemalja izabrano je ne zato što su „digitalni lideri“, već zato što UN vide manje nacije kao „jedinstvenu pretnju“ jer su njihovi lideri povremeno odgovorni ljudima.

„Videli smo šta se dešava liderima malih nacija koji odbacuju omiljene proizvode međunarodnih obaveštajnih agencija, kao što su vakcine protiv COVID-19, GMO [genetski modifikovani organizmi] i petrodolari“, rekao je Glaser. „U.N. programi poput ’50-u-5′ su način za manje zemlje da se rano prodaju Big Tech-u i preventivno izbegnu ‘ekonomske ubice’”, dodao je on.

Govoreći na događaju lansiranja „50 u 5“, Dumitru Alaiba, zamenik premijera Moldavije i ministar za ekonomski razvoj i digitalizaciju, rekao je: „Izvor našeg najvećeg uzbuđenja je naš rad na super aplikaciji naše vlade. Napravljen je po uzoru na veoma uspešnu ukrajinsku aplikaciju Diia i biće lansirana u narednih nekoliko meseci.

Na istom događaju, Cina Lavson, ministarka za digitalnu ekonomiju i transformaciju Toga, rekla je: „Napravili smo digitalni KOVID sertifikat. Odjednom, borba protiv pandemije postala je zapravo upotreba digitalnih alata kako bi bila efikasnija.”

Prema Hinchliffe-u, DPI sistem u Togu imao je naizgled benigno poreklo, lansirajući se kao univerzalna šema osnovnog dohotka za građane zemlje, „ali su ubrzo nakon toga proširili su sistem na implementaciju pasoša za vakcinu.

Pasoš za vakcinu Toga bio je interoperabilan sa digitalnim zdravstvenim sertifikatom Evropske unije (EU). EU je 2021. godine bila jedan od prvih vladinih subjekata na globalnom nivou koji je uveo takve pasoše. U junu je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) usvojila standarde EU za digitalne zdravstvene sertifikate na globalnoj osnovi.

Govoreći na samitu G20 u septembru, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je: „Trik je u izgradnji javne digitalne infrastrukture koja je interoperabilna, otvorena za sve i kojoj se veruje“, navodeći kao primer digitalni sertifikat EU za COVID-19.