Evropa je okupirana teritorija, poslušnica američke duboke države. I sve naše vlade dobijaju instrukcije. Ne u telegramima ili mejlovima, ali oni znaju koje teme treba izbegavati

Tjeri Bode je holandski političar i lider parlamentarne stranke Forum za demokratiju. Njegova knjiga „Kovid zavera” postala je jedna od najprodavanijih u toj zemlji. U medijima je predstavljen kao kontroverzna figura, pa mnogi holandski mediji izbegavaju da rade intervjue sa njim. Mi smo iskoristili priliku da to uradimo kada je bio u Budimpešti, gde je predstavio svoju novu knjigu i učestvovao na konferenciji Za Evropu nacija koju je mađarska partija Naša otadžbina krajem avgusta organizovala u Mađarskom parlamentu.

***

Tjeri, hvala što učestvujete u našoj emisiji. Razne okolnosti dovele su do toga da smo ograničeni sa vremenom na 20-ak minuta, kao što znate, ali mislim da ćemo napraviti dobar intervju. Šta nam možete reći o sebi? Šta bi javnost u Srbiji trebalo da zna o vama, osim činjenice da ste napisali knjigu o KOVID-19? Ko ste Vi, šta vaša politička stranka zagovara?

– Hvala vam puno što ste me pozvali. Veliki sam poštovalac srpskog naroda. Bio sam vaš gost nekoliko puta i mislim da sam bio jedini izabrani političar tokom pandemije koji se otvoreno protivio svakom elementu KOVID-19 politike: od zaključavanja i socijalne distance, do nošenja maski i vakcinacija.

Bio sam na putu da postanem član holandske vlade. Imamo koalicioni sistem, moja stranka je pobedila na izborima za Senat godinu dana ranije i jedan stari, slavni holandski političar popio je čašu vina sa mnom i rekao mi: „Možeš dobiti koju god želiš poziciju”. Tako je to bilo.

Dakle, bio sam deo ekipe, a onda je nastupio KOVID-19 i ozbiljno sam razmišljao šta to znači, koja je stopa smrtnosti, kakav će biti odgovor u medicinskom i socijalnom smislu, i tako dalje. I došao sam do zaključka da su sve mere bile potpuno iracionalne, smešne i nisu imale nikakvog smisla. I prosto sam to rekao. Tada sam se suočio – što je možda najvažnije u mojoj knjizi – sa dubokom državom. Susreo sam sile iza kulisa moći, prave sile koje stoje iza toga. Demonizovali su me, izopštili me, već tri godine nisam dao nijedan intervju na holandskoj televiziji, holandskom radiju, holandskim novinama. Potpuno su me izopštili iz svega. I mnogi ljudi u mojoj stranci pokušali su da me uklone sa pozicije, pokušali su da otmu stranku i promene naš stav prema KOVID-19.

I ovo se dešava kad god istaknete pravu agendu – skrivenu iza scene. Politika je samo scena, to je pozorište, ali iza toga se nalaze pravi moćnici i ako ih izazovete, ako radite protiv onoga što zaista žele – moja sudbina je ono što čeka svakoga ko to uradi. I o tome sam želeo da pišem. Zato mislim da je ovo mnogo više od priče o tamo nekom Holanđaninu. Zato sam ovde, razgovaraću sa srpskom publikom, trenutno smo u Budimpešti, gde razgovaram s mađarskom publikom.

Knjiga je objavljena i u SAD. Ovo je prava zavera iza masovne emigracije, rata u Ukrajini… KOVID-19 je bio samo proba. Pokazao nam je šta se zaista dešava, na šta zaista ciljaju.

Dakle, ako sam vas dobro razumeo, postoji sličnost u načinu na koji se guraju agende o kojima govorite: KOVID-19 zavera, kako ste nazvali svoju knjigu, rat u Ukrajini i klimatske promene jesu agende koje se javnosti nameću upotrebom metoda straha i manipulacije, kako bi se prosečan čovek naveo na poželjno ponašanje. Kako mislite da uspevaju u tome? Postoji li neka vrsta medijske tajne koju iznova i iznova koriste? Šta vi mislite?

– Mislim da to rade, da koriste slične taktike. Na primer, izazivanje straha. Ali ne postoji određeni izvor ili komentar koji se iznova upotrebljava. Ne postoji mejl ili telefonski poziv koji kaže: „Morate uraditi ovo ili ono”.

Ali ako nema koordinacije, šta je onda duboka država?

– Evo ovako: ja na engleskom jeziku koristim vrlo prost naslov, „KOVID zavera”, ali su u pitanju zapravo bile zavere. Množina. Imali smo zaveru u farmaceutskom svetu, u medijima, u bankarskom sektoru, u politici, očigledno, i drugde. Ali nije doneta jedna odluka koja se posle sprovodila odozgo nadole, kao u nekakvoj vojnoj organizaciji, niti je u pitanju potpuna slučajnost. Ovo je nešto između. Neko je to uporedio s jatom ptica. Vidite, ptice se kreću po nebu kao da imaju centralnu koordinaciju.

Pa i imaju prirodnu koordinaciju.

– Tako je, prirodnu. I to je to. Političari, s druge strane, imaju jako dobro razvijenu socijalnu antenu. Osećaju šta treba da kažu i kako da razmišljaju da bi zadovoljili moćnike iznad njih. I čim postanete premijer, ili postanete bliski vlasti, suočavate se sa – i o tome pišem u knjizi jer sam tome lično svedočio – spoznajom da ste tek na pola puta ka vrhu. Vi ste na polovini, prava moć je iznad vas.

Organizovali ste poznati performans s bubama u holandskom parlamentu koji se ticao teme Velikog reseta, Klausa Švaba i Svetskog ekonomskog foruma. Šta nam možete reći o tome? To je zaista interesantna tema jer je prirodno da je povezujemo sa nekom vrstom zavere. Neki bogati ljudi se sastaju jednom godišnje na određenom mestu, odlučujući našu sudbinu, pokušavajći da nam nametnu digitalni novac, da nam odredešta jedemo, da nam nametnu porez za karbonski otisak.. S tim u vezi, šta mislite, kako će nam budućnost izgledati za deset godina?

– Mislim da je opšti trend u zapadnom svetu da svi postanemo deo matrice kontrolisanog društva i života. Naš život će biti kontrolisan u smislu da će svako naše plaćanje biti nadzirano od strane vlade putem CBDC (digitalna valuta Centralne banke), sve što jedemo biće pod kontrolom vlade – zbog veštačkog mesa i kontrole nad poljoprivrednim sektorom – koji upravo preuzimaju.

Šta god da radimo u poslovnom smislu, gde god da putujemo i šta god da čitamo, biće digitalizovano, što znači da će biti kontrolisano putem interneta – koji će biti podložan sve većoj cenzuri. Tako da mislim da postajemo sve više kontrolisani od strane jedne ogromne administrativne države koja smatra da treba da se brine o nama, da mi nismo sposobni, da obični ljudi nisu sposobni da samostalno žive svoj život i samostalno donose odluke.

Moj osećaj je da je opšti trend među članovima globalnog kartela (globalne duboke države) da bi sve što ima veze s nama – do najsitnijeg detalja – trebalo da kontroliše nešto poput veštačke inteligencije ili superkompjutera… Uopšte ne mora da znači da će naše živote uređivati ljudi. Mislim da je to trend, filozofija, pravac u kom se krećemo. I mislim da je to zastrašujuće, jer bi ljudi trebali da samostalno donose odluke o svom životu. Slobodna volja je temelj svega.

Postoje li političari u Evropi koji se protive tim agendama o kojima govorite? Da li sebe smatrate delom evropskog desničarskog pokreta, odnosno nove evropske desnice? Jer sve je više desničarskih stranaka koje dobro prolaze na izborima. Na primer, u Španiji, u Nemačkoj – bar prema poslednjim anketama – u Italiji je desnica je preuzela vlast i formirala vladu. Šta mislite o tom trendu?

– Pa, problem je što su nas sve te stranke izneverile tokom KOVID-19.

Sve?

– Mislim da su sve.

Uz izuzetak Švedske i Belorusije, zar ne? Mada tamoše vlade i nisu baš desničarske.

– Da, u Švedskoj je bilo malo manje ozbiljno, nisu imali zatvaranja, ali u principu nisu razotkrili korupciju. Švedska nije razotkrila korupciju koja je stajala iza svega ovoga. Hidroksihlorokin i Ivermektin su takođe bili zabranjeni u Švedskoj. Vakcine su takođe uvedene u Švedskoj. Imali su socijalno distanciranje. Imali su nekoliko ograničenja okupljanja, ograničenja broja ljudi u zatvorenim prostorijama, i tako dalje.

Tako da osećam da su nas sve institucije i sve mejnstrim političke stranke u svetu (, čak i desničarske) izdale. Čak nas je i Donald Tramp izneverio. Suočimo se s tim. On je stajao iza programa brze proizvodnje vakcina. On je sproveo prvo zatvaranje u svetu.

Ali bio je i čovek koji je uzimao Hidroksihlorokin i reklamirao Ivermektin. I danas bukvalno pokušavaju da ga uhapse. Mislim da se juče pojavila njegova policijska fotografija, koja izgleda veoma zanimljivo. Dakle, šta mislite kakva će biti njegova sudbina i mislite li da je on na dobroj strani?

– Mislim da je na dobroj strani, ali da se okružio pogrešnim ljudima. Nadam se da će biti pametniji ako bude ponovo izabran i mislim da način na koji duboka država, a pod tim izrazom podrazumevam stalnu političku klasu, državne službenike, dugogodišnje članove svih jačih političkih stranaka, velike medije, velike investicione kompanije – Blekrok, Vangard itd…

Močvara?

– Tako je, močvara. I svi ovi ljudi su protiv Trampa, što je dobar znak.

Šta mislite o tome što je Taker Karlson praktično zabranjen na Foks njuzu zato što je pokušavao da širi ono što je on smatrao istinomm, na primer u vezi sa Severnim tokom? Jesu li ove teme zapravo zabranjene u Evropi?

– Jesu.

Zašto je to tako?

– Zato što je Evropa okupirana teritorija, poslušnica američke duboke države. I sve naše vlade dobijaju instrukcije. Ponavljam, ne u telegramima, ne u mejlovima, ne direktno ko šta sme ili ne sme da kaže. To ne ide tako. Oni dolaze na te konferencije i osete koje teme treba izbegavati. „Bolje da o tome ne govorimo”. To je organski proces, ali svi su apsolutno poslušni u tome.

Kad smo već kod medijskih zabrana, da li ste zabranjeni u Holandiji? I zašto? Da li je to bila spontana odluka jer su vaši stavovi suviše kontroverzni za njih?

– Da, oni smatraju da teorije zavere o ratu u Ukrajini ne bi trebalo da postoje.

„Teorija zavere” je izraz koji se koristi da bi se negirale i osporile neželjene teorije. Sad, što se tiče Prigožina, on je verovatno – nismo još uvek sigurni – poginuo u avionskoj nesreći u Rusiji.

Svi zapadni mediji kažu da je Putin to uradio. Dakle oni kažu da nije bila nesreća, nije teroristički akt, ne. Putin je to uradio. Ali to je teorija zavere, zar ne? To je hipoteza o zakulisnom planu koji je napravljen, a zatim sproveden kako bi se neko ubio. Dakle, to je teorija zavere. Ali svejedno je u svim medijima.

Dakle oni nisu protiv teorija zavera, nije da ne veruju u njihovo postojanje. To im je prosto odbrambeni mehanizam. Kad god ukazujete na delovanje američke imperije i duboke države, oni vam prosto kažu da se radi o „teoriji zavere”. To je tako jednostrano i glupo.

– Koeficijent inteligencije tih novinara je užasno nizak. Potpuno su nesposobni da shvate da je u pitanju politikanstvo. Užasno su pristrasni, veoma jednosmerni. To je stvarno dosadno. Izuzetno dosadno. Ne mogu da zamislim da čitam tradicionalne novine, prosto zato što su dosadne. Svakodnevno čitate iste članke. To je isti narativ. Danas: „Ukrajina pobeđuje”. Sutradan: „Ukrajina pobeđuje”.

Ako zaista pobeđuje, zašto joj treba sve više oružja?

–„Kovid je užasan, imigracija je sjajna, klimatske promene su stvarne”. Uvek isti narativi, to se doslovno usađuje u mozgove ljudi koji to čitaju, koji gledaju te TV emisije, i ja to jednostavno ne mogu da podnesem. Toliko mi je to dosadno, pored toga što se ne slažem s tim. Sve je užasno dosadno. Kakvi su životi tih ljudi? Zamisli da si političar, prijatelju. Zamisli da si mejnstrim novinar. Užasno dosadan život.

Da. Kako možeš pogledati sebe u ogledalo i onda napisati nešto tipa „Svi bi trebalo da jedemo insekte”? Ali da vas pitam nešto drugo: kako vidite evropsku politiku za deset godina od sada? Da li postoji način da se Evropa oslobodi od dominacije SAD?

– Pa mislim da je to neizbežno, jer će Američko carstvo propasti.

Ali koji je vremenski okvir za to? Da li će se to desiti za pedeset ili sto godina, ili možda deset?
– Ne znam tačan vremenski okvir. Mislim da postoje događaji koji to mogu usporiti, možda i ubrzati. Ali ono što je ironično u vezi s propašću američkog carstva jeste… uzgred, moram reći da volim američku republiku, volim američku građansku kulturu, volim mnoge elemente američke demokratije…

Vi ste poštovalac Tokvila, zar ne?

– Da, ali mislim da je američka imperija, nastala posle 1945. godine – kada su Amerikanci izašli kao velika pobednička nacija iz Drugog svetskog rata – mislim da je ta imperija skrenula s puta, izgubila kompas i da sada, što je paradoksalno, radi protiv američke republike. Tako da američka imperija sada ubrzava pad američke hegemonije u svetu, a rat u Ukrajini je savršen primer toga. Taj rat nije u interesu Amerike, nije u interesu Evrope, nije ni u interesu Ukrajinaca, očigledno, hiljade njih umiru svakodnevno, što zapravo pomaže Rusiji da izgradi alternativni savez u svetu. Dakle, užasno glupo.

Šta mislite o „ratu” velikih tehnoloških kompanija iz SAD sa evropskom, odnosno briselskom birokratijom, koja pokušava da obuzda tehnološke gigante poput Gugla i Fejsbuka? Da li to rade kako bi unapredili slobodu govora ili kako bi je ugušili?

– Kako bi je ugušili. Postoji vrlo rasprostranjeno verovanje, mada možda reč „verovanje” sugeriše da su ljudi koji sprovode tu politiku inteligentni. Nije to verovanje, više je osećanje, intuicija, osećanje da su baš oni ti koji znaju kako svet funkcioniše. To je izuzetno arogantno i izuzetno nadmeno stanje uma, koje zapravo postoji unutar EU komisije, unutar novinarskih mejnstrim kompanija, unutar univerziteta… Oni stvarno smatraju da znaju.

Oni znaju. I sve što je van njihovog zacrtanog okvira, mora biti lažna vest, mora biti dezinformacija, mora biti ovo, mora biti ono. Taj zatvoreni mentalni okvir je štetan jer gura narative koji su jednostavno pogrešni.

Na primer, kad je reč o klimatskim promenama, to je vrlo interesantno. Lično uvek volim da razgovaram o temama koje su povezane sa stvarima u fizičkoj realnosti, poput klimatskih promena. To je nešto što možete stvarno da posmatrate, u vezi je sa naukom, opipljivom naukom. Ali svaki element narativa o klimatskim promenama je potpuno nerealan. To je lažna nauka, u smislu da instistira na opštem trendu zagrevanja, što je vrlo, vrlo sumnjivo, jer imamo pouzdana merenja tek od 1977. godine, to su prva satelitska merenja. Sve pre toga je veoma sumnjivo. Dobro, mi možda imamo jedan trend blagog zagrevanja, ali, opet, vrlo je verovatno da smo u prošlosti imali mnogo više temperature. Imali smo glečere i ledene bregove koji se sada tope, a ispod njih pronalazimo ostatke drevnih kuća.

Jeste li primetili kako su promenili boju u vremenskoj prognozi iz zelene u crvenu?

– Da, to je taj njihov alarmizam. Ali to i jeste moj stav o zaveri, začnije o zaverama, množina. One su jedan organski proces. To je ciklus. Ovi ljudi zaista počinju da veruju u to. A političari nisu intelektualci. Obično su to ljudi koje zanima moć, zanimaju ih društveni procesi, tako da su spremni da prate određeni narativ ako za to neće imati nikakve posledice. Oni nemaju svoje poslove. Plaća ih država i dobijaju apanaže od mejnstrim medijskih kuća zato što slede njihov narativ, tako da će generalno dobro prolaziti na anketama i izborima. Zato novinari i političari nemaju podsticaj da traže istinu.

Kad smo kod klimatskih promena, kada očekujete da ćemo morati da plaćamo porez na ugljenik?
– Mislim da će to biti u narednih desetak godina.

U narednih desetak godina?

– Da.

Kako bi to moglo da izgleda? Znam da niko to za sada ne zna, ali kako očekujete da će izgledati? Da li to znači da ćete plaćati više poreza ako koristite plastične slamčice, ili ako se kupate toplom vodom?

– Da, sve to. Već je to na snazi. Kada rezervišete avionsku kartu, plaćate dodatnu taksu na ugljenik. Tako da je već na snazi. U Holandiji se uvodi porez na meso. Tako da, kad kupite meso, morate plaćati određeni procenat ili promil na postojeću cenu mesa, kao kompenzaciju za emisije koje prouzrokuje uzgoj stoke. To već postoji i samo će se proširiti.

Dobro, da se vratimo geopolitici na trenutak. Možda možemo reći da trenutno besne dva hladna rata. Jedan između Rusije i Zapada, a drugi između Kine i Zapada. Ovaj drugi ima karakteristike tehnološkog hladnog rata. Šta mislite, zašto je Evropa u kampu SAD i da li je u interesu Evrope da prati američke tehnološke standarde – na primer kad je reč o veštačkoj inteligenciji i drugim novim tehnologijama – ili bi Evropa trebalo da razvija sopstvene tehnološke standarde, odnosno da nekako izbalansira između SAD i Kine?

– Pa… mislim da je odnos između SAD i Kine vrlo dvosmislen, jer s jedne strane, neokonzervativci unutar SAD i američka duboka država pokušavaju da prikažu Kinu kao velikog neprijatelja. S druge strane, cela američka ekonomija zavisi od kineske proizvodnje i mnogo toga su SAD i finansirale. Kinesku komunističku partiju uglavnom finansiraju SAD i tako dalje. Tako da je to vrlo složen i dvosmislen odnos.

Moj stav je da Evropa treba da razvije sopstvenu politiku koja je odvojena od Zapada. Mislim da je koncept „Zapada” stvoren posle 1945. godine, da bi se opravdalo američko vođstvo nad Evropom. „Amerika je lider Zapada, lider slobodnog sveta“. Možda je tokom Hladnog rata to imalo smisla, ili možda nije, kako god. Ali sada živimo u vreme kada američka imperija ima sopstvenu logiku. Mislim da ta logika svojim postojanjem šteti američkim interesima, no dobro, to je njihov problem.

Ali mislim da je od ogromne važnosti da Evropa pronađe sopstveni put i voleo bih da Evropa ne mora da bira između američke ili kineske tehnologije, već bih želeo da razvijemo sopstvenu visoku tehnologiju. Mislim, imali smo je u 19. veku i u prvoj polovini 20. veka, na primer „Leica”, te sjajne kamere koje su stigle iz Nemačke. Imali smo sjajne inženjere poput Ajfela, koji je napravio Ajfelovu kulu u Parizu. Imali smo prvu podzemnu železnicu u Londonu. Sve su to bile evropske inovacije. A gde smo sad? Zašto ne bismo postali ambiciozniji i preduzetniji? Zašto moramo da gledamo u Kinu ili u Ameriku očekujući nekakve inovacije?

I znate, stvar je u tome da sam ja vrlo naklonjen Evropi, ali sam protiv Evropske unije. I mislim da je to vrlo važna razlika. Smatram da je EU antievropska institucija, jer je ogromna snaga Evrope ležala u toj podeli između nacija. Zato je i bilo toliko izazova.

Video sam da ste tvitovali o antikolonijalističkim pokretima u Africi. Šta mislite o toj temi i o proširenju BRIKS-a? BRIKS je zapravo odlučio pre nekoliko dana da…
– Mislim da mnoge zemlje u svetu nikada nisu imale toliko dobru upravu kao pod kolonijalnom vlašću. Mislim da su Holanđani, na primer, pošto znam ponešto o holandskoj kolonijalnoj istoriji, uradili izuzetno dobar posao i napravili Indoneziju, koja se nekad zvala Indija, onakvom kakva je danas.

Na šta mislite kad kažete „dobar posao”?

– Izgradili smo sva ta poljoprivredna postrojenja, sisteme za navodnjavanje, puteve, škole, uspostavili smo vladu tamo, uspostavili trgovinske puteve. Bila je to divna kombinacija svih tih šarolikih, prelepih naroda na mestu koje je danas Indonežanski arhipelag. I sa Holanđanima… tu je stvorena divna sinergija. Mislim da se isto može reći i za francuski Alžir.

I smatram da se velika tragedija dogodila prilikom dekolonizacije. Tada su sve te zemlje potonule u građanske ratove, glad, užasne diktature, vladavinu islamista, mnoge užasne stvari. Ali mislim da je evropska kolonizacija sveukupno… Dobro, bilo je slučajeva gde je postojala loša vladavina, loša pravila, loše odluke, očigledno. Ali sveukupno, smatram da je kolonijalizam bio divan, čudesan i vrlo uzvišen trenutak za evropsku civilizaciju.

Za evropsku desnicu, kojoj pripadate, uobičajeno je stanovište da je kolonijalizam zapravo bio dobar za zemlje koje su tada bile pokorene. Ali šta mislite o pokretima širom današnje Afrike ili širom nekih drugih zemalja, na primer na Bliskom istoku, koji u suštini pokušavaju da se oslobode od francuskog i britanskog neokolonijalnog sistema? Da li oni ne priznaju sve te dobre stvari koje su učinjene za njih ili to vide drugačije iz nekog razloga?

– Nisam siguran da uopšte postoji trenutna neokolonijalna struktura o kojoj govorite. Mislim da je ono što je uspostavljeno nakon 1945. godine bila pre svega američka vojna uprava. Ali ne vidim kako…

Ne biste to nazvali „kolonijalizmom”?

– Gde danas postoji evropski kolonijalizam?

Ne, to se zove „neokolonijalizam”, jer postoji u drugačijem obliku.

– Na primer?

Na primer, 12 afričkih zemalja još uvek mora da koristi francusku valutu i moraju da drže svoje nacionalne rezerve u francuskoj Narodnoj banci. Znate li da je francuska Narodna banka zapravo ta koja drži njihov novac? Mislite li da je to deo neokolonijalne dinamike na Bliskom Istoku?

– Reći ću samo da za mene reč „neokolonijalizam” nema konkretno značenje. To su složeni finansijski dogovori između ovih zemalja. Imaju neku vrstu frankofonog odnosa i sigurno da postoji neka veza između Britanije, na primer, i Indije, Komonvelta… Ako to zovete „neokolonijalizmom” – u redu, ali je značenje kolonijalizma bilo sasvim drugačije.

To je značilo da je Evropa imala civilizacijsku misiju, da je Evropa na neki način predstavljala vrhunac razvijenog sveta i ja se potpuno slažem s tim viđenjem. Mislim da je Evropa u 19. veku bila najbolje i najviše što bi bilo koja civilizacija mogla da dostigne. Ako pogledate arhitekturu, umetnost, tehnološki razvoj, ako prosto pogledate stil oblačenja, poeziju, opšti nivo kulture… Imamo pisma od slugu, kućnih pomoćnica koje su radile kod običnih porodica srednje klase tog vremena. I imamo pisma koja su pisale svojoj porodici. Vokabular obične sluškinje, iz obične porodice francuske srednje klase, bio je obimniji od vokabulara prosečnog srednjoškolca ili studenta danas. Tako da je prosečni društveno-civilizacijski nivo bio znatno viši. Mi smo doživeli strašnu degradaciju zato što nismo ozbiljno shvatali održavanje sopstvene civilizacije u našim zemljama.

A ima tu i projekcije na ostatak sveta. Ako pratite trenutna dešavanja, Kina sada preuzima tu ulogu. Kina gradi puteve, osniva škole, preuzima određene elemente vladavine u Africi. Dakle, realnost je da će u svetu uvek neko vladati. I ako smo mi izgubili volju da vladamo, ako smo izgubili volju da upravljamo sobom, našim sopstvenim nacijama, da štitimo svoju kulturu, branimo svoj način života, kao i ostatak sveta, onda će neko to raditi umesto nas. Mi smo svedoci užasne propasti. Nadam se samo da će se nova generacija dozvati pameti i da ćemo ponovo izgraditi ono što je ostalo od naše velike civilizacije.

Tjeri, hvala vam na ovom razgovoru i nadam se da ćemo se ponovo videti u Beogradu kad vaša knjiga bude prevedena na srpski jezik. Rado bismo vas videli, ako nam ponovo dođete. I onda ćemo igrati šah?

– Da. Hvala vam najlepše.

Zadovoljstvo je bilo ugostiti vas.

Intervju vodio Aleksandar Vujović

Premijer Novog Zelanda tvrdi: „Niko nije bio primoran da primi vakcinu“https://t.co/s5pknU7Tpu

— SRBIN info (@srbininfo) September 7, 2023

Izvor: novi standard

Oznake: vakcine, EU, klimatske promene, koronavirus, Tjeri Bode, Ukrajina