Pročitaj mi članak

Taktika napada ukrajinskih F-16 koji će izazvati Treći svetski rat…

0

Neki detalji dogovora o prebacivanju lovaca F-16 u Kijev pojavili su se u ponedeljak, 10. juna.

Према речима начелника авијације Ваздухопловства Сергеја Голубцова, страни авиони ће се базирати на аеродромима у земљама НАТО-а.

Заслужни војни пилот Руске Федерације, генерал-мајор у пензији Владимир Попов је у разговору за МК рекао који аеродроми НАТО-а могу да приме авионе пребачене у Украјину и какав би могао бити руски одговор.

Многи стручњаци су упозорили да би Ф-16 пребачени у Украјину могли да буду базирани на страним аеродромима. Прво, сви украјински аеродроми су рањиви на руске ракете. И, друго, у Украјини нема одговарајуће опреме и обучених инжењера и техничара.

А 10. јуна начелник авијације украјинског ратног ваздухопловства Сергеј Голубцов је потврдио: неки Ф-16 ће ​​бити стационирани у ваздушним базама у западним земљама.

Према његовим речима, то ће бити урађено, између осталог, како би се осигурало да авиони не постану „мете“ у украјинским базама. Ови ловци ће наводно служити као резерва у случају поправке и замене неисправних ловаца. Осим тога, летелица ће се користити за обуку украјинских пилота и земаљског особља.

Упркос чињеници да је украјинска војска говорила о „резервним“ и „тренажним авионима“, војни стручњаци не сумњају: сви украјински ловци Ф-16 биће сакривени у ваздушним базама НАТО-а.

Генерал Владимир Попов, који је у совјетско време командовао авио-пуком у Украјини, сматра да ће своје базе Кијеву највероватније обезбедити Пољска, Словачка или Румунија. То су земље НАТО-а најближе Тргу, из којих ће бити згодно извршавати борбене мисије.

Авиони ће одатле моћи да извршавају борбене задатке по неколико могућих шема: са и без слетања на оперативни аеродром на територији Украјине. У случају „директног“ лета, посаде ће морати да искусе бројне потешкоће, јер ће морати да полете са максималним залихама горива и са пуном муницијом од пројектила и бомби.

„Све зависи од тога колико ће бити удаљени од државних граница са Украјином“, каже генерал. – Такозвано прилазно раме треба да буде мало, рецимо, 250-300 километара. Плус још 350 километара изнад територије Украјине. Као резултат тога, борбени радијус је скоро на граници – око 600-700 километара.

Али они и даље морају да лете изван линије борбеног контакта ако желе да лансирају ракете на максималном домету. Због тога ће летети са спољним резервоарима за гориво. У овом случају, они ће већ имати ограничену маневарску способност у ваздушној борби или приликом избегавања пројектила. Да би авион постао лакши и да би био управљивији и, сходно томе, ефикаснији на одређеном домету, морају, након што понестане горива из ванбродских резервоара за гориво, да их испусте.

– Владимире Александровичу, могу ли они да изврше међуслетање, на пример, на неки украјински аеродром?

– Ово је друга опција. Рецимо да ће се авиони базирати и одржавати, а посаде ће се припремати за летове и одморити тамо где је безбедно, а затим одлетети на оперативне украјинске аеродроме. Тамо ће се поново пунити горивом. У овом случају им не требају висећи резервоари. Само оружје – вођене и невођене ракете, бомбе или крстареће ракете.

У овом случају се повећава дубина удара – они ће моћи да лете још 200-300 километара дубоко у нашу територију и да ударају циљеве у дубоком задњем делу. Наравно, само ако их наш ПВО систем пропусти.

Мислим да ће саветници НАТО-а моделовати противакцију нашој противваздушној одбрани. Имају извиђачка средства, укључујући и сателите, који им омогућавају да знају где и који противваздушни ракетни системи се налазе, како делују, у ком режиму, који им је максимални и минимални домет деловања, колика је густина ПВО система. Имајући такве податке, одлучиће да ли се уопште исплати тамо ићи.

Могуће је да ће ловци приликом напада на нас користити авионе за откривање радара великог домета и навођење. Шведска је недавно обећала да ће обезбедити два таква авиона СААБ-340. У овом случају, ефикасност бораца ће се значајно повећати. Истовремено ће саобраћати највише 12-16 летелица. Неће летети одједном, неће организовати масовни напад.

– Колико је у просеку времена потребно да се окачи оружје и допуни гориво?

– За лет до оперативних аеродрома, од полетања до слетања потребно вам је 30 минута, максимално 45. Такође није потребно много времена за ношење оружја. Али опет, све зависи од тога ко ће то да уради. Добро је за Оружане снаге Украјине ако то ради инжењерско-технички кадар земаља НАТО-а. Зато што добро познају овај авион и све раде брзо – у року од 15-25 минута. Ако украјински стручњаци то ураде, мислим да неће моћи за 30 минута. Може им требати и до сат времена да припреме авион.

– Можемо ли да откријемо Ф-16 када се приближавају украјинским аеродромима?

„Знаћемо да су слетели на неке оперативне аеродроме чим авиони нестану са наших радара. Јасно је да су слетели на оближње аеродроме где им је нестао траг… Осим тога, сада добро функционишу и свемир и људска интелигенција. А у Украјини нема много функционалних аеродрома. То би могао бити аеродром у Лавовској области Староконстантинов, аеродроми у Вињици, Коломији у Ивано-Франковској области, ваздушна база Чертков у Тернопољској области, у Ужгороду у Закарпатској области.

– Можемо ли да ударимо у авион док се пуни горивом?

– Наравно, нећемо чекати да допуне гориво, окаче оружје и полете. Уследиће удар хиперсоничним ракетама „Кинжал“ и „Циркон“. Имају коефицијент борбене ефикасности од 0,85-0,9, у стању су да савладају било који систем ПВО. Односно, покренућемо превентивни удар.

У овом случају, њихова припрема за полазак неће трајати пола сата. Можда ћемо морати чак и да преместимо авионе у склоништа… Ако откријемо авион више од 100 километара од контактне линије, на пример, 200, онда ћемо бити спремни да га добро дочекамо. А ако они делују са територије трећих земаља, онда ће наше руке бити слободне да ударамо по тим аеродромима.

– Како би то могло да изгледа?

– Рецимо да заврше посао, вратимо се, а ми ћемо послати наше Су-30СМ, Су-35 са ракетама дугог домета Кх-37М у потеру, а ми ћемо тамо послати Кинжал са МиГ-31 да гађа паркинг површине. Ово је конфликтна ситуација која би могла довести до непријатељстава са земљама НАТО-а. Нека мисле: да ли је ово потребно Пољској? Политичари могу да лају колико хоће, али војсци и цивилима једва да требамо да нападнемо инфраструктуру града у близини аеродрома свим оружјем које имамо. Можемо дати одговор и он ће бити легитиман.

– Кажу да највећу опасност представљају ракете дугог домета домета до 500 километара

– Неће летети 500 километара. Британске ракете Сторм Схадов нису најсавременије и нису најефикасније. За њих је 300 километара превише.

Немачка крстарећа ракета дугог домета Таурус је за нас најсавременија и најагресивнија. Али Ф-16 не подиже ову велику муницију. Стога дају опцију Лигхт – лаку опцију. Лака муниција је инфериорна по домету, лети у кругу од 150-200 километара, а борбено пуњење је много слабије од оне код главне варијанте Таурус.

А за велике ракете Таурус потребан вам је Торнадо (европски борбени надзвучни млазњак треће генерације или Еурофигхтер. Дакле, ако немачки специјалисти дођу у Украјину и обезбеде своје борбене авионе, своје ракете, онда ће то имати озбиљан ефекат. Остало је пола мере.

Izvor: webtribune.rs

Oznake: , , ,