Прочитај ми чланакЛавров је показао да вођство руске спољне политике мисли у појмовима геополитике, који кажу да су таласократске силе (раније Британска империја, а сада Сједињене државе) и телукратске (Русија и Немачка) осуђене на неуморну борбу која се развлачи неколико векова
1. Лавров је показао да вођство руске спољне политике мисли у појмовима геополитике, који кажу да су таласократске силе (раније Британска империја, а сада Сједињене државе) и телукратске (Русија и Немачка) осуђене на неуморну борбу која се развлачи неколико векова:
Од почетка 20. века, а говорећи искрено и раније, још од дана Ивана Грозног нико није желео јаку и позуздану Русију. Вековима уназад, Британци и Американци чине све да спрече интегритет Евроазије, што значи и Руске империје и и Совјетског савеза, а данас се труде да спрече интеграцијске процесе у постсовјетској ери.
Све се ово уклапа у концепт који је Збигњев Бжежински представио у књизи Велика шаховска табла, у којој је поставио јасан циљ да се “не дозволи варварима да се окупе”. Иако користи метафоре, оне, ипак, довољно говоре и може се видети куда су овакве мисли одвеле.
2. Русија о свету мисли на реалистичан начин, што са становишта националних интереса и, пре свега примене тврде моћи, значи војну моћ.
Треба да будемо пријатељи са свима онима са којима је потребно остварити добре контакте. То је наш принцип, Овај концепт укључује мултивекторску спољну политику, спремност на партнерство и сарадњу са свима онима који прихватају овакав приступ, на основу једнакости, узајамне добробити и имајући у виду заједничке интересе. Али, у заступању свега овога морамо се присетити да су наши главни непријатељи и даље војска, морнарица, а сада и ваздушне снаге.
3. Аутархија. Русија покушава да искористи чињеницу да је Запад сâм изгурава из свог система и тако је приморава да изгради само-довољну, независну, суверену, аутархичну економију, као и да створи алтернативе Западу. Тако, док спроводе санкције против Русије, Американци и Запад управо стварају могућност за успостављање механизама против америчке хегемоније.
Економске санкције које су усмерене против нас доживљавамо као могућност који треба искористити у највећој могућој мери: да ојачамо безбедност сопствене хране, технолошку безбедност и да наставимо да обогаћујемо економски сектор и међународне економске везе и, на крају, да створимо алтернативне и учинковите финансијске механизме и рачуноводствене системе.
За нас није важно питање када ће санкције бити укинуте, јер их ми нисмо ни увели. Кључно питање за нас је како ћемо постојеће стање што ефикасније искористити за сопствену економију и наш сопствени развој.
4. У вези са сређивањем ситуације у Донбасу, Русија се држи примене Споразума из Минска. За Русију је главно питање специјални статус Донбаса. Истовремено, Лавров је истакао да Русија не признаје независност Доњецке и Луганске народне републике из страха да ће тако изгубити адут у преговорима са Западом. О овом он каже: “Уверен сам да би то било контрапродуктивно. Западу би дало разлог да се окрене од постојећег, иако деликатног, притиска на Кијев.”
5. Лавров је нагласио да је Русија спремна за дијалог са Турском у случају да турска страна понуди формално извињење за уништавање руског авиона на турско-сиријској граници, казни починиоце и надокнади штету. Руски Министар спољних послова је био приморан да отклони агресивне анти-турске ставове новинара и приметио да Турској треба оставити могућност да се поправи, али то неће значити да ће Русија правити компромисе са националним интересима и међународним угледом.
6. Према Лаврову, америчка коалиција у Сирији само позира са анти-терористичким активностима, али у стварности, “америчка коалиција само заузима неки простор”.
Чињеница је да та коалиција сада не ради ништа, али се милитанти и муниција крећу преко турске границе, а то је забрањено споразумима и резолуцијама Савета безбедности.
Занимљиво је да су након ове изјаве Американци одмах објавили да су њихови милитантни-марионете покренули офанзиву против Даеша, близу турске границе.
Руски Министар спољних послова је објавио још једну тајну, непријатну за владу Сједињених држава, а то је да америчка влада признаје да Исламисти које они подржавају не могу да се разликују и раздвоје од терористичких група:
Они користе неку логику, коју је, у ствари, немогуће одбранити – да су терористи помешани са опозицијом па, када се гађају терористи, гађа се и опозиција, па је зато боље не гађати терористе.
7. Највише пажње посвећно је питању мирног решења у Сирији. Руски Министар спољних послова је поздравио повлачења са преговора Алуша, представника милитантне групе Џаиш ал-Ислам и истакао да ову група ужива подршку Сједињених држава. Руски министар је позвао и на пуно укључивање сиријских Курда у мировни процес и потврдио да позиви за срвгавање Башара ал-Асада не могу бити предуслов ни за какав разговор.
Лавров је показао да је Русија још једном показала спремност да одигра “курдску карту” – подршком Курдима у Турској, супротстављањем присуству турских трупа у Ирачком Курдистану и супротстављањем турским војним операцијама против Курда на територијама суседних држава. Међутим, Лавров није ништа одговорио на позив за пружање подршке курдском покрету ПКК.
Све у свему, током дијалога са публиком, Министар спољних послова је показао да Русија наставља да брани стратегију мултиполарног света. Истовремено, реториком коју примењује, Русија показује добру вољу да преговара са свим заинтересованим државама, укључујући и Сједињене државе. Руски приступ спољној политици је реалистичан, а по неким питањима чак и макијавелистички (као што је коришћење судбине Донбаса и живота сународника у региону као адут у игри са Западом), али јесте конзистентан.
