Pročitaj mi članak
(Адванце, The Guardian | Wired.com | Mondialisation.ca | Computerworld.com | Democracy Now | Petaflop.info)
Пре неколико месеци у пустињи у Јути, у Сједињеним Државама, Национална агенција за безбедност (NSA) је напокон започела изградњу џиновског комплекса који ће већ од септембра 2013. на глобалном нивоу почети прикупљати и обрађивати електронску пошту, телефонске разговоре, СМС-ове, новчане трансакције, упите и претраге на Гуглу, коришћене руте путем ГПС система, животописе, све личне податке са кућних и преносних рачунара, итд
Из америчких безбедносних служби је ‘процурило’ неколико штурих информација о целом овом пројекту које су још пре годину дана објављене на порталу’Wired.com. Количина информација која ће се моћи похранити скоро да је непојмљива. Поређења ради; 1 терабајт података је могуће похранити у чип величине људског нокта.
Шема добијања и обраде података
Количина података коју жели да прикупи Национална агенција за безбедност је енормна. Бивши челник Гооглеа, Ерик Шмит, држи како се сви подаци у историји човечанства до 2003. године могу похранити у приближно 5 ексабајта меморије. Интернетска компанија Цисцо наводи да ће глобални промет на интернету од 2010. до 2015. годишње бележити раст од 400%, што ће у коначници износити количину података од 9766 ексабајта.
Пентагон ће реализацијом овог пројекта у реалном времену моћи обрађивати све личне податке, али и оне које добија путем сателита и њима се неометано користити, чиме ће практично надзирати интернет на глобалном нивоу. „Јута Дата Центер“ ће имати капацитет који ће се мерити у иотабајтима, што је на милионе ексабајта. (Један милион ексабајта одговара једној иотабајту).
На исти начин ће НСА складиштити и обрађивати више иотабајта података о корисницима интернета у целом свету. Дакле, САД ће моћи да ускладишти податке који су на интернету објављивани годинама уназад. Кроз овај пројекат, за којега је за сада одобрено $ 2000000000, од краја 2013. ће се моћи у дело спровести замисао о тоталној обради свих информација, као што је то најавио Џорџ Буш. Бивши оперативац НСА-е, Вилиам Биннеј, тренутну ситуацију додирујући кажипрст и палац сликовито описао:
‘Још нас толико дели од тренутка када ћемо имати кључеве тоталитарне државе …’.
У овом пројекту је значајну улогу одиграо и амерички председник и нобеловац Барак Обама, који је у свом другом мандату дао нагласак на тзв. ‘Сајбер-безбедност’ Сједињених Држава. Након бомбашког напада у Бостону у САД-у се распламсала полемика око питања шта је важније: сигурност или приватност? Многи су си поставили питање: ‘Да ли би до напада дошло да је центар у Јути био оперативан?’, Што Обаминој администрацији, наравно, у великој мери олакшава посао.
Подаци ће се прикупљати путем НСА глобалне мреже за надзор која је већ оперативна, али ће се у овом случају ‘складиштити’ и накнадно обрађивати кроз пројекат ‘Програм за обрачунске системе високе ефикасности’ (ХПЦС) који је одобрен још 2004. Циљ овог пројекта је да убрза могућност обраде података за хиљаду пута.
Нова рачунара ‘Патфлоп’ која су део тог пројекта могу обрадити хиљаду милијарди израчунавања у секунди. Као што је својевремено био случај ис тајним пројектом ‘Менхетн’ (пројекат о развоју нуклеарног наоружања), тако се и овога пута одлучило да програм за нови супер-рачунар у Оак Ридгеу садржи део који је доступан јавности, а паралелно је на пројекту радила и НСА која је усавршила рачунар за своје потребе о којему зна онолико колико влада дозволи да се смије знати.
Владин истраживачки тим је успео да произведе тада најбрже рачунар на свету, названо КСТ-5, које је у то време имало могућност обраде као 1,75 петафлопа. Потенцијал којим располаже нови центар у Јути је неупоредив са оним из 2004. (Између осталог, ове године је и Кина почела са изградњом супер-рачунара са капацитетом 100 петафлопа оп.а.)
Битно је рећи крајњи циљ пројекта, а то је у 2-5 година да прикупи податке о сваком становнику земаљске кугле о којему постоји било какав запис. Једноставним притиском на тастатуру се добија комплетан профил ‘тражене особе’. Систем у мање од једног минута произведе око 500 страница информација које, зависно о одабраном профилу, садрже све податке од рођења па до данас.
Од сада ће све оцене у школи, све што су о нама написали учитељи, послодавци, сва путовања, итд, бити забележени и архивирани. Потом се може у тренутку дознати све о финансијским трансакцијама, списак пријатеља и познаника (захваљујући друштвеним мрежама), па све о укусима у исхрани и облачењу. Потом постоји профил ‘слабости’ на којем стоје подаци о нашим ‘скривеним’ и јавним склоностима које су у супротности с друштвеним нормама понашања. У ‘здравственом профилу’ стоји све што смо обављали код лекара, у болницама, итд
Интересантно је да су ови подаци већ похрањени и на располагању државним агенцијама. Будући да НСА већ поседује велику банку података коју без икаквог проблема може користити кад пожели, поставља се питање која је сврха свега овога? Бивши НСА-ин оперативац, Вилиам Биннеј, даје одговор и на ово питање:
„Већина података који се односе на стране владе и држављане, кодификовани су на 128 бајтова и мање, и досад још нису декодифицирани. Што пре рачунара постигну одређену брзину, која мора и прогресивно расти, бити ће лакше ‘разбити кодове’ тих података и тада више ништа неће бити тајна“.
