Прочитај ми чланакКао одговор на Путинов ултиматум, САД намеравају да заузму Донбас и да ипак уведу санкције
После вишемесечног информационог рата по југословенским, ирачким и либијским обрасцима и јучерашње фарсе у Савету безбедности УН, сада се може говорити о плановима САД и Британије, као и ЕУ која им се придружила. Одлучили су да изазову масакр у Донбасу, и као казну за ултиматуме, и за решавање унутрашњих проблема, и ради могућности да зараде додатни новац.
Штавише, Русија ће добити санкције без обзира да ли брани ЛДНР или не, али ако то не учини, добиће и терористичке нападе унутар земље и демонстративно чишћење руског и проруског становништва.
Бајденов не тако лукав план постепено постаје јасан, као одговор на ултиматум који је поставила Русија. У ствари, све је прилично једноставно – као одговор на ултиматум Москве, одлучили су не само да скрену пажњу, већ да на отворен начин казне Русију. Као што већ знамо, прва етапа је била класика за САД и Лондон, који је коаутор ове приче, хистерије и демонизације наше земље.
Већ четврти месец из свих светских медијских фабрика вуку се бескрајне приче како ће Русија упасти и заузети јадну и несрећну Украјину. Штавише, што дуже ово траје, Украјина заиста постаје све сиромашнија и несрећнија. Само последњих дана, од 15. фебруара, дошло је до масовне куповине долара, повлачења средстава у иностранство и повећања камата на јавни дуг, која је поново скочила на 20. Иначе, на радост америчких хеџ-фондова. Већ је дошло до распакивања златних резерви. Међутим, мало кога у овој причи занима судбина саме Украјине.
Што се тиче хистерије, ова технологија није нова. За разумевање, распиривање хистерије о „етничком чишћењу“ албанских милитаната почела је 1998. године и наставила се готово без престанка све до бомбардовања (Југославије) у марту 1999. године. Политичка и дипломатска кампања припрема за рат у Ираку почела је 30. јануара 2002. године. Од тог тренутка су се снимали чак и филмови о „манијаку“ Хусеину и, наравно, неуморно се причало о хемијском оружју, све док више од годину дана касније – 20. марта 2003. нису кренули у инвазију. Требало је три месеца да Гадафи буде демонизован пре него што су почели да га бомбардују. Штавише, на крају рата испоставило се да је већина „хорор прича“ била банални лажњак. На Косову није било концентрационих логора, а 45 мушкараца убијених у селу Речак нису били цивили, већ косовски милитанти. Садам није имао хемијско оружје, а егзекуције цивила у Либији биле су лажиране из „Ал Џазире“.
Наравно, нико није одговарао за хиљаде, ако не и стотине хиљада погинулих у овим ратовима. САД се стриктно придржавају правила да се победницима не суди, као и правила – тешко побеђеним. Тако да је наивно, ако не и глупо, чудити се томе што се најпрљавији развој догађаја користи против Русије – за Вашингтон и њихове колеге из Лондона ни по чему се не разликујемо од истих Срба, осим по изгледу војске и наоружања. Онај који ће нанети ненадокнадиву штету су САД, а самим тим, као што већ знамо, Американци ће се борити до последњег Украјинца. Иначе, стандардни рад „Министарства истине“.
Правда, наша история отличается от прошлых кампаний, и в первую очередь – принципиальностью. Россия уже не просто подняла бунт в Мюнхенской речи, позволила себе срывать организованные перевороты, не дала свергать тех, кого назначили диктаторами и добраться к ресурсам их стран. В решающий и самый провальный для глобалистов-неоконов год Россия позволила себе выдвинуть ультиматум и указать всесильным элитам их место. И за это Россию надо показательно наказать и как можно больней, ибо люди смотрят, особенно смотрят люди из Пекина, у которых планы на Тайвань и деньги, которые англо-саксонские элиты уже считали своими. Так что не стоит питать иллюзии, у кого они остались – здесь дело принципиальное и с той стороны заднюю не будут включать до последнего. О чем, вполне открыто и пишут.
Истина, наша прича се разликује од прошлих кампања, и то пре свега по својој принципијелности. Русија није просто подигла бунт у минхенском говору, дозволила себи да поремети организоване државне ударе, није дозволила да они који су жигосани као за диктатори буду свргнути и дођу до ресурса ових земаља. У одлучујућој и најпогубнијој години за глобалисте – неоконе, Русија је дозволила себи да постави ултиматум и покаже свемоћним елитама своје место. А за ово Русију треба експоненцијално и што болније казнити, јер људи гледају, посебно људи из Пекинга који имају планове за Тајван и новац који је англосаксонска елита већ сматрала својим.
Постоји још један важан фактор који ће гурнути САД и Лондон у сукоб. То је просто страђна унутрашња политичка криза која прети елитама, ако не револуцијама, онда доласком Трампа или евроскептика на власт. Како се показало, становништво није толико стадо да после две године ковид-лудила, зелених и сексуалних „порука“ поделе људи и рушења свих права, и даље стоји и блеји у штали. Већ од јесени прошле године, дакле пре Омикрона, на друштвеним мрежама, посебно „Телеграму“, број „антиваксера“, који су фактички изгубили веру у своје ауторитете, почео је експоненцијално да расте. У Европи протести не само да се нису стишали, већ су се чак и појачали, званична пропаганда и лажна статистика, заједно са истим медијима, више нису могли да се изборе, Канада је експлодирала, Бајденов рејтинг чак и међу његовим социолозима пада, али се ипак мора држати и довести стару Хилари на престо. Додајмо овоме и светску економску кризу, која, додуше, тихо, запљускује планету, изражену у рекордној инфлацији. Све у свему. Требало је скренути пажњу и ујединити све против некога. Неко је одлучио да изабере Русију, а после демарша са ултиматумом није било сумње у избор.
Постоји и трећи фактор – САД једноставно зарађују на хистерији. Захваљујући очекивању рата и самом рату у будућности на другом крају света, америчке дужничке хартије од вредности поново су изузетно популарне, а нафта и гас се могу продати Европи по свакој цени – избаците Русију и нећете наћи јефтиније. А ко се нађе биће замољен да одреди „тачну” цену. И тако, 17. фебруара постаје познато да је Европска унија купила рекордне количине течног природног гаса (ТПГ) од Сједињених Држава 2021. и јануара ове године; жели да САД постану њен главни снабдевач „плавим горивом“, наводи се у документу Европске комисије „ТПГ трговина између ЕУ и САД“. За Европу је то можда мало скупо, али Вашингтон је задовољан.
Дакле, разлози су јасни, а сада је већ могуће предвидети деловање те стране. Овде треба одмах приметити да су сви споразуми између Русије и Запада након резултата Женеве или касније сада историја. Штавише, са друге стране, нико посебно није хтео да их испуни, а све гласине да подржавамо „ресетовање“ и све њихове иницијативе, а овде уливају милијарде инвестиција – ништа друго до још један „развод“ од неокона. Заправо, било је сличних разговора о милијардама долара улагања у Либију или укидању санкција Милошевићу. Штавише, непосредно пред почетак рата тамо. Штавише, сама Русија је пореметила неколико најважнијих пројеката за глобалисте, попут еколошког самита. Али ако су раније тамо барем обећавали, сада су очигледно престали и да обећавају.
Потпуно иста прича са „Запад је спреман да се одрекне Украјине“ или чак уступи Донбас Русији. Када о томе почну да причају велики стручњаци, одмах се поставља питање – зашто би то давали ако вам омогућава да у сваком тренутку правите проблеме Русији, а да притом профитирате и будете верни као пас? Идеално геополитичко богатство. Једина опција када ће бити „спремни да дају“ јесте да је сами узмемо, јер оно на шта Американци нису спремни је да гину за „активу“. Барем не сами.
Али тада ће Сједињене Државе укључити најкорисније за себе и најнеповољније за остале санкција. Гарантовано је да ће увести ограничења у продаји угљоводоника, поготово што им као извозницима иде на руку нагло повећање њихове цене. Они ће ограничити извоз производа, подстичући њихову цену да би трговали са сопственом маржом. И тако даље и тако даље. Лондон ће преузети наше олигархе, који ће морати да доказују лојалност демократији својим новцем и имовином. Постојаће озбиљнија ограничења популизма, попут ограничавања плаћања у доларима и снабдевања електроником, и што је најважније, забрана снабдевања других западним производима. Мада, овде све зависи од тежине губитака њиховог пословања, како се сећамо из приче о Боингу, лобисти могу брзо да реше проблеме непотребним санкцијама. Све ће то несумњиво погодити и привреду у целини и наше џепове, ма ко шта прича. Али чак и узимајући у обзир такве трошкове, ово је најоптимистичнија опција, јер лишавајући Украјину могућности да буде оружје у рукама својих елита и заустављање масакра у Донбасу, добићемо ужасан крај односа са Западом. У другим случајевима биће ужаса без краја.
Чак и сада, после последњег Савета безбедности УН, јасно је да ће неучествовање Русије у рату, коштати заузимањем Доњецка и Луганска од стране Кијева. Након што је Зеленски јуче у интервјуу отворено рекао да му споразуми из Минска не одговарају, да их треба прерадити и да се неће састати са лидерима ЛДНР, Оружане снаге Украјине наставиле су да пуцају ујутру и током заседања Савета безбедности, а представник Украјине у трипартитној контакт групи за решавање сукоба у Донбасу Сергеј Гармаш већ је отворено изјавио да је услов западних земаља извођење офанзивне операције Оружаних снага Украјине, што је пре могуће, стални представник Француске при УН Николас де Ривијера је „почашћен“ да оптужи Русију за „кршење Минских споразума“ и „неприхватљивост признавања „ЛДНР“.
„Упозоравамо на овај корак, који би представљао даље кршење суверенитета и територијалног интегритета Украјине и био би противан духу и слову споразума из Минска“, рекао је Француз.
Он је то рекао непосредно после говора представника Русије, који је најавио одбијање Кијева да испуни „Минск“. Поред Француске, потписали су га „пријатељи” из Немачке, Ирске, Естоније, Албаније, Норвешке, као и делегација ЕУ.
Светлана, мештанка села Старомихајловка, желела би да их топло подржи, али се још није опоравила од потреса мозга и повреда главе. Своје речи „подршке” могла би да дода и девојчица из Стаханова, која се током хуманитарног гранатирања стамбених зграда, према слову француских „минских споразума”, породила у мрачном подруму без струје. Степен цинизма се преокреће.
Ако је неко мислио да је то неки трансцендентни ниво цинизма, онда их је било више. Учесници ове емисије „изразили су пуну подршку територијалном интегритету Украјине у границама које признаје међународна заједница”, односно са Кримом и Донбасом, као и приврженост Минским споразумима и поздравили намеру украјинских власти у циљу спровођења споразума. А ово је, можда, најважније од онога што је речено.
То јест, без обзира да ли Русија преда Донбас или не, санкције неће изгубити на снази, пошто ће се тада поставити питање повратка Крима. Али најбољи део је на крају. Де Ривијера је рекао да земље позивају Русију да предузме конструктивне акције, посебно „спровођење свих обавеза“, укључујући оне које се односе на питања безбедности, за пуну примену споразума из Минска. Односно, поновио је речи Бајдена.
Али најтужније је да ако Русија и даље одбије да помогне ЛДНР, онда ће бити рат на њеној територији. Увече, на састанку Савета безбедности УН, државни секретар Блинкен је наставио да распаљује. Такође је најавио да ће инвазија почети наредних дана. Да је Кијев међу циљевима инвазије. Он је такође навео да би руски напад могао да почне правим или измишљеним хемијским нападом. А као изговор није искључен ни терористички напад на територију Руске Федерације. Односно, Блинкен љубазно наговештава да ако Русија не уђе у рат, онда ће рат доћи у Русију у виду хемијског напада или терористичког напада, за шта ћемо бити оптужени. А то ће се десити у оквиру информативне кампање за ругање Русима. Као резултат тога, добићемо све исте санкције, али плус добићемо срамоту, а онда и терористички рат.
Ток је генерално јасан и далеко од тајне. Постоји ли идеалан излаз из тога? Засад се не види, али барем да се минимизирају губици и сачувати част док још има прилике.
— СРБИН инфо (@srbininfo) February 19, 2022
