(Н. Бабић)

Паралелни свет према председнику Бараку Обами и гласноговорници Јен Пшак: митологија америчке изузетности која плаши већ и савезнике.

Мај је без сумње био месец Барака Обаме и гласноговорнице Стејт департмента који су својим иступима открили право лице америчког председника и администрације. Међутим, овде није реч о ономе о чему се мање или више говори годинама, колико о апсурдној нивоу „незнања“ првог човека Сједињених Америчких Држава и његове блиске сараднице и доказ лицемјерне политике Вашингтона. Но, кренимо с Обамом који је 28. маја пред кадетима војне академије Вест Поинт одржао дуги говор који је збунио високе државне званичнике и представнике медија, док реакције полазника престижне војне школе нису познате.

Michael Brenner зa The Huffington Post пише „како је председник Обама прошле недеље пред кадетима Вест Поинта опет представио своју визију спољне политике и говорио о свеобухватном стратешком континуитету свог мандата и америчкој будућности“.

„Обамин говор је дошао тек нешто више од недељу дана након што је Џон Кери изијавио да Америка мора имати већу и активнију улогу у свету, позивајући Американце да не подлегну умору због прекомерног интервенционизма у последњих десет година, што је довело до вишка претераног у овој новој деценији. Речи Џона Керија су свакако биле упућене и предсједнику Обами, чији је говор био дуг, али је његова порука једноставна: „Права политика је она која је вишестрана и међународна, али не изолационистичка или једнострана.“

Амерички председник је говорио о настојањима да се отклоне светски проблеми који би могли да угрозе кључне америчке интересе и претераном ослањању на војну силу, што Америка наводно, чини само зато јер је увек јача страна, али је свеједно претерано неодлучна у коришћењу силе када је то потребно. Многи показатељи говоре да је Америка у опадању и да у Вашингтону не виде како им измиче глобално вођство и то првенствено захваљујући погрешном тумачењу историје и раду америчких политичких странака“, пише Brenner.

Обама је говорио и о ратовима у Авганистану и Ираку, Блиском Истоку и Украјини. Рекао је „како се САД нужно морају да помири да су интервенције били дуге и скупе кампање“, та како је ово „окретање странице и ново поглавље у историји земље“.

Али Обама није одговорио каква је била сврха ратова у Ираку и Авганистану и одбио се суочити с последицама ирачке трагедије која је за Сједињене Државе била стратешка, финансијска, политичка и морална катастрофа. У другом делу говора се Обама противио рату, али се суздржао коментирати свој мандат и одлуке, као последице тих одлука по целу земљу. Треба ли подсећати да између Бушове и Обамине администрације нема никакве разлике, што је и сам амерички председник за Чикаго трибјун признао још у јулу 2014.

Гардијан пише како је Обамин говор на Вест Поинту „чудна слагалица нестварне спољне политике у којој амерички председник гледа на прошлост и на Авганистан и Ирак, а заборавља на беспилотне летелице и Путина, као да нису на овој планети и не чине јединствену целину „.

Међутим, најопаснији део Обаминог говора је изнова и опет био онај о „америчкој изузетности“.

„Прво, да поновим принцип који сам изнео на самом почетку мог председавања. Сједињене Америчке Државе ће употребити војну силу, једнострано, ако је потребно, када то наши основни интереси захтевају, када су угрожени наши људи и када је у питању наш живот. Исто тако ћемо поступити када је у питању безбедност наших савезника. У тим околностима треба поставити тешка питања и одлучити је ли је наша акција пропорционална, ефикасна и праведна. Мишљење међународне заједнице је такође важно. Међутим, Америка никада не би требала тражити нечије допуштење ако мора заштитити своје људе, нашу домовину или наш начин живота“, рекао је Барак Обама.

Овде сада нећемо преводити цео говор у којем је амерички председник препричао целу историју од напада на Светски трговачки центар 11. септембра 2001. па све до актуелног сукоба с Москвом, али се нужно осврнуо на седам детаља који упућују на то да Барак Обама живи у неком свом паралелном свету, што може бити последица забринутости због очигледног губитка статуса глобалног лидера, улогу коју су Сједињене Америчке Државе себи намијениле без ичије сагласности.

Седам изјава које доказују паралелни свет америчког председника Барака Обаме

1. „Наша економија и даље остаје најдинамичнија на свету.“

Упркос овој тврдњи америчког председника, многи стручњаци се слажу да је сам поглед на Вол стрит довољан да се закључи како се приближава још један балон који ће се ускоро распрснути. Економисти верују да је финансијски крах америчке државе неминован, а када се то догоди, моћ такозване „америчке“ централне банке ће бити значајно умањена. Масовни балон на америчком тржишту би према неким проценама могао да експлодира у следеће три године. Неколико стручњака такође упозоравају на предстојећи колапса долара, што је готово свршен чин након дугорочног гасног и монетарног споразума, према којем се сва трговина између Кине и Русије обавља у националним валутама. Реч је наравно о споразуму Кине и Русије недавно потписаном у Шангају, а који би могао променити изглед глобалне резервне валуте. Економиста и геополитички аналитичар Мак Кеисер већ дуже време упозорава“ како сви показатељи говоре да ће петројуан преузети место петродолара“, а након споразума Москва – Пекинг говори се о новој светској валути – „петрорубљи“.

2. „Кад тајфун погоди Филипине, или неко отме девојчице у Нигерији, група маскираних људи заузме зграду у Украјини, Америка је земља коју могу позвати у помоћ.“

Обама говори о „маскираним групама које заузимају зграде у Украјини“, али игнорише трагедију у Одеси, где је на десетине невиних људи изгубило животе због намерног подметања пожара у Дому синдиката од стране екстремистичких група које су директно повезане са америчким тајним службама. Масакр у Одеси је по броју жртава и стравичном начину злочин којег је немогуће прећутати. Постоје бројне индиције о организованом нападу, а истрага не даје резултате јер је све више директних учесника масакра у протеклих неколико недеља „нестало“, као нпр командант полиције из Одесе, пуковник Дмитри Фучеји, или умрло у „мистериозним околностима“, као Виталиј Будко, лидер неонациста из Десног сектора који је убијен на спавању 05. маја.,  или као девојка која је припремала молотовљеве коктеле починило самоубиство 19. маја или се изгубило траг као Сотнику Миколау, за којега нема никаквих информација већ недељама, иако се сви сећају снимке како у полицијској униформи и непробојном прслуку пуца на људе који су се покушавали спасити из запаљене зграде у Одеси. Говорити о жртвама тајфуна, а не споменути масовно убиство почињено на најгори могући начин је врхунац лицемерја.

3. „Дозволите ми да кажем да сам на почетку свог мандата први рекао да ће САД да користи војну силу, једнострано, ако је потребно, када наши витални интереси то захтијевају, кад се нашем народу прети и угрожен му је опстанак, или када је у опасности безбедност наших савезника.“

Чини се да је Обама заборавио да је током пет година његовог председавања више од 2400 људи убијено у нападима америчких беспилотних летелица на територији Пакистана, Авганистана, Јемена и Сомалије. Многи од убијених су били цивили, па па чак и деца. Америчке војне кампање у Либији, Авганистану и Ираку су настављене или покренуте управо јер је Обама говорио како су  угрожени основни амерички интереси“, али никада није рекао чиме су то били угрожени интереси америчког народа.

4. „Као председник сам одлучио да не ребамо слати америчке војнике у грађански рат у Сирији, а сада када видим секташко насиље, мислим да је то била права одлука. Међутим, то не значи да не бисмо требали помоћи сиријски народ.“

Председник Сједињених Америчких Држава, Барак Хусеин Обама, девет месеци раније је изјавио да је потребно покренути ваздушне нападе на Сирију и без чекања на одобрење Уједињених народа. Само захваљујући руским дипломатским напорима у оквиру Савета безбедности успела се избећи агресија на ту земљу. У свом говору у августу прошле године амерички председник је оптужио сиријску владу да се користила хемијским оружјем против сопственог народа. Међутим, ова информација никада није потврђена ни доказана, а Seymour Hersh, амерички истраживачки новинар и добитник Пулицерове награде (1970.), као и награде Џорџ Орвел (2004 ), у часопису London Review of Books објављује резултате истраге који говоре како иза хемијског напада стоје Обама, турски премијер Ердоган и исламистичка група Ал Нусра Фронт.

5. „Наша способност да обликујемо светско јавно мњење нам је помогла да брзо изолирамо Русију. Због америчког вођства је свет одмах осудио руске акције. Европска унија и Г7 су нам се придружили у наметању санкција.“

У саопштењу објављеном у време док је Барак Обама држао говор челници Европске уније су показали да нису вољни да наметне нове санкције Русије у вези са догађањима у Украјини. Након избора у Украјини је француски председник Оланд чак изјавио „како је због позитивног става Русије де – ескалација кризе напокон на помолу, али да ће ЕУ и даље будно пратити шта се дешава“.

Чак је и верни послушник Вашингтона, пољски премијер Доналд Туск, рекао „како нико не жели наметати санкције Русији и оне су опција само ако Москва буде помагала сепаратисте у Украјини“.

Из изјава европских лидера се види како им је лакнуло што су украјински избори одржани и што нису морали испунити претње на које су пристали под притиском Вашингтона. Осим тога, амерички председник заборавља да свет постаје мултиполаран и недавно потписивање руско – кинеског гасног уговора значи већу независност Русије од европског тржишта и потенцијалних западних санкција.

6. „Због информатичких напада радимо на обликовању и спровођењу закона како би осигурали своје мреже и наше грађане.“

Бивши оперативац америчких тајних служби, Едвард Сноувден, доказао је да ситуација није баш таква као што је описује амерички председник. Откривањем програма за масовну контролу података о грађанима те земље од стране обавештајних служби Сноувден је покренуо лавину која је и данас разлог спора како у Америци, тако  ис многим светским лидерима које је НСА шпијунирала „у име безбедности Сједињених Држава“. Едвард Сновден је у исто време када је Обама говорио о „законима који ће ускладити право на приватност и безбедност нације“, дао ексклузивни интервју у којем су аналитичари издвојили 6 кључних тачака којима бивши амерички обавештајац побија Обамине аргументе. Вреди споменути да је Едвард Сноувден рекао како НСА прати и проверава „када неко путује, је ли код куће, праве образац живота појединаца, бележи што тко ради и којим се активностима бави“, што значи да Обама прича неистине, јер такво масовно прикупљање података нема никакав значај за безбедност нације.

„Они прате када се будите, када идете спавати, које бројеве контактирате и јесте ли с неким с ким нисте у браку? Многи који га никада нису видели, били су шокирани када су први пут упознати са програмом. Сарадници су ме упозоравали да ако нешто кажем, они ће ме уништити. Не постоји безбедносни разлог за такво што. Рат у Ираку је покренут на лажним претпоставкама. Амерички народ је у заблуди. Сад, је ли то било због лоше намере или грешака, не могу са сигурношћу рећи. Али могу рећи да постоји проблем што људи превише верују у обавештајне системе, без да се о томе расправља у јавности „, рекао је Сноувден.

7. „Оно што нас чини јединственим је наша способност да и кад кршимо међународне стандарде и владавину права, наша жеља за јачањем међународног права се види кроз наше поступке. Зато ћу и даље инсистирати на затварању Гвантанама, због вредности и америчке правне традиције не можемо дозволити неограничен притвор за људе ван наших граница.“

Из године у годину Обама обећава да ће затворити затвор у Гвантанаму, који је на основу предизборних обећања из 2008. требао бити затворен већ више од пет година. Међутим, амерички затвор на Куби и даље функционише. Тренутно је у затвору Гуантанамо 155 људи, од којих многи уопште нису оптужени. Неколико организација за људска права оптужило је америчку владу да физички и психички мучи затворенике. Иако многи активисти широм света више од 10 година траже затварање заробљеничког центра, данас мало ко верује да ће Обама испунити обећање и да ће Гвантанамо икада бити затворен, а илустрована историја овог мучилишта не даје разлога за оптимизам.

Дик Чејни: „Обама је најгори председник којег сам упознао, а приче о америчкој изузетности плаше савезнике“

Дан након Обаминог говора у Вест Поинту се огласио бивши министар одбране и потпредседник, Дик Чејни, који је за Фокс Њуз изјавио „како је Обама најслабији председник којега у свом животу упознао“.

Бивши потпредседник Дик Чејни критиковао америчког председника Барака Обаму и то што, наводно, слаби способност земље да се утиче на свет. Чејни је у интервјуу за Фокс Њуз изјавио „како је перцепција Сједињених Држава у свету све гора, а главни разлог је актуелни председник“.

„То је можда и најслабији којег сам ја видео у животу. Имамо проблем са слабости, а она се највећим делом налази у Белој кућ „, рекао је Чејни.

Амерички бивши потпредседник је рекао да то зна из „сопственог искуства“, јер на недавном путовању на Блиском Истоку је провео неколико дана у разговору са тамошњим владарима.

„Они су апсолутно уверени да је америчка способност да води и утиче на догађаје у том делу света драстично смањена са овим председником“, рекао је Чејни.

Чејни је такође критиковао говор председника у којем је у више наврата говорио о посебности своје нације.

Према његовим речима “ редседник америчке државе је у војној академији Вест Поинт говорио искључиво о свом народу и у више наврата нагласио посебности своје нације, иако на тај начин изазива страх у срцима својих савезника који не знају више могу ли стварно рачунати на Вашингтон“.

Свет како га види гласноговорница Стејт департмента Џенифер Пшак

Ако су Обамине речи биле пуне празних фраза и неспорних неистина, оно што је током прошлог месеца успела да изјави гласноговорница Стејт департмента, Џенифер Пшак, изазвало је подсмех широм света, али и забринутост и то из разлога што се намеће питање како је та 36 – годишња званичница Демократске странке дошла до тако високог положаја, али и на који је начин 2000. добила диплому колеџа W&M у Вирџинији.

Наиме, на бројна питања новинара Јен Пшак одговара фразама: „Морам проверити… “ и „Касније ћемо се вратити на то питање…“, што су многи новинари коментарисали „како су уморни од слушања њених конференција“. Међутим, њене изјаве буде озбиљну сумњу у вези њене способности да уопште обавља тај посао.

Због тога политику Вашингтона према Москви све више доводе у питање чак и сами Американци. Током украјинске кризе је Јен Пшак у неколико наврата привукла пажњу јер није знала како да одговори на питања новинара. Често је читала реченице не знајући шта оне значе или прекидала новинаре не дајући им јасне одговоре. Њене изјаве су у Вашингтону су већ почели да коментаришу Сократовом узречицом: „Знам да ништа не знам!“, Но, послушајмо неколико изјава Џенифер Пшак.

„Гас се транспортује из западне Европе у Русију преко Украјине“

Пшак не изгледа нимало упућена у енергетска питања и верује да Европа испоручује гас Русији, а не обрнуто. У разговору са новинарима средином маја је рекла „како жели да Украјина добије додатни приступ снабдевању гасом, ако буде потребно“.

„Као што сви знате, природни гас се транспортује гасоводом из западне Европе преко Украјине према Русији“, рекла је Пшак, што је, наравно, у Русији изазвало и подсмијех и згражање.

Пшак није знала да објасни зашто Украјина не жели да плати руски дуг од 3,5 милијарди за већ потрошени руски гас.

„Зар мислите да Руси само желе да им се плати за производ који су већ дали“, рекла је Пшак, а када су је новинари питали „Мисли ли да Руси имају право тражити новац за своју испоручену робу?“, гласноговорница је рекла „да ће боље проучити детаље кад се врати у своју канцеларију“.

Тада су Руски медији писали „како Вашингтон упозорава Москву да користи енергију као политичко оружје, а ни сами не знају да објасне како је могуће да неко не плати испоручени производ и то у вредности 3,5 милијарди долара.“

„Дакле, не верујете да Русија може само жељети да јој се плати за производ који је већ испоручила? Слажете ли се с основном теоријом о продаји робе? „, питали су новинари.

„Ја разумијем што они кажу, али очигледно је да постоји велики број уговора који су склопљени између двеју земаља у прошлости. Ако погледате шта се дешава у контексту актуелних збивања, то није само пословни спор. То је очигледно….“, започела је Пшак.

„Но, слажете ли се да Русија има право да тражи да јој се плати за производ? „, упоран је био новинар.

„Мет, понављам. Спремна сам поново проверити у детаље кад се вратим у моју канцеларију, али само знам да у свим уговорима има неколико нијанси, а Русија се већ користила гасом за претње у прошлости“, био је разговор којег су пренијеле руске Вијести, које се питају да ли би такво нешто било могуће у Сједињеним Државама.

„Белорусија има излаз на море“

Портпаролка Стејт департмента је на свом Твиттер профилу написала „како ће, ако Белорусија изврши инвазију на Украјину, америчка Шеста флота истог тренутка бити упућена према обалама Белорусије“. Olivier Fehr, амерички експерт за друштвене мреже који је видео тај статус, остао је без речи, а Јен Пшак је неколико дана за редом била тема руског централног дневника.

Јен Пшак: „Рекла сам рингишпил? Да будем искрена не знам што то уопште значи“

Јен Пшак очигледно понекад ни сама не зна или није у стању да схвати шта је написано у говорима које јој претходно припреме њени сарадници.

„Сједињене Америчке Државе не признају резултате референдума у покрајинама Доњецк и Лугански“, на конференцији за новинаре 12 маја је рекла америчка гласноговорница, тврдећи, између осталога, „како су сепаратисти организовали такозване carousel (превару којом су се људи „као на вртешци“ аутобусима вртјели од једног гласачког места до другог и тако гласали више пута).

Но, када је један од новинара хтео знати што „конкретно“ значи термин којег је користила Пшак, висока званичница је рекла: „Да будем искрена, то сам прочитала, али нисам превише упозната са тим термином.“

„Кијев не спроводи војне операције на истоку Украјине“

27 мај, дан након напада на Доњецк и Славиански, Џен Пшак је изјавила „како украјинска влада ситуацију на истоку земље не покушава да реши употребом силе“.

„Не мислите ли да је то што радите војно решење за кризу? Зашто мислите да украјинска влада ради праву ствар“, упитао је један од новинара.

Претходно је представница Стејт департмента поновила да не постоји војно решење и навела да украјинске власти имају сва права да успоставе ред у својој земљи. Међутим, чињенице показују другачије. Дошло је до ескалације напетости и расте број смртних случајева.

Оружани сукоби у источној Украјини су се интензивирали, а број погинулих у том рефиону свакодневно расте. Према тадашњим подацима, током војне кампање украјинске војске у источној Украјини је убијено више од 100 људи. Међутим, Вашингтон пориче да је реч о „војном решењу“.

„Војно решење би могло бити резултат ове кризе, али ми не планирамо обезбедити војну помоћ. Ми ћемо и даље проучавати захтеве украјинске владе“, рекла је Пшак на конференцији за новинаре.

Само тренутак. Не мислите ли да је ово што радите војно решење за кризу? Зашто мислите да је украјинска влада ради праву ствар?“, Прекинуо је један од новинара, на шта је она поновила „како украјинске власти имају право да успоставе ред у земљи “

„Али није ли то војно решење?“, поново је питао новинар.

„То није војно решење“, нагласила је америчка званичница.
„Не? Па…. „, наставља новинар.

„Ми и даље верујемо да ће то бити решено кроз дијалог између страна, а то је оно што ћемо и даље промовисати“, рекла је Пшак, додавши како су Сједињене Државе усмерене „на економску подршку и дипломатске напоре“, иако су у то време цео свет обишле фотографије и снимци убијених у Доњецку и бомбардираном Славиански.

Само три дана после је за Кијев отпутовала делегација Пентагона.

„Рећи да је војна кампања последица посете америчких политичара Кијеву значи понављати изјаве Сергеја Лаврова“

Портпаролка за РТ није могла објаснити како операције у Украјини нису повезане са посетом Кијеву америчких званичника Joea Brennana (ЦИА) и потпредседника Бајдена.

На питање новинара Gaiane Chichakián је ли „случајно да након сваке посете америчких званичника Кијеву, Joea Brennana пре, а затим Бајдена, Кијев шаље војску на југоисток земље“, Пшак је једноставно одговорила:

„Мислим да сте копирали изјаве Лаврова“

Међутим, новинар наставља: „Какво је ваше мишљење о тој случајности?“.

„Мислим да можемо прећи на следеће питање“, рекла је Пшак.

„Руски новинари притворени и малтретирани у Украјини нису новинари“

Пшак такође наводи како у Стејт департменту сумњању да су новинари руског портала ЛифеНевс, Олег Сидиакин и Марат Саиченко, ухапшени у Краматорск 18 мај, заиста новинари и прихвата извештај из Кијева у којем се наводи да су „ухапшени из других разлога“.

„Према извештајима, двојица су у пртљажнику возила преносне системе противваздушне одбране. Нисам питала што ви имате у пртљажнику свог аутомобила, али је мало вероватно да би се могло пронаћи нешто слично. Мора се поставити питање да ли су ти људи стварно новинари“, на конференцији за новинаре рекла је Пшак.

Међутим, показало се да су Олег Сидиакин и Марат Саиченко заиста новинари, с картама и новинарским акредитацијама, а припадници профашистичке Националне гарде снага су их малтретирали и понижавали, чиме су се чак похвалили снимцима на интернету.

У међувремену је ОЕБС послао писмо министру унутрашњих послова Украјине, Арсену Аваков, тражећи ослобађање двојице новинара.

„Борба против нежељених новинара није најбољи начин да се људе у Кијеву увјери у посвећености демократији“, саопштило је руско министарство спољних послова, а на хиљаде новинара, којима су се придружили људи широм света, покренули су кампању за ослобађање Сидиакина и Саиченка, који су након недељу дана заточеништва ослобођени 24 мај 2014.

Толико о „америчкој изузетности“ и паралелном свету у којем живе амерички председник Барак Обама и гласноговорница Стејт департмента, Џенифер Пшак, но, можда би се ипак требали запитати је ли све горе наведено ништа више од трагикомедије или се требамо озбиљно забринути због чињенице да овакви људи – формално или не – управљају земљом која само за војску издваја око 600 милијарди долара годишње.

(Адванце)

Ознаке: Џенифер Пшак, анализа, Барак Обама, Н. Бабић, САД