Pročitaj mi članak
Швајцарска влада је присиљена одржати референдум на којем ће грађани одлучивати о томе могу ли банке такорећи из ничега стварати новац, односно да им се укине то ексклузивно право.
Наиме, Иницијатива „Vollgeld“ се одлучила на прилично радикалан корак и приватним банкама жели да одузме моћ „стварања новца“, што би, ако референдум успије, требало бити искључиво право Централне банке Швајцарске. Иницијатива је прикупила преко 100 000 потписа и швајцарска влада више нема другог избора него о том питању да распише референдум. Гласа ће се у корист приједлога да приватне и комерцијалне банке као покриће за своје пословање морају имати 100 посто банкарских резерви.
„Банке више неће моћи саме стварати новац, него ће им остати право да посуђују новац којег су им повериле штедише или друге банке, или чак, ако је потребно, новац који им буде дала Централна банка Швајцарске“, стоји саопштењу Иницијатива „Vollgeld“.
Ово неће бити први референдум о монетарној политици у новијој историји Швајцарске. Наиме, Швајцарци су 2014. гласали против закона који би повећао резерве злата земље са 7 посто на 20 посто, упркос анкетама које су показивале велику подршку овој иницијативи. Но, сада је на дневном реду ово питање и резултат могућег позитивног исхода иницијативе би била права катастрофа за комерцијалне и приватне банке у Швицарској. Тренутно резултате нитко не може предвидети, а што ће се догодити сазнат ће се након одржавања референдума.
Sam Gerrans, енглески писац и политички активист, пита се је ли Швајцарска спремна за револуцију и појашњава о чему је заправо ријеч.
„Од када је Исланд позатварао своје банкаре, нешто се промијенило. Незамисливо се ипак догодило и прави злочинци су морали платити рачун. Сада и Швајцарска пријети да ће банкстерима одузети ексклузивно право да производе новац. Aли, хоће ће се то догодити?
Josiah Stamp је једном рекао: „Aко желите и даље бити робови банака и плаћати трошкове властитог ропства, онда оставите банкарима право да и даље стварају новац и контролишу кредите.“
Стамп је добро знао о чему је говорио. Међу његовим постигнућима је именовање на чело познате Bank of England1928. године, пише енглески писац и активист.
Све такозване модерне и цивилизоване земље су под чизмом механизма којег је у једној реченици сажео Стамп. Врло мало земаља је успјело развити своја друштва без тог механизма, а међу њима су биле Либија, Ирак и Сирија. Све те земље имају још нешто заједничког, а није тешко погодити о чему је ријеч.
Но, друге земље, које би тек могле постати метом ничим изазваног геноцида у режији америчких агенција, као да се буде и осећају надолазећу тиранију.
Швајцарска је, на примјер, мјесто које никако не можемо повезати с избезумљеним фанатизмом, ипак одлучила да гласа о томе да се банкама забрани стварање новца.
„Енглези играју фудбал, пију пиво и туку се по градским четвртима у вечерњим сатима. Французи се дуре и слијежу раменима, чине једноставне ствари које трају дуго времена и коштају превише. Швајцарци остављају новац на сигурно, досадно мјесто, где му се ништа драматично неће догодити, тако да га може наслиједити будућа генерација богатих људи, по могућности у количини већој него што је оставила претходна генерација богаташа. Дакле, новац је средиште свега што се ради у Швацарској.
Швајцарска је такође дом Банке за међународна поравнања (Bank of International Settlements), која је, иако звучи као узбудљиво двојно књиговодство, у ствари паук у средишту цјелокупне финанцијске мреже“, пише даље Герранс.
The Telegraph такође извјештава како ће Швајцарци одржати референдум на којем ће се одлучити хоће ли се комерцијалним банкама забранити да стварају новац.
Савезна влада Швајцарске је потврдила прошлог четвртка да ће одржати референдум о том питању, након што је више од 110 000 људи потписало петицију којом се тражи да моћ стварања новца у финансијском систему искључиво има Централна банка Швајцарске.
Кампања коју су водили активисти покрета „Суверени новац Швајцарске“ (Swiss Sovereign Money), позната и као Иницијатива „Vollgeld“, жели ограничити финансијске шпекулације и од приватних банака тражи да имају 100 посто резерви на своје депозите.
Ово звучи невјеројатно досадно, зар не? Но, темељна је идеја она због које су се раније проводиле револуције.
The Telegraph даље пише како, у случају да референдум прође, комерцијалне и приватне банке више неће моћи саме стварати новац, него ће само моћи посуђивати новац којег су добиле од штедиша или других банака.
Дакле, ово треба поновити: „Комерцијалне и приватне банке ће само моћи посуђивати новац којег су добиле од штедиша или других банака.“
То је вјеројатно оно што сви мисле да банке и сада чине, те да посуђују новац којег на чување добивају од од штедиша и других банака.
Aли не! Банке се баве стварањем новца, иако заобилазним путем, то јест, оне некаквом чаролијом производе нешто због чега трошимо животе тешко радећи да би до тога дошли – новца. Оне то чине помоћу стварања имагинарне ствари коју зовемо – дуг. Потом се ми обвезујемо да ћемо те имагинарне своте вратити, али с каматама.
То не само да је изравна пријевара и крађа против јадника који је потписао уговор о кредиту, него такође умањује вриједност сваке јединице поједине валуте у којој се ова трансакција проводи.
У финансијском смислу, то је као штампање додатног пакета деоница. Сваки пут када извршни одбор неке компаније или друштва одлучи учинити исто, вриједност постојећих деоница пада, осим ако нема еквивалента у повећању вриједности фирме. Међутим, када то чине банке и стварају дуг, лихварски по својој природи, то се не догађа.
Чланак даље појашњава како од 1891. године ексклузивно право да издаје швајцарске кованице и новчанице има Централна банка Швајцарске(Swiss National Bank).
Међутим, сада је у Швајцарској у оптицају више од 90 посто новца у „електронском“ облику којег су створиле приватне банке, а не Централна банка Швајцарске.
„Због појаве електронских платних трансакција, банке су поновно добиле прилику да стварају властити новац“, поручују из покрета „Суверени новац Швајцарске“ и додају како су сви заборавили на одлуку народа из 1891.
То је тачно, јер када би имали приступ истим рачунарским терминалима банке, могли бисмо уз помоћ исте чаролије производити оно што замишљамо и што смо научени да сматрамо важним – новац. Ми би га, у том случају, као и банке могли производити у количинама по нашој вољи и колико нам се свиди.
Ево како функционише: када се одштампа довољна количина ове робе, настаје бум. Кад се одштампа превише, настаје инфлација, иако је, заправо,штампање новца само по себи инфлација. Када се прекине или обустави штампање, настаје депресија.
Међутим, све док људи буду тешко радили и банкарима давали право да им за то дају папириће или бројке на екрану рачунара у замјену за њихову крв, зној и сузе, све је у реду.
Увијек када се неки народ пробудио и схватио пријевару, „Обојеним револуцијама“, културном инвазијом или једноставним бомбардирањем су га гурнули натраг у камено доба.
„То је све; и сада је лако разумјети економију. Ми смо од рођења обучени да вјерујемо како су нам потребне банке и њихове папирнате фикције, јер исти људи који посједују банке уједно управљају и нашим централизираним системима образовања, медијима и свим инструментима за контролу маса. Aли је чињеница да их ми не требамо. Све се може користити као средство размјене. Британија је постала свјетска сила с економијом у којој су се порези плаћали комадима дрвета. На макро разини, америчка валута је у бити безвриједна. Једном када се нафтом буде трговало неком другом валутом, а не доларом, америчка привреда ће пропасти, јер у свијету неће бити разлога за куповином америчких долара. На микро разини се такође виде помаци и све више људи схваћа да прави пријатељи који имају добар повртњак вриједе више од пуног кофера измишљеног новца или посла којег мрзе и могу га изгубити у било којем тренутку. Врхунац се осјетио у Грчкој, земљи која је увучена у финанцијски вртлог од људи из Goldman Sachsa“, појашњава енглески писац и политички активист.
Сада још мало о референдуму у Швајцарској.
Sam Gerrans сумња да би све што је покренуто лако могло бити уништено.
Демократија, коју Швајцарци мисле да уживају, угодна је фикција, али им сигурно никад неће бити допуштено да ометају свијет високих финансија и бизниса.
Међутим, ако све прочитамо пажљиво, тамо се каже да само Централна банка Швајцарске треба задржати искључиво право стварања новца. Дакле, стварање новца би остало у рукама истих људи попут оних који контролирају ФЕД или Bank of England, али они то право не би могли уступити другима. У реду, али и ово барем показује да се људи почињу будити и знају где лежи истинска моћ.
У немогућем исходу да ова иницијатива у Швајцарској уроди плодом и њен предложени закон буде усвојен, а затим се почне претварати у нешто што ће заиста угрозити банкарску елиту, немојмо се изненадити ако се убрзо открије да Швајцарска скрива оружје за масовно уништење или да се тамо крију прави организатори терористичких напада у Њу Јорку 2001, па чак и да финансира „Исламску државу“.
Но, слободу се мора и вољети, ишчекујући резултат референдума у Швајцарској подсјећа Gerrans.
Извор: altermainstreaminfo.com
