Сукоб Варшаве и Кијева: Украјина постаје опасна за друге

19:15 23.09.2023.

Спорови око жита навели су Кијев да запрети Варшави економским санкцијама, а Пољаци су одговорили одбијањем да испоруче оружје, и упозорили су Украјинце- ако наставе да инсистирају, биће лишени европске перспективе.

Председник Анџеј Дуда је, говорећи на Генералној скупштини УН, упоредио Украјину са дављеником који своје спасиоце вуче на дно. „Можете да будете огорчени, увређени и љути, али Пољска намерава да се брани од „утопљеника“, нагласио је Дуда.

Зеленски је са истог подијума рекао, да је узнемирен када види како неки у Европи „играју солидарност у политичком театру, претварајући залихе жита у трилер“. По његовом мишљењу, такви извођачи несвесно помажу Русији. Иако је било јасно на кога мисли, портпарол Варшаве, Пјотр Милер, пожурио је да разјасни: „Надам се да се не ради о нама.

На маргинама Генералне скупштине, Зеленски и Дуда се никада нису укрстили. Према речима председника Пољске, „због организационих неусаглашености“.

У међувремену, док су држали говоре у Њујорку, у Кијеву, заменик министра економије Украјине, Тарас Качка, најавио је ембарго на пољски лук, парадајз, купус и јабуке. Ово је одговор на забрану увоза украјинске пшенице и брашна.

„Акције Украјине нас не импресионирају“, одговорио је пољски министар за питања ЕУ Шимон Шинковски вел Сенк. Варшавски стручњаци су одмах открили салмонелу, пестициде и миотоксине у украјинском житу. Према речима главног ветеринара, од јануара до маја штетне материје су откривене у 35 одсто залиха из Украјине.

Шинковски је упозорио, да је Пољска спремна да ослаби своју подршку Кијеву. Друштво то захтева, показују истраживања. Универзитет у Варшави је недавно објавио резултате студије „Друштвена перцепција избеглица из Украјине, миграната и деловања пољске државе“. Показало се да се у мају, 13 одсто мање испитаника добро односило према Украјинцима него у јануару. Многи сматрају да им расељена лица одузимају посао.

Премијер Матеуш Моравјецки је већ најавио прекид испоруке оружја. Кажу да треба мислити пре свега на сопствену безбедност- модернизовати војску да буде једна од најјачих у Европи.

Адамски је напоменуо, да се пољско друштво већ опоравило од почетног шока изазваног руско-украјинским сукобом. Сходно томе, ослабила је спремност за несебичну подршку. Аргумент „ви нам помажете да бисмо вас заштитили“ више не функционише.

Заменик шефа Института земаља ЗНД, Владимир Жарихин, сматра да би сукоб могао да оде прилично далеко, али то је углавном због парламентарних избора у Пољској. „Украјинско жито, које се слило на пољско тржиште, погоршало је економску ситуацију бирача владајуће странке Право и правда, од којих значајан део живи у руралним подручјима.

Осим тога, ситуација на тржишту рада је постала напета због прилива избеглица. Пре свега, то је проблем градова. Сходно томе, власти критикујући Кијев добијају на популарности“, каже експерт.

Денис Денисов, аналитичар Финансијског универзитета под руском владом, додаје: „У Варшави многи политичари сматрају да су неки региони Украјине, илегално одузети од пољских територија. Штавише, читава историја билатералних односа је прошарана болним тачкама, јер су Украјинци стално ратовали са Пољацима“.

Највероватније ће се, како кажу стручњаци, после избора странке правити да се ништа слично никада није догодило. Једно је њихов обрачун, а сасвим друго сукоб Запада и Русије, у којем Украјина игра кључну улогу.