Прочитај ми чланакМасивно топљење глечера пореметило је ротацију планете и то је најбољи показатељ колико човек утиче на простор у ком обитава.
Ово масивно топљење настало је као резултат глобалног загревања и изазвало значајне помаке у Земљиној оси ротације од 1990-их, показало је истраживање.
© AP Photo
„То показује дубок утицај који људи имају на планету“, рекли су научници.
Географски северни и јужни пол планете су тачка где његова оса ротације пресеца површину, али оне нису фиксне. Промене у распореду Земљине масе око планете доводе до померања осе, а тиме и полова.
У прошлости су само природни фактори, као што су океанске струје и конвекција вруће стене у дубокој Земљи доприносили наглом померању положаја полова. Али ново истраживање показује да је од деведесетих година губитак стотина милијарди тона леда годишње у океанима услед климатске кризе довео до помицања полова у новим правцима.
Научници су установили да се смер поларног заноса померао са југа на исток 1995. године и да је просечна брзина тог заноса од 1995. до 2020. била 17 пута бржа него у периоду од 1981. до 1995. године.
Тада се положај стубова померао се за око 4 метра у даљину.
„Убрзани пад воде ускладиштене на копну , који је резултат топљења леда главни је покретач брзог поларног заноса након 1990-их“, закључио је тим, предвођен Шансан Денгом, из Института за географска истраживања природних ресурса при кинеској академији наука.
Подаци о гравитацији које је прикопио тим сателита Грејс, лансиран 2002. године, коришћени су за повезивање глечерског топљења са кретањима полова у 2005. и 2012. години. Оба су се догодила услед повећања губитака леда.
Ипак, Денгово истраживање доноси нове закључке, јер се сада испитује и утицај пре лансирања сателита. Утврђено је да људске активности померају полове од деведесетих, скоро три деценије пре овог подухвата.
Истраживање објављено у часопису Геофизикл Рисрч Лејтрс показало је и да су глацијални губици чинили већи део помака, али да је вероватно помицању допринело и пумпање подземне воде.
Подземна вода се складишти под копном, али једном када се употреби за пиће или пољопривреду, поново се враћа у море, редистрибуирајући своју тежину широм света.
У последњих 50 година човечанство је уклонило 18 тона воде из дубоких подземних резервоара.
Винсет Хумфери са Универзитета у Цириху, који није био укључен у ново истраживање, рекао је да се показало како су људске активности прерасподелиле огромне количине воде широм планете.
„То вам колико је снажна ова масовна промена, толико је велика да може да промени осу Земље,“, рекао је он.
„Међутим, кретање Земљине осе није довољно велико да утиче на свакодневни живот, могло би да промени дужину дана, али само за милисекунде“, додао је.
Професор Џонатан Оверпек са Универзитета у Аризони, САД, рекао је да су промене на Земљиној оси нагласиле „колико стваран и дубок утицај људи имају на планету“.
Неки научници тврде да обим овог утицаја значи да би требало прогласити нову геолошку епоху која би носила назив Антропокен.
Од средине 20. века дошло је до значајног убрзања емисије угљен-диоксида и пораста нивоа мора, уништавањем станишта дивљих животиња, па самим тим и њих, трансформацијом земљишта пољопривредом, крчењем шума и њиховом индустријализацијом, преноси Гардијан.
