Прочитај ми чланак„У контексту текућих промена у међународним односима, Кина и Русија су постале још свесније значаја међусобне подршке и сарадње“, рекао је министар спољних послова Кине Ванг Ји.
Министар је истакао да су Пекинг и Москва дубоко разумели значај достигнућа њиховог пријатељства и узајамно корисних односа. Са становишта експерата, догађаји последњих месеци, као и провокативна дејства Запада, потврдили су исправност курса Руске Федерације и Кине ка стратешком зближавању. Аналитичари предвиђају да ће се руско-кинеска интеракција само продубљивати.
„Високи ниво међусобног поверења“
Ванг Ји је ову изјаву дао у контексту стратешких командно-штабних вежби „Восток-2022“ које се одржавају у Русији, у које је укључена и кинеска војска.
Раније је лист „Глобал тајмс“ објавио да је Пекинг на ове маневре послао више од 2.000 војника, преко 300 комада војне опреме, као и 21 војни авион и хеликоптер. Према наводима публикације, вежбе укључују борбене тенкове треће генерације Тип 99, борбена возила пешадије Тип 04, јуришне хеликоптере Харбин З-19, борбене авионе Ј-10 и разарач Тип 055.
После почетка „специјалне операције“ Руске Федерације у Украјини, земље колективног Запада су више пута захтевале да Кина осуди Москву и престане да је подржава. Сличне тезе изнела је и Г7.
На последњем самиту групе, који је одржан крајем јуна у Немачкој, лидери држава Г7 поново су критиковали НР Кину, апелујући на Пекинг да искористи свој утицај на Руску Федерацију, како би Москва зауставила специјалну операцију.
Министарство спољних послова азијске силе одбацило је критике, рекавши да Г7 нема овлашћења да говори у име целе светске заједнице.
„Земље Г7 чине само 10% светске популације. Они немају право да представљају цео свет, нити да верују да се њихове вредности и стандарди примењују на цео свет“, рекао је портпарол кинеског министарства спољних послова Џао Лиђијан.
Упркос спољном притиску, Русија и Кина настављају да јачају стратешку сарадњу у свим областима. Тако су у јуну током телефонског разговора руски председник Владимир Путин и председник Кине Си Ђинпинг, приметили да би до краја 2022. обим трговинско-економске сарадње требало да достигне рекордне нивое.
„Договорено је проширење сарадње у енергетској, финансијској, индустријској, саобраћајној и другим областима, узимајући у обзир ситуацију у глобалној економији која се закомпликовала због нелегитимне политике санкција Запада. Дотакнута су и питања даљег развоја војних и војно-техничких веза“, саопштила је прес-служба Кремља.
Док Кина одбија да се повинује ултиматумима Запада, Москва је подржала територијални интегритет земље, током недавне кризе због статуса Тајвана. Овај проблем је поново ескалирао крајем јула – почетком августа, након што је острво, упркос примедбама НР Кине, посетила председница Представничког дома Конгреса САД Ненси Пелоси.
Права одлука
Говорећи о суштини билатералних односа Москве и Пекинга, политиколози подсећају да ове државе односе граде на основу међусобног разумевања, и не стварају агресивне блокове.
„Русија и Кина виде да се суочавају са заједничким геополитичким и економским изазовима, и да су уједињене заједничким вредностима. То је стабилност државе, поштовање сопствене културе, историје и традиције.
Дакле, интеракција између Русије и Кине није само нека врста тактичког савеза усмереног против трећих страна, већ подударност гледишта и нова врста међународних односа, у којима ниједна земља није монополиста ни у једном питању“, објашњава директор Института азијских и афричких земаља Московског државног универзитета, Алексеј Маслов.
Са његове тачке гледишта, садашње геополитичко слагање оправдало је продубљивање сарадње Москве и Пекинга.
„Свакако, тренутна ситуација је потврдила да је курс ка зближавању Русије и Кине био исправан. То је довело до повећања интеракције између две земље, али треба разумети да се приближавање одвија и без тога. Почео је да се активно развија пре 30 година. Истовремено, потенцијал односа још није исцрпљен, а интеракција ће бити још интензивнија“, предвиђа политиколог.
Такође је додао да су Руска Федерација и Кина достигле посебан ниво међусобног разумевања, који се не мери конкретним показатељима, и којим се друге земље не могу похвалити.
„Пример је однос између Сједињених Држава и Кине, чији је трговински промет много већи него између Кине и Русије, али су истовремено америчко-кинески односи компликовани огромним политичким противречностима“, подсетио је Маслов.
Заузврат, Евгениј Грачиков, ванредни професор Катедре за теорију и историју међународних односа Универзитета РУДН, приметио је да Кина у потпуности подржава забринутост Русије у вези са ширењем НАТО-а на исток.
„У Пекингу, с обзиром на актуелна дешавања, овај процес се схвата буквално. Дакле, исток је Кина. Ово тумачење олакшава чињеница да су се први пут након Другог светског рата и распада СССР-а у Јужном кинеском мору појавили немачки бродови, а присуство америчких бродова у овој области већ је постало одређена норма. Односно, друга земља НАТО одједном почиње да показује активност која угрожава безбедносне интересе Кине“, нагласио је аналитичар.
Он је такође подсетио да НР Кина подржава став Русије о питањима разоружања, војних активности и неприхватљивости стварања и употребе бактериолошког и другог сличног оружја.
„Између Кине и Русије већ је формиран војно-политички, стратешки, геополитички савез. Још ближе координирамо позиције у међународним организацијама, и подржавамо једни друге. Стога је Кина гледала како ће Русија реаговати у тренутку заоштравања ситуације око Тајвана. Све је то међусобно повезано, пошто ове провокације долазе из Сједињених Држава. Вашингтон се бори на два фронта – не само идеолошки, већ и посреднички рат против Кине и Русије“, закључио је експерт.
— СРБИН инфо (@srbininfo) September 5, 2022
