Прочитај ми чланакИ након смрти један од највећих научника нашег времена, физичар Стивен Хокинг, остаће упамћен по великој посвећености физици али и животу, јер је пуних пет деценија избегавао смрт коју су му лекари предвидели још када је био у раним двадесетим.
Због ретке болести коју су му доктори дијагностиковали, стручњаци су сматрали да ће умрети још пре пет деценија, али је надмашио сва њихова очекивања. Многи научници су зато на његов 70 рођендан, 2012. године, дали одговоре на питање шта је човечанство научило од Хокинга.
1. Никада нећемо имати све одговоре
Када је 2010. године упитан на крају предавања да ли мисли да ће доћи време када ће људи научити све о физици, Хокинг је брзо одговорио „Надам се да не“. Исте године читалац „Тајм“ магазина га је питао да ли осећа велику одговорност што има све одговоре, на шта је Хокинг написао:
– Иако физичари и математичари могу да нам кажу како је универзум настао, они нису баш корисни у предвиђању људског понашања, јер је превише једначина које треба решити. Ја нисам бољи од било кога другог у разумевању зашто људима откуцава време – одговорио је, преноси „Вашингтон пост“.
2. Знање се најбоље примењује када се дели
Упркос тешкој тематици, његову књигу „Кратка историја времена“ прочитали су милиони људи, јер ју је учинио врло приступачном. Према гласинама које круже, наводно је издавач рекао Хокингу да ће се број читалаца преполовити за сваку једначину коју напише у књизи, па је научник уписао само једну, „Е = мц²“.
– Чињеница је да би информација у његовом уму била бескорисна свима другима да није некако успео да је на прави начин представи – написао је научни блогер Мик Фарис.
3. Учите лекције из историје
На питање ББЦ-ја шта би се догодило да људи открију интелигентни живот у свемиру, Хокингов одговор је гласио „Знајте историју“.
– Откриће интелигентног живота у свемиру било би највеће научно достигнуће икада. Али би било врло ризично да се покуша комуникација са цивилизацијом ванземаљаца. Ако одлуче да нас посете онда би исход могао да буде сличан као када су Европљани дошли у Америку. То се није баш добро завршило по америчке домороце – одговорио је.
ПРЕМИНУО Стивен Хокинг https://t.co/kwqDI10l8O
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 14, 2018
4. Проучавајте оно што води вашу страст
У интервјуу који је режисер филма „Кратка историја времена“ из 1992. Ерол Морис дао за „Вашингтон пост“, он је објаснио зашто верује да је Хокинг толико фасциниран проучавањем црних рупа.
– За мене, то је као нека права прича Едгара Алана Поа, како бити сахрањен у једном себи… Када је имао 21 годину дато му је још две и по године живота, а 30 година касније постајао је све више онеспособљен. И који је главни циљ његових истраживања? Црне рупе – звезде које се урушавају у себе, имплодирају, постају толико невроватно густе да ништа не може да побегне из њиховог гравитационог поља… За мене постоји веома блиска метафоричка веза – рекао је Морис.
5. Никада немојте да изгубите глас
Због своје болести, Хокинг је 1985. године морао да се подвргне третману због којег је остао без говорних способности, али ипак никада није престао да прича. Уместо својим гласом, развио је нови метод, користећи компјутер који је препознавао покрете његовог десног образа и изговарао речи уместо њега.
6. Геније не би требало увек да се повезује са прецизношћу
Хокинг је признао у предавању 2010. године да није научио да чита пре осме године, као и да је био лењ током студија на Оксфордском универзитету, и да му је рукопис толико непрегледан да га је прозвао „очај мојих учитеља“.
