Прочитај ми чланак
Савремени тероризам скроз може да се уобличи у ликове грчког мита о Горгони Медузи – чудовиште са људским ликом, косом од змија и погледом који човека у трену претварау камен. Терористичка интернационала је такође чудовиште са змијама-филијалама по читавом свету и идеологијом која душе људи који верују у добро камени.
Стари Грци су тврдили да је Медуза, једна од три сестре – Горгоне, млада лепотица са прелепом косом пожелела да се такмичи у лепоти са богињом Атином. Богињи се то није допало и она јој је послала бога Посејдона који је њој, пошто се претходно претворио у птицу, одузео невиност. А затим је Атина косу младе лепотице претворила у отровне змије због чега се ова разбеснела и одлучила да се баци у рат против богова.
Тада је, укратко, цар Полидект поручио јунаку Персеју да убије Горгону Медузу. Персеј је од Хермеса (бога трговине) добио оштри криви нож. А Атина му је поклонила углачани штит од бакра и сандале са крилима. Пошто је стигао на бојно поље Персеја су сандале са крилима однеле до пребивалишта три сестре и он је Медузи отсекао главу.
И све би се завршило на томе да се нису јавиле последице Посејдоновог поступка. У току борбе Медуза је родила децу коју је зачела са Посејдоном – дива Хрисаора и крилатог коња Пегаза. А из капи крви које су пале на песак Либије појавиле су се отровне змије и тамо уништиле све живо…
Међународни тероризам у савременом облику је никао из исламског радикализма, који тешко да је био тако леп као млада Горгона, али је и он тежио такмичењу са западним Олимпом.
А Полидект из Вашингтона је у једном тренутку, који се поклопио да уласком совјетских јединица у Авганистан, одлучио да ако обљуби Горгону и њену косу претвори у змије, Горгона ће од беса да покаже Совјетима. Као у старогрчкој легенди, он је тада Џорџу Бушу – старијем поручио да се направи да је лепотан Посејдон и да напумпа цуру. Тај у то време још увек млади бог је послушао, и од тада се Горгонина коса претвара у талибане – уништитеље окупатора, а у њеној утроби се развијају сурови изроди, чије ће време доћи нешто доцније.
Пошто је у Авганистану Горгона добила шта је хтела, она се ухватила у коштац са западним Олимпом и онда је Полидект наложио младом Персеју, Посејдоновом потомку, да одруби Горгони главу, и тако је преведе у режим ручног управљања. Како би морала да извршава све што јој се нареди, јер – ипак је она паликућа.
Али тај млади бог је увек био понављач коме је, усто, на универзитету сврака попила мозак,те није успео да изврши поверену му мисију. Персеј је тада позвао своју братију како би се Горгона нашла у редаљки, али замисао није успела и недоклана Горгона, уместо да покорно сарађује, почела је да ради шта пожели, па је своју косу – змије разбацала по читавом свету. А копилад коју је родила више се не прави фина и људе убија чак и без ритуалних узвика „Алаху акбар!“
Древни мит је ипак леп. Богови су увек богови! Али пројекција тог мита на наше време уопште нема у себи естетике. Ни Горгона није она иста, а ни Појседон и Хермес нису као у причи. Постали су груби, примитивни, уопште се не понашају као богови, већ су постали – идоли.
Међутим, упоређивање треба да се настави, јер се Горгонина глава не ваља само по Авганистану. У Ираку њена коса – змије већ кида главе америчким новинарима, у Либији су се капи њене крви претвориле у аспиде које прже људе. А најважније – изданци насиља су се бурно примили и у самој Америци, те полицајци убијају цивиле, а цивили су спремни да убијају полицајце.
Убиство црнокожог дечака у Фергусону је појединачан случај који показује какав је систем. Како сведочи невладина организација за заштиту права „Амерички савез за грађанске слободе“ само у последње време су у сличним околностима полицајци у САД убили неколико људи. А околности су биле такве, да запањују суровошћу чувара реда…
Тако је у Милвокију полицајац покушавао да палицом пробуди црнца Донтреа Хамилтона, који је спавао на улици. Овај није схватио зашто му одузимају слободу коју му је поклонио његов рођени Устав, да спава где год пожели, а где ипак није забрањено, те је покушао да се супротстави. Тада се чувар реда повукао неколико корака уназад и у њега испразнио цео шаржер пиштоља.
А становника Њујорка – црнокожог Ерика Гарнера полицијска патрола је осумњичила за нелегалну трговину цигаретама, после чега је примењено гушење као начин задржавања, које је окончано Гарнеровим смртоносним ударцем главом о тротоар…
У држави Охајо полицајци су отворили ватру на Џона Крофорда који је са полице у продавници оружја дохватио пнеуматски пиштољ. Црнац са пиштољем у руци је такође добар разлог за пуцање.
Радник типографије у Викторвилу Данте Парке је убијен зато што је возио бицикл, а полиција је баш тада тражила преступника који је у близини тог места украо нечији бицикл. Црнац на бициклу – то је превише опасно да би се бавили истрагом. Отворити ватру колико год да треба.
Навели смо само неколико примера из последња два месеца, а панораму читаве Америке је заиста тешко представити. Али једно је јасно: у Фергусону су људи у масама изашли на улице у знак протеста против самовоље полиције, а то значи да је Горгонина коса – Горгонине змије – већ успела да допре и до њих.
А ту Америка није имала среће у још понечем: са националног Олимпа им се обраћа човек егзотичног порекла који своју политику гради врачањем како је то уобичајено у племену Вудуа.
Осим тога, уопште није мудро да се према враџбинама односимо са висине – кроз њих на незаштићене људе делују демонске силе. У нашем случају ствар је у конфликту прометејевског типа наследника – Горгоне и представника културе Вудуа, чије враџбине само што нису допрле и до нас. Допреће оне и до изрода у Ираку који се управо спремају да обезглаве следећег америчког новинара, и до полицајаца у САД-у који још не схватају зашто није мудро пуцати у црнце без упозорења. Чуће их, али резултата неће бити. Зато што није требало да се према Медузи Горгони понашају тако ружно. Јер она би наставила мирно да живи у својој авганистанској пећини и никога не би дирала.
А овако се старогрчки мит пред нашим очима претвара у америчку трагедију.
(Фонд стратешке културе – Дмитриј Седов)
