Pročitaj mi članakU članu 19 Krivičnog zakonika Srbije definisano je šta predstavlja nužnu odbranu, međutim ta definicija je podložna različitim tumačenjima.
У закону се наводи да није кривично дело оно дело које је учињено у нужној одбрани.
Нужна је, како се објашњава, она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра другога одбије истовремен противправан напад.
Даље се додаје да се учиниоцу, који је прекорачио границе нужне одбране, може казна ублажити.
Додаје се и да ако је учинилац прекорачио границе нужне одбране услед јаке раздражености или препасти изазване нападом, може се и ослободити од казне.
Како у свом раду наводи професор Правног факултета Милан Шкулић, закони и пракса у ЕУ су када је реч о нужној одбрани, релативно сличним нашим прописима.
У том погледу је, како се наводи, наш Кривични законик у суштини типичан европски законик.
„Наше материјално кривично право је још увек типично континентално-европско кривично право, а иначе, наш Кривични законик, па и када је реч о делима против имовине, спада у сам европски врх по тежини, односно висини прописаних казни, што онда када је реч о проблематици нужне одбране, помало „девалвира“ законску могућност (не)ограниченог ублажавања казне у случајевима прекорачења нужне одбране“, навео је професор у свом раду о овој теми.
Он додаје да ту постоје могућности за различења тумачења шта спада у нужну одбрану.
„Можда је наша пракса још увек недовољно склона нешто ширем тумачењу у погледу испуњености услова који се односе на нужну одбрану, тј. приликом оцењивању у конкретним случајевима – када постоји, а када не постоји таква врста „правно-одобравајуће“ одбране у односу на конкретан противправан напад“, објаснио је он.
У свом раду професор је навео да је пракса кривичних судова у Србији углавном начелно склона прилично рестриктивном приступу у вредновању начина и интензитета одбране који је чине неопходном, односно адекватном, у потребној мери да би се сматрало да је човек поступао у нужној одбрани, те да дело које је учинио бранећи се не представља кривично дело, јер није противправно дело.
„Чини се да овде није толико проблем у законским нормама, колико у сувише крутој пракси, али се такође, чини да би можда и одређене модификације законских правила у правцу давања више „слободе“ и више „простора“ у односу на правом дозвољене могућности у одбрани од противправног напада, суштински могла да буду адекватна“,
Професор је предложио и да би можда требало размислити о томе да се у закону омогући блаже кажњавање, а под одређеним условима и ослобођење од казне, не само када се ради о интензивном прекорачењу лимита нужне одбране, већ и када је у питању екстензивно прекорачење нужне одбране, дакле не само онда када је примењен виши ниво и интензитет одбране од оног који је реално био неопходно потребан, већ и онда када је одбрана започета док је напад постојао, али се практично продужила у одређеном времену и онда када је напад већ престао.
„Тада то у ствари, формално више и није одбрана, али имајући у виду да је она започета док је напад трајао, а да човек који се брани због стреса којем је изложен, страха и сл., није увек у стању да реално и „хладне главе“ процењује и на на време „закочи“ своју одбрану, чини се да би законодавац могао да и овакву ситуацију подведе под вид прекорачења нужне одбране“, појсанио је професор.
Каква је ситуација у САД
Ипак, у САД је закон нешто другачији, мада ни тамо то није тако флексибилно, као што неко понекад тумачи, на темељу гледања холивудских филмова и писања средстава јавног информисања, објаснио је професор.
Он је као пример навео то да је Синдикат полиције тражио да се Србија „изједначи са америчким прописима по питању права на одбрану приватне својине“.
Он сматра да тај синдикат слабо познаје упоредно право.
„Ни у САД није тако као што замишљају они који су америчко кривично право „научили“ гледајући филмове, а решења из нашег Кривичног законика су веома слична, често и идентична ономе што је типично у Европи, а у битним елементима се суштински не разликују ни од нормативних решења у кривичном праву САД“, навео је професор у свом раду.
Како је додао, у САД је донекле још увек жива извесна традиција „дивљег запада“, али ни у тој држави није могуће „тек тако“ и скоро „рутински“ лишити живота човека, штитећи своју имовину, иако је начелно из одређених традиционалних разлога, у САД заштита имовине веома значајна.
И у САД је значајан услов за самоодбрану, односно неку врсту нужне одбране, одговарајућа сразмерност и већина држава САД не допушта примену тзв. смртоносне силе, ако напад није усмерен на живот и тело, већ је нападнута имовина, објаснио је Шкулић.
У Америци, како се додаје, посебна пажња се придаје томе када се напад усмерава ка „дому“, односно повезан је са заштитом „кућног прага“ (што је случај и када се ради о нападу на живот и тело у оквиру „дома), али ни тада се не ради о „бланко дозволи за убиство“.
„Према суштини концепцији одбране дома, човек који је нападнут у својој кући, односно дому у којем живи, има изузетно широко право на одбрану, како погледу интензитета одбране у односу на напад, односно „пропорционалност одговора“, тако и у погледу услова који се у неким државама САД разликују према критеријуму карактера силе која се испољава приликом напада, тј. с обзиром на то да ли се ради о смртоносној или несмртоносној сили“, наводи се у раду.
Наиме, професор је објаснио да се овакав вид тумачења закона у САД крије у њиховој историји.
„Сједињене Америчке Државе су изворно настале као изразито усељеничка земља, донекле и нека врста „обећане земље“. Већини имиграната у САД, чак и у време када се радило о претечи САД, тј. британској колонији у једном делу, а у другом делу простору без власти („дивљи запад“), је био „сан“ и основни циљ да тамо пронађу безбедност, уточиште, благостање и сл. Сањали су да преко океана нађу свој дом. То је било посебно значајно људима који су бежали од глади (посебно попут стотина хиљада Ираца), разних облика беде, рата и других несрећа или су једноставно, сматрали да је нови континент њихова нова велика шанса за нови почетак и успех“, наводи се у раду.
Додаје се и да су многи од усељеника у САД у својој постојбини и буквално били бескућници. Стога је и из тих „симболичко-емотивних разлога“, легитимна и ефикасна заштита дома тим људима била једна од примарних вредности.
Нека правила у САД су чак и ригорознија него у Србији.
„У неким легислативама САД су основна правила која се односе на самоодбрану, односно видове одбране сличне нужној одбрани у српском кривичном праву, чак донекле и строжија него што је то у Кривичном законику Србије, али и тада доктрина одбране дома утиче на шира овлашћења/могућности у одбрани од противправног напада“, написао је професор.
Оволика кирија нема ни на Менхетну: Оглас за стан у Београду који шокира https://t.co/EUcB5a31sM
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 8, 2023
