Прочитај ми чланакОд почетка рата у Украјини из Вашингтона није било покушаја да се ступи у директан контакт са руском страном. У среду је Блинкен рекао да ће позвати Лаврова. Шта се променило?
Амерички државни секретар Ентони Блинкен у среду је, током конференције за штампу у Стејт департменту, изнео драматичну најаву о намери да разговара са руским колегом Сергејом Лавровим „у наредним данима… по први пут од почетка рата” у Украјини, односно од 24. фебруара.
Интересантно, његов алиби за разговор подсетио је на совјетску еру – размена заробљеника.
САД нуде размену руског предузетника Виктора Боута, који је ухапшен на Тајланду 2008. године на основу америчког налога, и касније осуђен на 25 година затвора по оптужници за трговину оружјем, у замену за Бритни Гринер, кошаркашицу која је задржана на московском аеродрому због поседовања наркотика и, што је још важније, Пола Вилана, бившег маринца, који је ухапшен у Русији 2018. године и касније осуђен на 16 година затвора на основу оптужнице за шпијунажу.
Вилан је за Русе без сумње био добар улов. Амерички амбасадор у Москви га редовно посећује у затвору.
Блинкен је напоменуо и другу тему о којој би волео да разговара са Лавровим, а то је имплементација „житног споразума”. Вашингтон није учествовао у преговорима о споразуму и сада покушава да се бочно укључи у цео процес. Блинкен тврди да „широм света чује и види очајничку потребу за храном, односно за смањењем цена хране. А ако ми директном дипломатијом можемо да охрабримо Русе да се придржавају обавеза које су преузели, и ако ће то помоћи људима широм света, ја сам одлучан да то урадим”, закључио је амерички државни секретар.
Рат се отргнуо алгоритму
Занимљиво, турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу индиректно је алудирао на САД изјавивши да постоје земље које „желе да блокирају” договор о житу између Русије и Турске, и које желе да се сукоб у Украјини „продужи“, јер сматрају да што дуже буде трајала специјална војна операција Москве, „Русија ће бити слабија“.
Напослетку, Блинкен је поменуо и прави разлог предстојећег разговора са Лавровом – „план Русије да анектира украјинске територије”.
Блинкен је поновио хиперболу да санкције имају „моћан и све снажнији ефекат”, да су „дубоко ослабиле Русију” и да ће Бајденова администрација учинити све што може да „ојача украјинску позицију на бојном пољу, како би имала што је могуће бољу позицију за преговарачким столом.”
Међутим оно што провејава је дубоко неспокојство Вашингтона због тога што руска позиција, на њихово крајње запрепашћење, није омекшала него отврднула у последње време. Блинкен је поменуо прошлонедељну изјаву Лаврова да су се циљеви Русије у Украјини проширили. „Они сада настоје да преузму још украјинске територије, поред Донбаса,” поручио је Блинкен.
И заиста, рат се отргнуо америчком алгоритму. Мађарски премијер Виктор Орбан прошле недеље је рекао да антируске санкције „нису уздрмале Москву”, већ Европу, која је до сада изгубила четири владе у овој економској и политичкој кризи.
Русија узвраћа Сједињеним Државама и НАТО-у истим маниром какав су они примењивали док су комадали Југославију. НАТО рат у Југославији вођен је у тренутку када је Русија била слаба и принуђена да беспомоћно посматра како Запад комада сродну словенску земљу.
Русија се сада неће зауставити, будући да је већ ухватила велики залет. Блинкен је усплахирено приметио: „Мислим да је веома важно, сада када знамо шта је следећи руски план, а то је анексија додатне украјинске територије, да министар Лавров директно од мене чује да видимо шта раде, да знамо шта раде, и да то никада нећемо прихватити. То никада неће бити легитимизовано. Ако то ураде и истрају на таквој одлуци, последице ће бити трајне.”
Међутим парадокс је у томе што је лопта још увек у америчком дворишту. Русија ће ући у Украјину онолико дубоко колико Вашингтон буде Кијеву слао напредног наоружања којим се може гађати руска територија. Москва је просто заинтересована да руска територија буде обезбеђена од напада са територије Украјине.
На Бајденовој администрацији је одлука да ли ће продужити рат или ескалирати обим руских операција. Вашингтон је направио катастрофалну одлуку када је одлучио да шкартира руско-украјински споразум потписан у Истанбулу у априлу, у којем је Кијев пристао да изађе у сусрет умереним захтевима руске стране.
Промена тона
Али то је било пре него што је амерички министар одбране Лојд Остин – раме уз раме са Блинкеном – након кратког пута у Кијев закључио да САД желе да виде Русију „ослабљену до нивоа да више не може да чини оно што је учинила инвазијом на Украјину.” Остин се похвалио да је Русија „већ изгубила велики део војних способности” и „велики број војника”, те закључио: „Желимо да их онемогућимо да у кратком року поврате те способности.”
Чувши Остинов ратни поклич, Блинкен је додао: „Стратегија коју спроводимо, а која се односи на масивну подршку Украјини, масивни притисак на Русију, у солидарности са преко 30 земаља, даје озбиљне резултате. У том смислу видимо да се руски ратни апетити смањују.”
„Русија губи, Украјина побеђује”, тврдио је тада Блинкен. Међутим тог тријумфалистичког тона није било у његовом коментару у среду.
Лепота конференција за штампу је у томе што један новинар може да их учини живљим и живописнијим. Тако је амерички новинар упитао Блинкена: „Говорите да је Русија изолована на међународном плану, али видимо да министар Лавров лети по Африци и Блиском истоку а председник Путин иде у Техеран… Они тиме желе да покажу да нису изоловани, а сада сте и Ви објавили да ћете са њима разговарати. Шта нам о напорима ове администрације да изолује Русију говори чињеница да ви заправо контактирате њих како бисте преговарали”?
Блинкеново објашњење: „Мат, оно што ја видим у путовањима министра спољних послова (Лаврова) је очајнички покушај да се пред светом оправдају акције које је Русија предузела…”
Па ипак, шеф спољне политике ЕУ Џозеф Борељ јуче се озлојеђено пожалио: „Лавров током својих посета убеђује Африканце да су европске санкције изазвале све што се дешава… и читава западна штампа то понавља. Кад ја одем у Африку да изнесем супротне тврдње, да санкције немају ништа са овим, нико то не помиње.”
Руски министар спољних послова Сергеј Лавров и заменик премијера Етиопије Демеке Меконен на конференцији за новинаре након разговора у Адис Абеби, Етиопија, 27. јул 2022. (Фото: Министарство спољних послова Русије)
Бајденову администрацију мучи баук колапса европских економија. Извештај Си-Ен-Ен-а од јуче је носио наслов: „Амерички званичници тврде да се остварује најгори кошмар јер Русија прекида снадбевање Европе гасом”. Тврди се да Бајденова администрација „иза кулиса фуриозно ради како би одржала јединство европских савезника” будући да их је погодио повратни удар санкција против Русије, те да би се „њихов утицај на Европу могао осетити и у Америци, подижући цене гаса и електричне енергије.”
Извештај цитира неименованог званичника САД који тврди да је руска освета за западне санкције довела Запад на „непознату територију”. Треба ли рећи да Блинкенов најављени позив Лаврову указује на очајничку ургентност Вашингтона да отвори линију комуникације са Москвом на политичком нивоу.
Остаје да се види како ће овај обрт бити дочекан у европским престоницама, поготово у Кијеву. Блинкен је предводио западни бојкот Лаврова на састанку министара спољних послова Г-20 у Балију, и то недавно, седмог и осмог јула. Док је Блинкен припремао своју шокантну објаву, председник Бајден је приређивао гламурозни дочек на високом нивоу у Белој Кући за Олену Зеленску, супругу Владимира Зеленског.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 30, 2022
