Прочитај ми чланакЕво како се дубока држава обрачунава са аутсајдерима које средња класа изабере да би се обрачунали са њом
„Ово је веома тужан тренутак за нашу земљу. Нема у њему никакве радости“ – изјавила је Ненси Пелоси у суботу, у Остину, на Тексас Трибјун фестивалу. „Осећамо се жалосно. Mолимо се за што бољи исход. Срце ми је сломљено због овога што се дешава…“
Овако је председавајућа Председничког дома америчког Конгреса исказала своју патњу, само четири дана након што је најавила да ће Конгрес којим председава и у којем демократе имају већину покренути истрагу са циљем да опозову председника Доналда Трампа.
Међутим, да ли се заиста све баш тако одиграло? Да ли је Пелоси на овај начин одобрила истрагу о опозиву председника САД пре него што је прочитала транскрипт разговора између Трампа и председника Украјине, Владимира Зеленског?
ЛОГИЧНО ОБЈАШЊЕЊЕ
Једно другачије објашњење, засновано на стварним догађајима, сугерише другу верзију приче.
Крајем септембра, представници демократа из Конгреса који се залажу за Трампов опозив, а чији број полако расте, извршили су велики притисак на Пелоси. Шта је друго она могла да уради?
Одбор за правосуђе је тело које према историјској пракси мора да од оба дома конгреса добије овлашћење како би могло да покрене истрагу против председника. Али Пелосијевој је ово деловало као убитнички пут, као ћорсокак, као формула за неуспех након које би уследила оштра контрареакција против посланичког клуба Демократске странке у Конгресу, што би напослетку резултовало њеним уклањањем са места председавајуће Представничког дома у јануару 2021, а можда чак и пре тога.
Како то? Њен шеф Одбора за правосуђе, Џеролд Надлер, у склопу истраге против Трампа председавао је катастрофалним саслушањем током којег је Трампов савезник, Кори Левандовски, исмевао чланове Одбора. Председавајући одбора за буџет Представничког дома, Џон Јармут, оценио је саслушање као „фијаско“.
Стога, када су обзнанили вест о разговору вођеном 25. јула између Доналда Трампа и председника Украјине, током којег је Трамп наводно апеловао чак „осам пута“ на Зеленског да истражи везу између Џоа Бајдена и његовог сина Хантера са корумпираним олигарсима, Пелоси је одлучила да вешто искористи тај догађај не би ли решила своје проблеме.
Председавајућа Представничког дома САД Ненси Пелоси стиже на конференцију за медије на којој је најавила покретање процеса опозива председника САД Доналда Трампа, Вашингтон, 24. септемабр 2019.
Како би задовољила најљуће противнике председника Трампа у свом демократском посланичком клубу, Пелоси је на своју руку најавила истрагу о његовом опозиву. У намери да умерене посланике из свог табора поштеди гласања за или против, она је једноставно прескочила ту процедуру. У жељи да осигура ефикасност и брзину спровођења истраге, пребацила ју је из надлежности Надлеровог Одбора за правосуђе у руке Обавештајног одбора Адама Шифа. Она сада тражи сужавање могућих поља истраге и усмеравање импичмента на само једну спорну ситуацију, а то је Трампов захтев Зеленском за надзором активности Бајденових.
Чему се Пелоси нада? Да ће Представнички дом гласати о једној тачки опозива до краја године, и потом тај захтев послати у Сенат на пресуду и завршити с тиме. Ово је брза стаза којом Ненси Пелоси намерава да крене у својој борби за опозив Доналда Трампа и окончање његовог председничког мандата. Како би све изгледало што уверљивије, она тврди да јој је „сломљено срце“ због свега што се догађа.
ТРОГОДИШЊИ РАТ
Већ три године осовина медија и дубоке државе настоји да поништи резултате председничких избора из 2016. и да сруши Доналда Трампа, почевши од тзв. афере Рашагејт. Изгледа да је сада та машинерија скројила процес импичмента, који намерава да искористи као оружје у овој политичкој борби.
О томе се заправо и ради све време. Када је изгледало да би афера „Иран-Контра“ (политички скандал у другом Регановом мандату када је откривено да су владини званичници тајно организовали продају оружја Ирану који је био под ембаргом на увоз наоружања; прим. прев.), могла да оконча председничку каријеру Роналда Регана, након његове убедљиве изборне победе у 49 од 50 држава, тадашњи уредник „Вашингтон поста“ Бен Бредли задовољно је изјавио: „Нисмо се оволико забављали још од Вотергејта.“
Ево како се дубока држава обрачунава са аутсајдерима које средња класа изгласа да би се у Вашингтону с њом обрачунали. Како би на ово требало да одреагују Републиканска странка и Трампово бирачко тело?
Требало би да препознају реалност. Без обзира на то да ли су Трампа погрешно посаветовали да сугерише председнику Украјине да му достави податке из истраге о деловању Џоа и Хантера Бајдена, коначан циљ јесте Трампово свргавање, демократски еквивалент за краљеубиство.
Док је „узбуњивач“, чији меморандум је покрено Трампов импичмент већ увелико на путу канонизације од стране Белтвеја, ниједна кампања за опозив председника не може остати вечно анонимна, јер оно што је за једнога „узбуњивач“, за другога је „завереник“. Са киме је узбуњивач сарађивао при креирању своје оптужбе? Ко стоји иза њега? Каква су његова политичка уверења? Људи имају право на одговоре. А демократија умире у тами, зар не? (Иронична алузија на нови мото Вашингтон поста, једног од водећих антитрамповских медија у САД; прим. прев.)
Тек тридесет година након афере Вотергејт сазнали смо да је тадашњи „узбуњивач“ био корумпирани ветеран Еф-Би-Ај-а (FBI), познат као „Дубоко грло“, који је Вашингтон посту кришом проследио тајне информације са суђења како би дискредитовао тадашњег шефа ФБИ Патрика Греја и доспео на његову функцију. Његов је идентитет држан у тајности три деценије? Због чега? Коме је то користило?
Републиканци не смеју дозволити демократама да збрзају овај процес, већ би требало да својим функционера дају довољно времена да схвате колики је улог на столу, те да успоставе одбрану и одбију и овај последњи у низу покушаја естаблишмента да збаци председника изабраног да покаже „елити“ где јој је место.
Треба присилити све демократске кандидате за председника САД да заузму јасан став по питању опозива Доналда Трампа због оптужби за тешке злочине – због једног нејасног телефонског позива Кијеву. Што се тиче америчког Сената, он би такође требало да одбије разматрање и врати у Представнички дом било какав акт о опозиву који је скројен на дивљи и крајње пристрасан начин, као што је случај са овим. Не сме се журити са доношењем суда.
Ако главна тема председничких избора 2020. године буде председник Трамп, реците нацији да ће народ у новембру наредне године одлучити о његовој политичкој судбини, као и политичкој судбини Џоа Бајдена, ако демократе заиста верују да је чист као суза, па одлуче да га кандидују.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
