Pročitaj mi članakPremda se u aktuelnim događanjima neretko prednost u tzv. medijskom ratu daje američkoj strani čini se da ovakva i ovolika ubedljivost mejn strim medija (ukoliko je zaista postignuta) ima i svoju cenu. Uprkos svim opšte prepoznatim psihološkim manipulativnim tehnikama čini se da ova medijska pobeda ni u domaćem javnom mnjenju nije ni naročito duboka a ni spektakularna. Nedavna anketa vezana za podršku ukrajinskim snagama dobar je pokazatelj upravo toga. Uprkos (ne tako neoborivoj) podršci od 64% ispitanika na uzorku celih Sjedinjenih država a koji su za slanje vojnoj pomoći Ukrajini - neki su ipak počeli da se pitaju kako se zove to što se za pare američkih obveznika dobija.
Управо пред децембарску Бајденову одлуку да пошаље нову траншу војне помоћи Украјини анкете су почињале да показују мањак ентузијазма за помагање рата. „Ако можемо да дефинишемо крајњи циљ, размислио бих.“ „Шта ми у ствару хоћемо од Русије?“ И, веома важно: „Нема надзора над новцем који дајемо, а ми конзервативци знамо да је Украјина корумпирана земља“. Чини се да ово последње ипак неким републиканцима смета за разлику од демократа који су већином срећно вакцинисани од сличних питања. Али, премда линија разграничења између оних који би војно подржали Украјину и оних који то радије не би чинили, наизглед иде по линији демократе – републиканци – то је само опште правило са мноштвом још неструктуираних изузетака. Линија разграничења за ову подршку унутар америчког јавног мњења заправо се подудара са осудом (насупрот немању никаквог осуђујућег става) спрам Епштајн-Клинтон афере и такође осудом (спрам немања никаквог става) везано за аферу трговине утицајем од стране Бајденовог сина. Чини се да су управо они који су остали имуни на Епштајна и на Хантера Бајдена спремнији да мирно прихвате иподршку Зеленском. Ова је групација нешто већа и пуно агресивније артикулисана: Корупција? Имате проблем са тим? Не, они не виде ништа сумњиво у томе што Зеленски ради а ако нешто такво постоји, сигурно је реч о пролазним пропратним појавама. Битно је да момак јасно каже да је на страни демократије, ми не треба да улазимо у детаље. (парафраза најфреквентнијег подржававајућег става).
Али, будући да је опасно питање смисла америчке подршке Украјини већ почело да се поставља учестало – амерички медијски пројекат Зеленски је морао некако да парира. Те су тако амерички грађани за своје паре додуше нешто и добили али се то што су добили нити може опипати нити уопште икако дефинисати. Али звучи.
„Ваш новац није у добротворне сврхе . То је улагање у глобалну сигурност и демократију с којом поступамо на најодговорнији начин.“
Рече Зеленски, царски медијски дочекан.
Украјинско руководство поступа са туђим парама на одговоран начин. Али заправо нема начина да се то провери. Потребно је веровати на реч. Премда се одавно оглашава да се оружје послато Украјини продаје илегално. И премда Украјина (потписница Декларације о правима детета) увелико мобилише малолетнике, тачније јури децу по улицама уваљујући им у руке оружје купљено од пара америчких обвезника. Какогод, истина јесте да већина Американаца заиста јесте спремна да да новац човеку који се представља као бранитељ наше цивилизације (и шире) али је такође истина да баш та подршка додатно шири већ постојећу знатну напуклину унутар америчког јавног мњена и самим тим подиже тензије, политичке улоге и нестабилност земље. Америчкој унутарњој политици то до извесне мере може користити (управљање конфликтима) али то свакако не прија људима који треба ментално да поднесу како Зеленског и његову „демократску“ причу на основу које тражи паре тако и предстојеће предизборне активности, вести и брифинге.
Не треба заборавити да је емоционална ангажованост гледалаца већ од претходних избора остала на новом, вишем нивоу, одржавана ковид хистеријом, те да свако додатно подизање мора бити врло дозирано. Експерти су управо пред дилемом која опасно подсећа на чувену констатацију: Операција успела, пацијент преминуо. До које мере убеђивања амерички мејнстрим медији могу да иду, а да им при томе гледаоци остану ментално читави?
ПОЛИТИКА, АЛКОХОЛ И ДРУГЕ ШТЕТНЕ СУПСТАНЦЕ
Јануарски сајт Америчке Психолошке Асоцијације презентује истраживања која упозоравају да вести из политичког живота ове државе могу у великој мери негативно да утичу на ментално здравље људи. Земља политичке изузетности ионако има много проблема ове врсте, а нарочито тешко пада деценијски већ тренд раста самоубистава и суицидалних понашања младих. Сада се опажа да одрасли, дакле и родитељи тих аутодеструктивних младих људи све више трпе због политичких проблема своје земље. А што наравно здушно сервирају медији, у јаким дозама, са тек повременим неутралнијим и пажљиво распоређеним паузама. Сасвим налик мирном делу хорор филма после кога редовно изнова бивате престрављени.
Било би заиста лепо када би се АПА бавила проблемом менталног здравља Американаца из разлога чисте људске и професионалне забринутости. Политика (читај мејнстрим медији) заиста угрожава ментално здравље људи и било би логично саветовати људе да избегавају те теме као што треба избегавати алкохол или цигарете. Разлика је међутим у томе што мејнстрим медији морају имати гледаоце, а мејн стрим политика мора имати своје гласаче. Тојест, психолози не смеју напросто саветовати своје клијенте да избегавају медије или да потраже и неко друго мишљење. Нити им једноставно могу рећи да су медији токсични (као што им наравно неизоставно морају рећи да треба да избегавају „токсичне руске изворе“). Па шта онда да раде психолози са сопственим узнемиреним и депресивним клијентима, опхрваним раздражујућим информацијама ? Како то помирити?
„Када говоримо о политици онда мора постојати извесна трговина између тога да се осећате добро и да радите добро. Уклањање себе од политичког стреса збиља може ићи у корист сопствене добробити али то онда морамо платити одустајањем од наше демократије“.
Речју, боље и стресиран наш гласач него да немамо гласове.
Управо то нам, са сајта Америчке психолошке асоцијације поручује Брет Форд, асистент на предмету Психологија Универзитета у Торонту. Овај истраживач је, скупа са својим америчким колегама, истраживао однос праћења политичких догађаја у Сједињеним Државама и менталног здравља пратилаца, махом везано за изборе али и за значајне одлуке америчког председника.
„Истраживачи су уочили да размишљање о политичким догађајима (на начин на који су их медији презентовали – прим. аутора) изазива негативне емоције код испитаника. Они испитаници који су искусили више оваквих политиком узрокованих негативних осећања у просеку су били значајно лошијег психичког па и физичког здравља – али код њих је такође уочена значајно већа мотивација да делују политички (кроз волонтирање) или да донирају новац у политичкој кампањи.“
Па добро, биће мало унезверени али донације неће престајати и на штандовима ће стајати врло мотивисани активисти. Изгледа да су заувек прошла она времена када је политичка активност мотивисана радошћу и обећавајућим политичким програмима.
Да се вратимо на почетак. Американци можда заиста добијају медијски рат, како на домаћем терену тако и глобално. Овај рат они међутим воде као што воде и све друге ратове, са циљем почетног удара иза кога не остаје ништа изузев спржене земље. Како то изгледа и колико је ментално здрава оваква медијска политика имаћемо прилике да видимо и на украјинским избеглицама који су јој били драстично изложени више од деценије. Да, по ту цену медијски рат се доста лако може добити. Уосталом, украјинске избеглице нису амерички проблем. Америка само шаље своје медије и оружје. Исти медијски алати користе и за извештавање у сопственој земљи, што су избори ближи све интензивније.
Дубоко подељена нација, са великим бројем људи, младих нарочито, који имају озбиљне психичке тешкоће (невезано са социјалним урушавањем) и, при свему томе, обавезно политички коректни (тврдо политички опредељени заправо) терапеути. Чини се да је све мање изгледа да Америчка психолошка асоцијација све нас обрадује извештајем о ментално бољем стању нације.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 28, 2023
