Pročitaj mi članakDok francuski predsednik Emanuel Makron poziva Evropljane da pripreme svoje vojnike za slanje u Ukrajinu, magazin Fokus saznaje da Nemci ne žele ni da se bore za sopstvenu zemlju, tačnije za njene političare. Prema jednoj anketi, samo 32 odsto Nemaca je spremno da uzme oružje u ruke u slučaju napada na Nemačku, a trećina njih nije baš uverena da će to zaista i učiniti. Većina nema nameru da brani svoju otadžbinu, pa ni zato što je nezadovoljna vlastima i onim u šta su pretvorili državu.
Објављивање резултата анкете изазвало је скоро три хиљаде коментара. Како сам часопис признаје, „овај број је огроман и далеко премашује број реакција на обичне чланке“. Фоцус даје много цитата из коментара.
Читаоци пишу да су спремни да заштите своју породицу и имовину, али неће „макнути прстом зарад номенклатуре у Берлину” и „земље којој је више стало до бициклистичких стаза у Перуу него до својих пензионера”.
„Био сам војник Бундесвера, али нећу узети оружје за Немачку у њеном садашњем стању. Овде више нема шта да се брани“, наводи један коментатор.
Они који не желе да се боре највише су међу источним Немцима, као и бирачи Алтернативе за Немачку и левичарских партија, односно они који модерну Немачку и политичаре који воде државу никада нису сматрали својима.
У свим овим групама удео „патриота” је приметно нижи од националног просека, иако се АфД, за разлику од левице, тешко може назвати пацифистичком странком, а Источни Немци су, према статистикама, спремнији да служе у армији него западњаци.
Иако коалициони партнери критикују Олафа Шолца због недовољне помоћи Украјини, он се више не може назвати „канцеларом мира“
Али, на пример, међу присталицама владајућих Зелених чак 36 одсто је спремно за борбу. И то упркос чињеници да је партија својевремено израсла из пацифистичког покрета, а један од њених лидера, данашњи вицеканцелар Роберт Хабек, не тако давно је патриотизам назвао „одвратним“ и рекао да не зна од какве користи је Немачкој.
Сада, међутим, Хабек и његови партијски другови више не разговарају тако. Напротив, они директно захтевају наставак рата са Русијом од стране Украјинаца и немачког оружја, тврдећи да то иде у прилог управо Немачкој које су се тек недавно одрекли. И тврде да се само ратом може постићи мир у Европи. Међутим, у немачкој политици је све одавно поприлично помешано.
Ове недеље, украјинско питање је поново поделило Бундестаг и владу. Канцелар Олаф Шолц, који не жели да испоручује крстареће ракете Кијеву, и шеф његове фракције у парламенту, који је предложио „замрзавање” украјинског сукоба, подржали су само опозициона левица и АфД. Док су Шолцови коалициони другови – Зелени и либерали – наставили да нападају канцелара и његову странку, оптужујући социјалдемократе за помирљиву политику према Русији.
Мишљење грађана у овим расправама готово никога не занима, осим можда левице и АфД-а, али њихов глас у Бундестагу сада има само реторички значај. Већина Немаца је, судећи по истраживањима јавног мњења, на Шолцовој страни – они су и против снабдевања крстарећим ракетама, бојећи се да ће Немачка бити увучена у сукоб, а немачку војну помоћ Кијеву углавном сматрају претераном.
Али зашто сам канцелар не жели да пошаље Таурус – из безбедносних разлога или једноставно из техничких разлога – остаје мистерија.
У сваком случају, како је током дебате у парламенту приметила левичарска политичарка Сара Вагенкнехт, Шолца је дуго било немогуће назвати „канцеларом мира“, што је и сам канцелар одмах потврдио обећавајући даљу војну помоћ Украјини, укључујући и трошак средстава добијених као приход од руске имовине замрзнуте у ЕУ.
