Pročitaj mi članak
Најновија испитивања јавног мњења показују да је Украјина ближе општем рату него мировним преговорима.
Сви међународни покушаји да се у грађанским ратом раскољену Украјину уведе какав-такав мир могли би лако да се разбију о зид решености грађана из западног и северног дела земље да још одлучније наставе ратна дејства. До коначне победе.
Према испитивању јавног мњења, које је обавила украјинска социолошка група „Рејтинг”, чак 36 одсто житеља бивше совјетске републике сматра да је неопходно наставити са такозваном антитерористичком операцијом (АТО), чији је назив само синоним за прави грађански рат који се одвија на релацији Донбас – остатак земље, који је до сада однео животе десетина хиљада невиних грађана и потпуно разрушио југоисточни део земље.
Раст ратоборности Украјинаца из западног и северног дела земље могуће је објаснити многим узрочницима. Први је свакако осетан пад животног стандарда што, само по себи, доприноси јачању агресије код људи. На поменуто се надовезују приче о уласку земље у НАТО, у шта се многи уздају, без обзира на чињеницу да је таква могућност у више наврата демантована директно из Брисела.
Приликом недавних парламентарних избора (26. октобра) бирачи у поменутим деловима земље нису могли да се одлуче коме да поклоне поверење. Најјача партија Народни фронт премијера Арсенија Јацењука освојила је свега 21,67 одсто бирачких гласова. Ово је додатно унело нервозу у политички живот земље, а тиме и међу грађане.
Према већ поменутом истраживању, знатно је опао и број оних који верују да се мировним преговорима, попут оних одржаних у Минску, ишта може решити на обострано задовољство.
Такође, одлучност житеља Доњецке и Луганске области да сами уређују свој политички и привредни живот, ослањајући се при томе на суседну Русију, навела је њихове земљаке из других делова државе да оштрије подигну свој глас.
Одговарајући на расположење сународника, премијер Јацењук је недавно отворено изјавио да је „стварање војске способне да заустави агресију од стране Русије – задатак број један”. Ипак, ово је тек пуста жеља, пошто је за трансформацију оружаних снага у озбиљну војну силу потребно много и времена и новца. А данашња Украјина нема ни једно од двоје поменутих.
Ратоборнији део Украјинаца при томе чак и не размишља о могућности федерализације земље. Њихов једини циљ је унитарна држава, што је, по мишљењу многих, могуће остварити само – општим ратом против побуњеника на југоистоку и њихових помагача из Русије.
Међународна заједница, тачније Европска унија, свесна је опасности коју би донело ширење украјинског сукоба који би лако могао да се прелије и на суседне државе. Бежанија стотина хиљада људи из својих домова и потрага истих за спасоносном безбедношћу ван граница домовине носи са собом и опасност да за њима крену и војне формације, што би у сукоб могло да увуче већи део континента.
Да ли је нарасла ратоборност Украјинаца тек резултат жестоке пропаганде на електронским медијима и у штампи, како мисли Олег Царев, председник парламента самопроглашене конфедерације Доњецке и Луганске народне републике, или украјинско руководство „звецка оружјем” не би ли на тај начин учврстило свој крхки положај међу грађанима, показаће даљи развој догађаја.
Како год било, на југоистоку земље су, према тврдњама тамошњих лидера, спремни и за преговоре и за ратовање. Па шта се прво деси.
(Политика – Слободан Самарџија)
