Pročitaj mi članakDodikova hrabrost, zapadna nespremnost za dijalog i opstanak u uslovima zapadnih sankcija. U Sankt Peterburgu se zatvara Međunarodni ekonomski forum.
У Санкт-Петербургу 8. јуна завршава се 27-ми по реду Петербуршки међународни економски форум (ПМЕФ). Ове године једну од главних бизниз-догађаја у Русији посетило је 139 земаља и око 20 хиљада учесника.
По традицији ПМЕФ посећују представници компанија, регионалних власти, званичници, политичари и јавни посленици. Музичари, глумци, уметници и блогери такође су чести гости форума.
Ове године главни учесници манифестације били су званичници из Белорусије, са Кубе, из Судана, Вијетнама, Казахстана, Азербејџана, Киргизије, Абхазије, Јужне Осетије, 50 министара из земаља Африке, Латинске Америке, Источне Европе, из арапског света. На форуму су специјални гости руског председника биле његове колеге из Зимбабвеа и Боливије Емерсон Мнангагва и Луис Арсе.
Русији медији велику пажњу посветили су доласку председника Републике Српске Милорада Додика на форум, истакавши да се његова посета пада у тренутку који је у политичком смислу подједнако осетљив како за саму Републику Српску, тако и за њеног лидера лично. Без обзира на процес који се против њега води у Босни и Херцеговини за непоштовање одлука непризнатог од стране УН високог представника Кристијана Шмита, Милорад Додик допутовао је на економски форуму Санкт-Петербургу, састао се са руским лидером Владимиром Путином и изјавио да Република Српска жели да подржи Русију у условима неправених економских санкција. У тренутку када европски лидери који се залажу чак не ни за подршку руске политике, него просто за разуман прилаз и преговоре са Москвом у буквалном смислу постају егзистенцијално угрожени, то је заиста храбар потез.
Такође Додик је високо оценио значај Петербуршког међународног економског форума, назвавши га „великом манифестацијом светског значаја“. При томе Република Српска не боји се да упркос заједничком ставу апсолутне већине европских земаља, развија трговинску и економску сарадњу са Москвом, истичу руски медији. Агенција ТАСС цитира обећање Милорада Додика да ће се на основу договора постигнутих на форуму у руским продавницама ускоро појавити прехрамбени производи и вино из Републике Српске.
За време састака са Додиком председник Путин са своје стране обећао је да ће Москва доприносити побољшању ситуације на Балкану и остати доследна свом ставу о неприкосновености Дејтонског споразума.
Европа је Титаник који тоне, треба узети чамац и отповити далеко
Међу учесницима овогодишњег Петербуршког међународног економског форума били су и многи новинари и друштвени посленици са Запада који у својим земљама због наклоности према Русији често трпе различити врсте притисака, потпуно супротне прокламованим западним вредностима демократије и слободе говора.
Белгијски политиколог Крис Роман каже да се због повременог појаљивања у руским медијима он у својој земљи налази на црном списку специјални служби и уједно и Интерпола.
Крис Роман (ФОТО: Србин.инфо)
„То значи потпуну контролу на било ком аеродрому. Како ме виде, полицајци вичу – Крис Роман, дођи овамо! Полицајци ме гледају као да сам терориста само зато што понекад говорим на руском Првом каналу“, – пожалио се Роман у личном разговору на маргинама форума.
Белгијски политиколог каже да у Русију долази зато што види у њој острво традиционалних вредности, које су раније биле заједничке европске вредности на којима је и сам васпитан. Роман се пожалио да намера белгијских власти да грађанима усаде толеранцију долази до апсурда. Он је навео пример свог познаника, чију четворогодишњу унуку у дечијем вртићу уче да људи девојчице под изговором да деца треба да знају у постојању различитих гендера и о томе шта је то секс.
„Европа је просто Титаник у који је већ ушла вода. Мислим да спаса више нема, треба наћи чамац и отпловити далеко“, – сматра Роман.
По његовим речима, то што се сада дешава у Европи дешавало се у Римској империји отприлике у трећем веку наше ере – империја је већ била „зарђала“, али је опстала још 200 година, зато што је била технички супериорна. У следећа два века Римска империја је потпуно деградирала.
„Европа неће пропасти одмах, то ће бити лагано пропадање. Проблем је још и то што западни новац нема покриће у злату, као руска рубља. Долар и евро иду заједно, као алпинисти. Ако један алпиниста пада у провалију, он вуче друге за собом. Ако долар пада, евро пада такође. Када ће се заједно срушити, ја не знам. Ја видим како та велика Европа пропада, не зато што је непријатељ јачи, већ зато што смо ми из године у годину слабији“, – изнео је Крис Роман своје опаске.
„Ја очекујем да ћемо живети једном у Европи као СССР 1991. године – полиција и плате нема. Пара нема. С том разликом што је у Русији свако имао стан, викендицу и башту. Руси су преживели захваљујући својим баштама. А у Белгији ми имамо мало башти и много бетона“, – додао је полтиколог.
Крис Роман сматра да односи између Европе и Русије могу да се развијају на основу два сценарија. Један је да руски тенкови поново изборе слободу Европи, али је питање зашто би руски војници гинули за Европу. Друга варијанта је стрпљење.
„Европа може да бира – или ће да настави да пропада или ће да политичким методама ликвидира ту политику која је води ка пропадању. Европа мора да схвати да је Русија њен сусед и боље да са њим разговара, него да ратује.
Крис Роман сматра да би будуће мостове између Русије и Европе могли да граде такви политичари као мађарски премијер Виктор Орбан или словачки Роберт Фицо.
„Фицо због тога умало да није умро“, – изјавио је Роман.
Бизмарк: Русија је спремна за дијалог, Немачка тема тренутно слуха за то
Председник организације „Дијалог Бизмарка“ Александар фон Бизмарк сматра да је Петербуршки међународни форум веома важан догађај, зато што људи долазе овамо да разговарају.
Александар фон Бизмарк (ФОТО: Србин.инфо)
„Долазе представници различитих компанија и то је јако важно у овом тренутку. Ми морамо да разговарамо. Ја долазим из Немачке и желим да кажем да ми нисмо непријатељи са Русијом. Ми морамо да дамо људима знак за будућност. Владе стоје одвојено, оне не представљају сва народ“, – истакао је Александар фон Бизмарк.
Он је напоменуо да се Русија увек подвлачи да жели да преговара, али у Немачкој тренутно немају за то слуха.
Канадска новинарка жели да исприча свету истину о Мариупољу
Новинарка из Канаде Ева Бартлет, која је много времена провела на Донбасу, каже да је на ПМЕФ дошла зато што жели да види ко су учесници форуму и како они виде перспективу раста и развоја Русије у постојећим околностима.
„Такође ја сам желела да чујем како се Русија бори са санкцијама. Ја такође дуго боравим у Русији и видим заједно са другим становнцима земље да се санкције не осећају превише у свакодневном животу. Али желим да схватим како се тај проблем решава на нивоу државе“, – испричала је канадска новинарка.
Ева Бартлет признала је да неколико година није била у Канади и да не зна како ће се власти земље понети према њој када се буде вратила кући и да ли ће је можда по доласку ухапсити због њеног извештавања из Донбаса.
По њеним речима, у Канади још нема тако отворене русофобије као у Европи, али то је питање времена.
„Као што знате, Канада је прилично укључена у украјински конфликт на страни Кијева и подржава и украјинску армију и батаљон „Азов“. Посебно је важно то што постоји подршка екстремним, нацистичким елементима. Чак и да не буде никаквог притиска од стране државе, тамо су екстремни украјински елементи. Видели смо да су се бивши нацисти обраћали у канадском парламенту“, – истакла је Бартлет.
Коментаришући украјински конфликт, новинарка је истакла да је Русија годинама испољавала стрпљење и позивала на дијалог. За то време украјинска армија гађала је руске цивиле у Донбасу.
„Ја ценим руску отвореност према дијалогу, али сам сигурна да су сада увидели да Запад није спреман за то“, – рекла је Бартлет.
Новинарка је додала да је имала прилике да посматра како се у новим руским регионима одвија референдум о придруживању Русији и да види да људе нико није приморавао да изађу и да гласају на њему.
Бартлет је такође истакла да је њен циљ да исприча у западним медијима истину о Мариупољу. По њеним речима, за Западу постоји представа о томе да је Мариупољ био потпуно уништен у току војних дејстава, али то није тако. Уништене су само оне зграде у којима су држали положаје украјински војници, подвукла је она. Има много зграда које нису такнуте. Уз то град се интензивно обнавља, што је одлично, сматра Ева Бартлет.
