Pročitaj mi članak
Неупитно један од најважнијих политичких догађаја прошле године је био шкотски референдум о независности одржан 18. септембра 2014. Такав један догађај и прилику за независност Шкоти су чекали кроз дуги низ покољења. Шкотска је од 1707. године дио Краљевства Велике Британије. Након крвавих оружаних гушења јакобитских устанака у 18. стољећу, прилика за независност путем демократског референдума чинила се готово нестварном. Мало тко у историји је успио остварити мирним путем оно што није успио у рату.
Лако је схватити одлучност Енглеза да пошто пото сачувају Уједињено Краљевство. Британско царство је на свом врхунцу 1922. имало под својом контролом једну петину свјетске популације и четвртину површине наше планета. Распало се у другој половици 20. века у процесима деколонизације. Но, не тако давно, 1982., очитовала се одлучност Лондона да очува Фалкландска острва који су на другом крају свијета удаљени 13 хиљадаа км од Британије. Данас британских прекоморских подручја има 14, укључујући Бермудске и Кајманске отоке.
Кад се види да држе под својом контролом та подручја лако је увидјети жељу да не допусте одцјепљење Шкотске која се налази на њиховом матичном острву. Одвајање Шкотске би појачало такве тенденције код Велса и Сјеверне Ирске. Такође, кад би се догодила шкотска сецесија то би значило крај британске заставе, грба и осталог популарног британског знаковља. Краљица би имала једну земљу мање којом би владала, а с временом би можда и Енглези пожељели ријешити се круне. Кад се све то узме у обзир кристално је јасно зашто Лондон жели задржати Шкотску.
Прошлогодишњи референдум није прошао. Омјер гласова био је 55,3% против и 44,7% за. Разлика је била нешто мања од 400 хиљада гласова али већа него што се очекивало. Зашто су Шкоти одбили незаовисност?
Најједноставније објашњење јест да нису жељели рискирати градити независну државу у данашњим несигурним временима. Уједињено Краљевство укупно има око 63 милиона становника, а Шкотска само 5 милиона. Економско-социјални разлози су превладали над родољубљем. Остати у саставу Уједињеног Краљевства значило је остати у саставу свјетске силе што јамчи сваку сигурност. Изаћи из те вековима славне британске творевине значило би бити једна мања европска држава са свим својим проблемима. По становништву и територију тек нешто бројнија од Хрватске. Ако би и по својим проблемима били сродни Хрватској то Шкотима не би било добро.
Кад би Шкотска била независна држава не би више могли користити фунту. Морали би увести или властиту валуту или пријећи на несигурни евро. Такође, аутоматски би изишли из Еуропске уније те би морали пролазити мукотрпан пут преговора за улазак. Питање је како би функционисала шкотска економија, социјални, здравствени и пензијски систем без заједнице с Енглеском и осталим дијеловима Краљевства. То су главни разлози неуспјеха референдума, иако не треба заборавити на дугу заједничку историју с Енглеском, Велсом, Сјеверном Ирском. Штовише, шкотско одцјепљење би довело до захлађења односа с Енглеском јер Енглези, наравно, нису поборници дијељења државе. Британски премијер Давид Камерон је изјавио како је сада дебата о независности потиснута за генерацију, можда и на дуже вријеме.
Година дана је прошла. Камерон није био у праву. Добио је нови референдум. Националисти су изборили одржавање референдума о британском чланству у Европској унији до краја 2017. Неуспјех на референдуму прије тачно годину дана није пољуљао шкотске наде у независност. Шкотска жеља за одцјепљењем је још увијек актуална. Шкотска националистичка странка (СНП) је на општим британским изборима у мају ове године освојила 56 од 59 шкотских мјеста у британском парламенту. Према новим истраживањима јавног мнијења 53% Шкота данас би гласовало за независност. Све добне групе осим оних најстаријих биле би за одцјепљење.
Данас СНП има више од 110 хиљада чланова, а прије годину дана их је било 25 хиљада. Велико повећање. Шкотска премијерка и лидерица СНП-а Никола Стургеон, која је наслиједила Алекса Салмонда, има велику народну подршку. На предстојећим шкотским изборима СНП би требала однијети увјерљиву побједу. Пред неколико дана Сургеон је најавила могућност новог референдума. Шкотска премијерка је најавила да ће на манифесту странке сљедеће године у октобру одредити временски рок за могући нови референдум. Нови референдум би се одржао ако би УК иступило из ЕУ или ако Шкотска не добила овлашћења које им је Лондон обећао.
Давид Камерон је најавио да ће блокирати нови референдум. Употријебио је толико отрцану и клишеизирану фразу „време је да се иде даље“. Поновно се обвезао да ће испунити своје обећање о пријеносу овлашћења на шкотски парламент које би учинило Шкотску једном од ненезависних држава с највећом аутономијом. Упитно обећање. Наиме, прошле године у финишу референдумске кампање, кад је исход референдума био крајње неизвјестан, челници Британије на челу с Камероном су обећали тзв. завјет, тј. обећање о даљњем пријеносу овлашћења на Холyрид. Успостављена је комисија Смит чији је задатак предложити и тачно дефинисати пријенос власти. Тако би шкотски парламент добио даљње власти у опорезивању, јавној потрошњи, уређивању властитог управљања, изборима, кредитирању, запошљавању, одређивању минималне плате, зрачном промету, лиценцирању нафте и гаса, уређивању ББЦ-а, побачају и сл. Међутим, предложени закон о давању нових овласти Шкотској (Скотланд Бил), који је у парламентарној процедури, дао би Шкотима пуно мање права од оних које су им обећали британски премијер Камерон, његови сарадници и комисија Смит. Шкотски политичари су закон жестоко критиковали али су га потписали. Скотланд Бил не укључује програме запошљавања, социјалне заштите итд., а такође омогућава вето Вестминстера.
Велику Британију и Сјеверну Ирску очекује узбудљива и неизвјесна будућност. До краја 2017. а можда и прије, требао би се одржати референдум о британском чланству у Еуропској унији. Сигурно је да ће се одржати јер га је ове године и краљица Елизабета Друга споменула у свом говору. Камерону одговара да се одржи што прије јер према свим анкетама Британци би се изјаснили за останак у ЕУ (барем за сад). Тај референдум би требао добро проћи за Камерона и краљицу али шкотски проблем бит ће пуно теже ријешити. 2014. Шкоти су ипак одлучили остати у Унији с Енглеском, Велсом и Сјеверном Ирском јер су просудили да је боље не рискирати.
Уједињено Краљевство је уређена држава, чланица Г8 – 8 најмоћнијих држава свијета, британска заједница народа Комонвелта која броји 53 државе чланице а у свакој од њих Уједињено Краљевство има велики политички, економски, културни и други утјецај. Разумљиво је зашто је већина прошле године одлучила остати у једној таквој државној творевини. У временима бруталних ратова и других криза Шкоти су заштићени јер су у УК.
Но, осим релативне сигурности постоји патриотизам али и више од тога. Шкотска је политички дискриминирани дио Британије. Често влада формирана у Вестминстеру доноси законе које шкотски представници не подржавају и за које није гласао шкотски народ. Шкотска се више опорезује него остатак Краљевства. Одлуке Вестминстера неријетко не узимају у обзир шкотске приоритете у образовању, социјалној скрби итд. Не треба посебно спомињати како Шкоти не подржавају спољну политику Лондона и њихову упетљаност у многобројне ратове и конфликте на Блиском истоку. Својим изласком из британске уније Шкотска би имала своје политичке представнике који би могли креирати унутарњу и спољну политику апсолутно по својим жељама, тј. жељама властитих гласача. Више не би било наметања неправедног опорезивања, могли би се обликовати и реализирати образовни, знанствени, здравствени и други програми који најбоље одговарају шкотским интересима. Шкотска има многобројне људске и материјалне ресурсе који би били боље употријебљени кад би Холyруд имао потпуну контролу над ситуацијом.
Данас се ситуација промијенила у корист поборника независности. Обећани широки пријенос власти с Вестминстера на Холируд није се догодио. Смитова комисија је Шкотској доиста намијенила широку палету нових овлаштења али у пракси показало се како Давид Камерон и краљица Елизабета Друга нису спремни толико далеко ићи. Добила Шкотска нове овлашћења или не добила њену независност је немогуће спријечити. Ако Шкотска добије овласти то ће је учинити вјеројатно државом с највећом аутономијом у оквиру неке државне заједнице па ће кад тад шкотски парламент расписати референдум о одцјепљењу. Ако с друге стране стране Шкотска не добије најављене овлашћења то ће само појачати жељу Шкотске да изађе ван из заједнице с првенствено Енглеском јер Енглези су ти којима највише одговара заједница четирију држава. Шкотско одцјепљење се може само зауставити али не и спријечити. Хоће ли се догодити за 5 или 10 или више година, како предвиђају неки аналитичари, остаје за видјети али ће се недвојбено догодити. То је природан историјски процес.
Извор: СРБИН.ИНФО
