Прочитај ми чланак

СИРИЈА: Шта мучи Турску?

0

Да ли је договор који си у имали Русија, Турска и Иран почео да се распада због најављене офанзиве сиријске војске у Идлибу?

До скора се чинило да је Турска, учесница на обе мировне конференције у Астани и Сочију, започела своју операцију у Идлибу како би подупрла међународну „деескалациону зону“. Ова операција, поред утирања пута за стварање деескалационе зоне, омогућила је Турској да се војно учврсти у Сирији, постајући главни регионални играч који ће бити у позицији да задржи војно присуство и утицај у Сирији у било којем пост-ратном сценарију.

Са друге стране, Русија и Иран су се договорили око турског присуства у Сирији у замену за турску подршку руско-иранском плану за Сирију, који као предуслов није укључивао Асадово уклањање са власти. Турско противљење тоталној офанзиви сиријских снага на Идлиб показује да се договор постигнут између три нације можда почео раскидати.

ТУРСКА У УНАКРСНОЈ ВАТРИ

Док Турска тврди да ће операција у Идлибу довести до масовних људских губитака, што је чињеница коју нико не доводи у питање, такво размишљање само по себи не објашњава ригидно турско противљење овом кораку.

Главни разлог што је Турска променила став јесте страх од губитка утицаја у Сирији. Сиријска офанзива потпомогнута руским и иранским снагама значиће веће присуство страних трупа у Сирији, што ће Турску поставити у опасну позицији у односу на могућност да контролише сукоб и пажљиво мотри на курдске милиције. Такође, уколико би дошло до заједничке сиријско-руско-иранске офанзиве, то би укључивало потенцијално повлачење турских трупа из Идлиба; другим речима, постојала би реална опасност да турске трупе заврше у унакрсној ватри. Ово повлачење, како верује турско руководство, могло би завршити елиминацијом Анкаре као одлучујућег фактора у тренутку док се сукоб приближава свом расплету, што би спречило Турску да утиче на дешавања на терену.

Сиријска офанзива у Идлибу би такође отворила могућност даљег сиријског продора на територију Сирије коју Турска контролише, попут Африна и Ал Баба. Највећи турски страх лежи у чињеници да су курдске милиције почеле да се прикључују сиријским снагама у бици за Идлиб. Према томе, курдске амбиције на сиријском северу и североистику значе да ће турски интереси бити доведени у озбиљну опасност и да, како Турска верује, могу довести до стварања курдске суверене државе. Не заборавимо да је један од разлога зашто је Турска започела своју војну операцију у Африну био спречавање САД у формирању стајаћих курдских снага на североистоку Сирије.

Дакле, док је турска офазива у Африну довела до потискивања Курда, сиријска офанзива у Идлибу може довести до поновног курдског освајања те територије. Турска, наравно, не жели то да допусти и зато је против било какве сиријске офанзиве у Идлибу, поготово оне која би укључивала Курде као потенцијалне савезнике и тиме омогућила избацивања турских снага из Сирије. Чак и када не би дошло до избацивања, сиријска офанзива би довела до тога да Идлибска област потпадне под директну контролу Дамаска што значи да би Турска изгубила своје војно упориште и утицај на „побуњеничке снаге“ које су ту стациониране.

СУШТИНА, А НЕ ФОРМА

Сиријска влада је са своје стране до сада показала довољно флексибилности да задржи Курде као партнере. „Решење проблема је да курдске групе које су сарађивале са Америком њој окрену леђа и да започну сарадњу са сиријском државом,“ изјавио је Али Хајдар, сиријски министар за помирење.

С тим у вези, курдске милиције су у последње време почеле разговоре са сиријском владом око будућег политичког уређења Сирије и природе тог политичког система. Елхам Ахмед, копредседница Сиријског демократског савета, политичког крила курдских милиција, скоро је започела преговоре са сиријском владом и јасно истакла шта је њихов циљ: „Оно што нас занима је стање ствари, а не терминологија. Било да режим то жели да назове децентрализација, федерализам или конфедерација, није нас брига све док је то самоуправна моћ коју желимо и заслужујемо.“

Потенцијални политички договор сиријске владе и Курда значио би да се након свих напора које је Анкара учинила да притисне Курде однос снага поново мења на њену штету. Али питање је да ли Турска стварно може да промени баланс моћи само тако што ће се противити операцији? Како ствари стоје, упркос одређеним неслагањима Техерана око офанзиве у Идлибу, ваздушни удари су већ почели. Такође, Турска је ослабљена тиме што су њени односи са САД на најнижем нивоу, што значи да Турска потенцијално нема начин да себи приближи некадашње савезнике.

И док би неслагање са било каквом офанзивом у Идлибу само покварило односе са Сиријом, Русијом и Ираном, политички договор би још увек могао да помогне у очувању њених интереса. У супротном, пуко противљење сиријском успостављању легитимне контроле над својом територијом само ће одбити Анкару од њених нових савезника, Сирије, Русије и Ирана, који очигледно планирају брзо освајање целе сиријске територије како би Асадова влада покренула процес мира и стабилизације, након чега ће следити велика обнова.

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!

Извор: standard.rs

Ознаке: ,