Прочитај ми чланак
(Марина Рагуш)
Самит у Велсу (4 и 5. септембар) најављиван је већ месецима као историјска прекретница Северноатланске војне алијансе. Од њега се очекује рекомпозиција плана активности овог, у суштини, нападачког војног удружења кога чине најјаче државе западне хемисфере.
Према извештавању америчких корпоративних медија, ратови у Украјини, Авганистану и растући спектар ИСИС-а поставили су агенду самиту у Велсу и управо због тога ово је у последњих деценију „најзначајнији скуп лидера НАТО“.[1]
Нове смернице које ће НАТО самит обелоданити односиће се на нове чланице на Истоку (укључујући Естонију, Латвију, Литванију и Пољску) као и на све већу опасност за чланице ове алијансе која долази од џихадиста повезаних са ИСИС-ом. Изнад свега, како јављају амерички медији, НАТО ће преузети улогу светског сигурносног саветодавца и тренера. У ту сврху слаће своје „спец-тимове“ у све земље за које процене да су безбедносно „угрожене“.
То значи да ће НАТО обзнанити свој план активности који би требало да се односи на:
1. Припрему трупа које ће моћи да се разместе у року од 48 сати;
2. Предлоге за одбрамбену опрему која ће се послати у Пољску и у Балтичке земље;
3. Опремање трупа за константно ротирање у базама које се налазе у пограничним државама коликогод буде потребно;
4. Повећање обима мера у ваздушној контроли над НАТО државама;
5. Разматрање повећања присуства НАТО морнарице у водама држава чланица.[2]
Главне теме којима ће се самит бавити односиће се на: Авганистан, асиметричне и хибридне претње, ИСИС, финансирање и формирање глобалног центра безбедности. Суштински, НАТО је „направио“ прилику да „оживи“ кроз: фингирања светских кризних жаришта и сукобе с Русијом доведе у област хладноратовске ратне зоне.
Наиме, треба имати у виду да је НАТО годинама „трпео“ кризу. Од финансирања које је било проблем с обзиром да многе државе чланице које су имале обавезу да издвајају 2 одсто бруто домаћег производа за НАТО „сврхе“ то нису чиниле. Тако је „терет“ финансирања падао и на иницијаторе криза ниског интезитета, односно на САД; преко, стратегије и самих односа унутар Алијансе. Украјинска криза која је прерасла у грађански рат постала је, уз истовремено измењену „Ал Каиду“ или ИСИС, изванредан изговор за прекомпозицију и оживљавање ратног савеза или НАТО.
Више него јасно је, дакле, да ће НАТО распоредити снаге за брза дејства на територију Источне Европе, „дисциплиновати“ двадесетосмочлану „дружину“ на редовно финансирање, вратити се на своју „суштинску“ мисију-светски безбедносни центар и отпочети нову фазу „рата против терора“ (обрачунати се са ИСИС, штогод то значило). Стога, корпоративна Америка континуирано реализује своју „мапу пута“.
За потпуно колонизирање света, у изолованој реалности према „Вашингтону“, треба ослабити Немачку, подјармити Европу, сломити Русију, Кину и Индију.
Гледано из угла актуалног тренутка, посао с Старим континентом „тече по плану“. И за то се добро побринуо Брисел, или европски административни центар САД.
ЕУропа је сломљена, следећа је Русија: Политиком уцена, притисака и застрашивања Вашингтон је успео да ЕУропу трговински рат с Русијом кошта пет милијарди евра или 6,6 милијарди долара годишње. То наводи интерни документ представљен ЕУропској комисији у Бриселу. Податак који показује годишњи извоз хране у Руску Федерацију (2013) вредним 11, 8 милијарди евра (15,5 милијарди долара) и вредност извоза на који се односе руске контрамере (забрана увоза из ЕУ на годину дана) а која износи 5,1 милијарду евра или 6,7 милијарди долара истовремено показује и вредност коју ЕУ губи санкцијама.
Немачка, Пољска и Холандија водеће су три земље које су погођене санкцијама. Само је Немачка извозом у Русију остваривала 3,3 одсто целокупног извоза или 1,83 милијарди долара током 2013. године. Пољска је водећи извозник јабука и једна од земаља које су санкције погодиле у највећем проценту – изгубила је извозно тржиште вредно 1, 55 милијарди долара.[3] Када се овоме дода податак да је Русија била друга по реду извозних тржишта (када је реч о пољопривредним производима) ЕУ, а да је Америка била и остала прва – не треба пуно памети па закључити позадину трговинског рата. Једним потезом Америка је ослабила ЕУропу, и нанела додатне проблеме Русији. И то није све!
Када би се проблеми мерили финансијама, цена трговинског рата је мерљива. Међутим, постоје и они каскадни ефекти о којима ће се тек слушати. Наиме, протести извозника са Старог континента „гуше“ се најавом да ће Брисел надокнадити фармерима губитке. Када се буде суочило са чињеницом да то неће бити ни приближна надокнада онда ће државе чланице ЕУ имати пуне руке посла да очувају економску и сваку другу безбедност. Већ сада Чешка, Словачка, Мађарска и Кипар отворено заступају став да не желе трговински рат с Русијом и да је он у супротности с националним интересима тих земаља.
Штавише, први човек Мађарске (Виктор Орбан) кренуо је у отворено лобирање против сулудих налога прекооканских корпоративних централа. Уколико се овоме дода евроскептични блок на тлу Старог континента онда имамо врло компликовану ситуацију. Или ће успостављене проамеричке политичке елите бити збрисане с руководећих места или ће ЕУропа са све периферијом ући у фазу интезивних и одмах потом радикалних сукоба. Треће не постоји. Немачка бележи пад, Италија и Француска су на прагу рецесије, док остале чланице могу само да мере ниво јавног дуга, пораст незапослених и кораке до банкрота.
Дакле, атмосфера драматично подсећа на (не)приле пред светске ратове. У том целом замешатељству малобројно „посебних и просветљених“, ни Балкан неће бити поштеђен. Напротив! Берлинским мини самитом лидера Западног Балкана, Србији је немачка канцеларка с јасном намером додала „лидерски“ гас јер Србија представља Русију на Балкану. То може да значи само једно: већу дозу притиска да Србија докаже своју „лидерску“ позицију. Неће проћи дуго, јунски савети (тада кандидаткиње Федерике Могерини) новоизабране ЕУропске шефице дипломатије постаће налози.
Током своје јунске турнеје по Балкану, да подсетимо, Могерини је српској политичкој елити јасно ставила до знања да мора да усагласи своју спољну политику са Бриселом. Да поједноставимо: да се придружи санкцијама и ради на обустави Јужног тока.[4] Стога не изненађује ни тадашња а ни садашња изјава српског шефа дипломатије да „очекује јаче притиске од Брисела“ због Русије.[5] Е, толико кошта када Немачка дода некоме лидерски гас. Уосталом, зар убијени српски премијер није био немачки ђак?
Да ли је онда и истрага поводом приватизације НИС-а део тог мозаика или је тек „елитна“ намера да неког с домаће политичке сцене скрајне иза решетака и истовремено издејствује правни основ за ревизују енергетског споразума с Русијом, можемо да варирамо. Али смо сигурни да варирају и други с руске стране које не би изненадило ни то, да се и по налогу затвори и нишки центар за ванредне ситуације. Руски авиони слећу недалеко од Бондстила и то Велики брат не може да толерише. Какогод се надаље буде развијала ситуација сасвим је сигурно да спољнополитички курс: и Брисел и Москва постаје неодржив због Вашингтона који као највећи финансијер НАТО ових дана из Велса шаље поруку: Русија мора пасти. Не треба додатно објашњавати да се ово односи и на све руске партнере.
„Ми се суочавамо са драматично промењеним безбедносним окружењем на истоку, Русија напада Украјину. Ми ћемо усвојити Акциони план за приправност чији је циљ повећати нашу способност да делујемо брзо на заштити наших савезника, ако је потребно. Предузећемо мере да побољшамо кооперацију са Украјином и осталим партнерима. Суочени са низом криза, наш савез, наша трансатлантска заједница, представља острво сигурности, стабилности и просперитета“[6] поручио је ген сек НАТО с почетка самита.
И ствар је кристално јасна. НАТО се спрема за рат. Како иначе назвати покличе који укључују „одбрану“, „снаге за брза дејства“ и „драматичн измењено безбедносно окружење“ уз констатацију да „Русија напада Украјину“ осим најавом рата. Наравно он ће пре личити на више криза „ниског интезитета“ или класичних НАТО агресија типа онога што се десило СРЈ 1999. године.
Уосталом, све што смо чули из Велса само је појаснило ко стоји иза милитантних исламиста који су се појавили пошто је НАТО почистио режиме у Ираку и Сирији (типично, зар не), зашто се ућутало о истрази поводом обореног путничког авиона малезијске авио-компаније и коначно зашто се не говори о масакру цивила у Украјини. НАТО је себи конструисао изговор за војно сламање мултиполарног света. Еуропу је сломио, она овако упакована у бриселски формат не може да се одупре окупацији. Русија је следећа директна мета, после које следе Кина и Индија.
Исток и његово освајање и јесте суштина НАТО мисије или корпоративног Запада.
Само, неко би требало да их подсети на све оне историјске факте који говоре о томе како су прошли сви они који су пожелели да из Москве остатку света „честитају“ неку Нову годину мерену према западном корпоративном календару…
Ту исту историјску лекцију надамо се да имају на памети и „власни“ на Балкану…у Србији…
УПУТНИЦЕ:
[1] http://edition.cnn.com/2014/09/03/world/europe/nato-summit-wales/
[2] исто
[3] http://rt.com/business/184953-embargo-cost-europe-5billion/
[4]http://www.danas.rs/danasrs/politika/dacic_ocekujemo_jaci_pritisak_eu_zbog_rusije.56.html?news_id=288387
[5] исто
[6]http://www.slobodnaevropa.org/content/nato-samit-u-velsu-treba-dati-odgovore-na-kljucna-pitanja/26566035.html
