Прочитај ми чланак
Нова криза на Блиском истоку, изазвана извршењем смртне казне над 47 људи у Саудијској Арабији, подиже ионако проблематичне односе америчког председника Барака Обаме и монархије Персијског залива на нови ниво разочарања и неповерења.
– Наши односи су ужасни. Ријад нец́е да нас слуша, чак и када желимо да нас чује – наводи Елиот Абрамс, бивши високи саветник за питања Блиског истока у администрацији америчког председника Џорџа Буша, пише лист „Политико“.
Извори „Политика“ у Вашингтону упознати са ситуацијом у саудијској краљевској породици, наводе да Ријад губи стабилност и да је „пао у параноју“ после смрти краља Абдула ибн Абдул-Азиза ел Сауда, кога је заменио његов брат Салман.
Односи двеју држава у садашњем формату били су сложени од самог почетка, када је Барак Обама дошао на председничку функцију у САД.
– Током првог сусрета Обаме и Абдула на конференцији у Лондону 2009. године камере су забележиле америчког председника који се, како се многима учинило, клања до ногу саудијског монарха – подсец́а лист. Америчког председника су вец́ тада напали конзервативци за сервилан однос према арапском лидеру.
Од клањања до издаје
Исте године на лето Барак Обама је допутовао у Ријад на први пријем. Званична фото-сесија је добро прошла – Абдул је поздравио Обаму окачивши му око врата масиван златни ланац вредан хиљаде долара, али сусрет у четири ока није био успешан: монарх је запањио председника одбијањем молбе да подржи мировни процес на Блиском истоку који су започели Американци.
– Ух, шта се ово управо догодило? – тако је тада изгледао амерички председник.
– Глатко је одбијен – наводи лист речи једног од бивших чиновника Беле куц́е, који је такође навео да су преговори са саудијским монархом били искључиво у надлежности Барака Обаме.
Притисак на Иран
Најбољи начин да се краљевина одобровољи према САД био би притисак на Иран, сматра Денис Рос. До тада, док Обама не покаже одлучност, односи Ријада и Вашингтона могу само да се погоршавају, а то је пуно непредвидивих последица.
Све дипломатске напоре прекинуло је „Арапско пролец́е“, наводи лист.
Обама је 2011. године одлучио да одбије да подржи египатског председника и најближег сарадника Ријада Хоснија Мубарака и стао је на страну демонстраната.
Тада су се саудијски чиновници жалили америчким колегама на председника САД: овај је одбио поузданог арапског савезника, а у Ријаду су посумњали у Обамину приврженост њиховом режиму.
Мубарак – најгори ударац
– Епизода с Мубараком била је за краља Абдула најгори могуц́и ударац. Он је рекао: „Наш заштитник се окрец́е против једног од нас и ако он то чини с Мубараком, спреман је да исто учини и са мном – прича Мартин Индајк, један од руководилаца Института Брукингс.
Када је Обама почео да сарађује с тадашњим лидером Муслиманске брац́е (а њих је Ријад сматрао терористима и смртном претњом режиму) Мухамедом Мурсијем, криза у односима две земље се појачала.
У новембру 2013. године саудијски чиновници су из медија сазнали за нову иницијативу Обаме, односно за покушај америчког председника да почне тајне преговоре са заклетим непријатељем Саудијске Арабије – Ираном, додаје „Политико“.
Ријад је био против саме идеје договарања с Техераном: Саудијци су се, с једне стране, плашили да Обама планира стратешки преокрет у регионалној политици, а с друге – разбеснело их је то што им амерички председник ради иза леђа.
– Ријад је претпостављао да ц́е постати главни губитник у споразуму САД и Ирана -, сматра Денис Рос, бивши саветник за питања Блиског истока у администрацији Обаме.
У тренутку смрти саудијског монарха Абдула односи двојице лидера били су најгори могуц́и: они буквално нису подносили један другог, наводи се у чланку.
Покушаји помирења
Када је на престо дошао Салман, Барак Обама је почео да предузима конкретне кораке за помирење: на пример, прекинуо је своју посету Индији да би присуствовао сахрани Абдула и указао поштовање новом арапском шефу државе.
Узвратни гест шеф Беле куц́е није дочекао: краљ Салман је одбио позив Обаме и није дошао на састанак лидера арапског света у приградску резиденцију америчког председника, Кемп Дејвид.
САД су ипак наставиле да воде политику која је требало да убеди чланове краљевске породице да је Вашингтон на њиховој страни. Обама је подржао војну кампању Ријада у Јемену, без обзира на забринутост у администрацији – чиновници нису разумели чиме би могла да се заврши саудијска иницијатива и страховали су за цивилне жртве.
